Moja porodica

Kada bih redom krenuo da pričam o svojoj porodici, priči ne bi bilo kraja, jer je ona, baš kao i svaka porodica, posebna na svoj način. Moju užu porodicu činimo mama, tata, moja mlađa sestra, naš pas Džeki i ja. Mi živimo na petom spratu jednog velikog solitera. Nekoliko ulica od nas žive moji baka i deka, mamini roditelji, a tatini žive na selu. Pored njih, tu su i moja tetka Jela i moj ujka Marko, kao i njihova dece, a moje braće i sestre.

Porodica je najlepše i najvrednije što čovek može imati, nema većeg bogatsva od srećne i zdrave porodice. Moja mama se zove Milica, ona radi u banci. Uvek sve mora da bude kako mama kaže, ona je u našoj porodici šef. Ona najviše voli cveće i zato nam je stan pun raznoraznog saksijskog cveća. Pored toga, imamo i malu kućnu biblioteku, jer naša mama svoje slobodno vreme koristi da čita. Dok ona čita, tata gleda fudbalske utakmice. Njegovo ime je Đorđe, on radi u fabrici cipela. S tatom možemo sve da se dogovorimo i on je uvek na našoj strani, pa se mama često šali da je on njeno treće dete. S tatom uvek vežbamo zadatke iz matematike, jer je on bio odličan u matematici. Baš kao i moj deda, tatin tata.

Deda je u svoje vreme bio nepobediv u šahu, čak je i mene i moju sestru naučio da igramo šah, još uvek nismo tako dobri kao on, jer ga naravno, nijednom nismo pobedili. Njegova žena Živka, moja baka pravi najbolje princes krofne i žerbo kocke, moje omiljene poslastice. Pa to je prste da poližeš. Kad god odemo kod bake i deke na selo, sačekaju nas njene slatke đakonije.

Druga baka, mamina mama, Ceca, svake godine isplete po jedan džemper za mene i moju sestru. I ona voli da čita, u poslednje vreme slabije, kaže da su je stigle godine i da je oćoravila. Mamin tata, deda Mile, stručnjak za politiku, kako ga je tata prozvao samo kuka o malim penzijama i zlikovcima koji mu uzimaju pare, ali pored toga priča najbolje viceve i sa njim se stalno smejemo. Tetka i ujka žive u drugom gradu, pa se viđamo samo za vreme praznika. Tetka ima butik, tata kaže da se ona ceo život samo modira, a ujka vozi veliki kamion i često je na putu, što je dodatni razlog da se slabije viđamo.

I na kraju, moja mlađa sestra Irena. Njoj nikada ništa ne promiče, u sve se meša i sve mora da zna, ali je u suštini jedna dobra i nasmejana devojčica. I neizostavan u svakoj priči, naš zlatni retriver Džeki. Najumiljatije stvorenje na svetu, moj odan i veran prijatelj. Eto, to bi bila moja porodica, ista kao i svaka druga, ali opet posebna na svoj način.

________________________________

Moja porodica  

Porodica je sastavni i najvažniji deo svačijeg života. Ona je izvor naše sreće i radosti, smeha i podrške, svega najlepšeg. Svako dete i svaki odrastao čovek najviše voli svoju porodicu. Za njega je ona utočište i sigurnost. Porodica ima važan značaj za sve trenutke našeg života. Naravno, i moja porodica je meni posebna i najdraža. Nju čine mama, tata, i dve sestre. Od kad znam za sebe uživala sam u svim trenucima koje sam provodila sa roditeljima i sestrama. To su bili trenuci puni sreće i ljubavi. Mama je uvek bila moja velika podrška i prijatelj pre svega. Ne samo što su nam podarile život, mame su važni vodiči kroz ceo naš život.

Naravno, i tata ima podjednako veliku i važnu ulogu, tata je naša sigurnost i pomoć. I on naš vodič i iskreni prijatelj. U mom detinjstvu, oni su bili moji najbolji učitelji i prijatelji. Ne samo da su me naučili da hodam i pričam, nego su me vaspitali i brinuli se o meni. I danas je tako. Njihova pomoć mi je uvek dobrodošla. Volim njihove savete i uvek poštujem njihovo mišljenje. Roditelji uvek misle dobro svojoj deci u to sam se hiljadu puta uverila. Vreme koje oni provode sa nama je nezamenljivo. Zato se trude da što više budu kraj nas. Njihova uloga je veoma velika i bitna, nezamenljiva. Oni nas vode ka pravom putu. Zato su ponekad strogi i zahtevni. Nekada kritikuju, ali samo da bismo shvatili da tada nismo dobro i ispravno postupili. Tako da znam da je svaka kritika iskrena i dobronamerna. Čak i onda kad se ljute na mene i sestre, ja znam da oni ne misle ništa loše, i da nas i dalje i iznad svega najviše vole.

Pored njih, moju porodicu čine i moje sestrice. Jedna je starija, a druga mlađa. One su moji najiskreniji prijatelji. Znaju sve moje tajne i umeju da ih čuvaju. Uvek primete kad sam tužna i uvek znaju da me razvesele. Takođe i ja znam kako se one osećaju i zato smo uvek tu jedne za drugu. Naravno da se ponekad i posvađamo, ali to je najčešće zbog neke sitnice. Uvek se brzo pomirimo, jer volimo da se lepo slažemo. Uvek su iskrene prema meni, vole pravdu i dobrotu. One su, takođe i vrlo plemenite osobe. Imaju svoje mane, ali mnogo više vrlina. Zato se uvek trudim da prema njima budem iskrena i dobra. Moje detinjstvo sa njima ima mnogo uspomena i zanimljivih događaja. Često se toga prisećamo i smejemo. Međutim, najviše volimo kada nam mama i tata pričaju o tim smešnim i lepim događajima. Oni pamte sve naše nestašne trenutke, ali i naše dobre postupke.

Sa mamom, tatom i sestrama često sedimo i pričamo, šalimo se i smejemo. To je za mene najlepše. Često odlazimo u zajedničke šetnje, u kupovinu ili u bioskop. Zajedno provodimo i vikende, jer tada sestre i ja ne idemo u školu, a mama i tata ne rade. Zato volimo da vikendom budemo svi kod kuće i provedemo vreme koje tokom nedelje izgubimo. Mama najčešće napravi puno kolača, a mi gledamo neki film ili igramo neke društvene igre. Zbog toga se vikendom u našoj kući čuje graja, smeh, muzika i pesma. Takve trenutke najviše volim. Mama i tata se uvek trude da sestre i ja budemo srećne i ispunjene. Vole da nam priređuju lepa iznenađnja i da vide osmeh na našem licu. Zbog toga se i mi trudimo da oni budu srećni.

Svaka porodica je posebna na svoj način, ali, naravno, svako svoju voli najviše. Moja porodica je moja podrška i oslonac. Jedino sam tu uvek slobodna i onakva kakva jesam. Uz nju je sve lakše i lepše. Ona je za mene nešto najvrednije i najbolje. To je moj izvor sreće i smeha. Zbog toga se ljubav prema njoj ne može izmeriti.

________________________________

Moja porodica  

Sedim u dnevnoj sobi u fotelji i posmatram. Za stolom sede meni poznata i veoma draga lica. Neka su mlađa, neka starija. Lica su im različitog rapoloženja. Jedno je razdragano, puno nekih veselih priča i prepričavanja, dok su druga zamišljena, ćutljiva, a misli ko zna gde se nalaze, gde počinju, a gde se završavaju. To je moja porodica.

Moj deda koji je naravno najstariji i glava porodice sedi zamišljeno, telo mu je zgrčeno puno nekih njegovih bolesti, koje njegove godine nose. Moja baka, iako takođe bolesna, je prava domaćica koja nam uvek ugađa svojom kuhinjom i svim njenim lepim, pravim bakinim receptima. Moj ujak je neko koga ja jako volim, cenim i poštujem. On je uvek tu da porazgovaramo, da mi pomogne kad god je to moguće, s obzirom na to da puno radi. Ipak, moja mama je osoba kojoj se ja najviše divim i koju najviše volim. Ona je veliki borac i neko ko me najviše i najbolje razume. Nas dve smo tim koji besprekorno funkcioniše. Razgovaramo o svemu, trudim se da potpuno poštujem njena pravila, jer za uzvrat ona poštuje moje želje. Sedim i dalje i uživam u prizoru ispred mene. Toliko su mi svi ovi ljudi dragi da ne mogu da zamislim da je drugačije. Ja volim svoju porodicu i čini mi se da moj život bez njih ne bi bio potpun i zato im hvala što su tu.