Ljubi bližnjeg svog

Ono čemu svaki čovek svesno ili nesvesno teži za vreme trajanja svog života, koji mu je dat od Boga da ga iskoristi na najbolji mogući način, on najbolje pokazuje u odnosu prema drugima, bilo da su oni njegovi bližnji i njemu drage osobe ili njegovi neprijatelji – ljubomorni, zavisni, prkosni.

Da bi uspeo da se izbori sa svim problemima koje život kao dar od Boga sa sobom nosi, čovek mora biti pokretan nekom višom silom, ispunjen duhovnom lepotom, jedinom stvarnom i pravom na ovom svetu i mora imati osnovne i plemenite osobine: mora znati da voli, sluša, poštuje, da prašta. Jer jedino tako će i neko drugi moći da mu uzvrati iste emocije. U svim teškoćama i patnjama koje ga u životu snađu, čovek ne sme zaboraviti da je na ovaj svet poslat sa nekim ciljem i da će isti napustiti tek onda kada taj cilj bude ispunjen, a dok se to ne desi, dok ne nađe pravi put, čovek treba da sledi i vodi se zapovestima Boga. Jer ako to zaboravi, ako zaboravi na svoje bližnje, one koje treba da voli i poštuje, izgubiće ih, skrenuće sa tog puta i više neće videti njegov smisao.

A gubitak drage osobe je najveća tragedija za čoveka – tada se javlja bol. patnja, tuga, usamljenost i njegov život se u potpunosti promeni kao kad ratnik u boju izgubi štit, tada je njemu ostavljen izbor hoće li se boriti bez štita i u sebi gajiti nadu da će ipak preživeti ili će se bezuslovno predati ne ispunivši svoj životni cilj.

Još više od svojih bližnjih treba da volimo one koji nam misle ili čine loše, jer ako njih privolimo k sebi, ako uspemo da ih svojom dobrotom, ljubavlju i pažnjom nateramo da razmisle o smislu i ulozi svojih postupaka, onda smo uspeli da ih u potpunosti ili bar malo promenimo nabolje.

Tada će nam, kao turistima, Bog kao vodič, pokazati dalje put na koji idemo spremni, voljeni i blagosloveni, jer sve se dešava sa razlogom, koji ćemo saznati ako to budemo zaslužili.

________________________________

Ljubi bližnjeg svog 

Postoji više vrsta ljubavi, zar ne? Prijateljska, partnerska, ljubav prema deci, roditeljima... A opet, ljubav je samo jedna, jer je njen izvor jedan, a on je u namam samima. Tako dolazimo do ključnog zaključka da je nemoguće voleti drugog ako ne volimo sami sebe.Na to nas uostalom navodi i Božija zapovest, koja kaže: Ljubi bližnjeg svog, kao samog sebe.

Mi uglavnom mislimo da sebe volimo, to se nekako podrazumeva. Međutim, to često nije tačno. Mnogo ljudi u stvari veruje da je sebično voleti sebe i poistovećuju ljubav prema sebi sa stavljanjem sopstvenih potreba na prvo mesto. To naravno nije isto. Izmeću mene i mojih želja i potreba ne stoji znak jednakosti. Ja, dakle nisam ono što želim. Tako da mogu da stavim nečije tuđe želje ispred svojih, a da i dalje volim sebe. Nije to negiranje samoljubavi, baš kao što stavljanje sopstvenih potreba iznad svih drugih nije izraz ljubavi prema sebi, naprotiv. Evo primera: da li majka koja svoju potrebu za snom podređuje potrebama novorođene bebe, ne voli sebe? Naravno da nije tako. Osećanje ljubavi prema sebi neophodno nam je i za razvoj samopouzdanja i poverenja u sebe i svoje sposobnosti.

Prihvatanje sebe sa svim vrlinama i manama koje su deo nas, na neki način je osnova samoljubavi. Osobe koje od sebe očekuju savršenstvo imaće problem da priznaju bilo kakvu grešku koju učine, jer prosto ne mogu da prihvate sebe kao osobu koja greši. Činjenica je da smo svi mi samo ljudska bića i da svakodnevno činimo različite greške. Osim toga, grešku ne možemo ni ispraviti ako je najpre ne priznamo barem samima sebi. Dakle, kao što je prihvatanje druge osobe sa svim njenim nedostacima preduslov za razvoj ljubavi, tako je prihvatanje sopstvenih nedostataka važan korak u razvoju ljubavi prema sebi. Važno je da prihvatimo čak i one osobine ili ponašanja koja želimo da promenimo kod sebe, jer tako ćemo ih se mnogo lakše osloboditi, nego ako ih odbacujemo ili negiramo njihovo postojanje i opiremo im se.

Ljubav prema sebi podrazumeva i da volimo svoje telo i brinemo o njemu, da svoj um ne trujemo negativnim mislima i emocijama, da sebi dopustimo da se menjamo sopstvenim tempom, ne poredeći se sa drugima, da volimo svoj život, prihvatajući sa ljubavlju i razumevanjem sve odluke koje smo do sada doneli, pa bile one i pogrešne. Voleti sebe znači podržavati sebe, pružati ohrabrenje i podršku samima sebi u teškim trenucima i tražiti tu podršku od drugih ljudi kada nam je potrebna. Pisaću i o različitim tehnikama koje mogu da nam pomognu u razvijanju ljubavi prema sebi. Za početak stanite ispred ogledala, pogledajte sebe u oči i recite glasno: Volim te. Obratite pažnju da li osećate prijatnost ili neprijatnost dok radite ovu vežbu. Ako vam prija, radite je što češće, može i bez ogledala.