Ljubavna priča

Mnogo je ljudi koji su u moj život ušli slučajno. Jedan od njih si bio i ti. Ali tek na kraju kada je sve već bilo gotovo, ja sam ostala sama i ništa drugo nisam znala, osim plakati. Suviše mlada, sebe sam prepustila jakim emocijama, zavolela sam te, a možda je za to bilo rano. Provedenih s tobom godinu dana na mom srcu su ostavili dubog trag, nevidljiv, ali tako bolan. Kao i svaka veza i naša je imala uspone i padove. Bilo je onih dana, kada su drugi zavideli našoj sreći, a i onih, kada nisu ni poželeli da budu u našoj koži.... Tvoje oči su me uvek pratile, bile su za mene zvezda koja me kroz život vodila, i uvek sam im se vraćala. I te ruke, nežni dodiri, slivali su se niz naša tela, a mi smo ljubavlju bili vođeni... Duge šetnje kraj reke, Mesec koji nas je pratio, sve su to najlepši trenutci naše ljubavi. Toliko smo jedno drugo voleli da ni slutili nismo, kako će biti kada se rastanak približi. Ali došao je i taj dan, da li tvojom ili mojom greškom sve se završilo. Ostavio si me samu, kao malenu lađu na sred okeana bez igde ikoga... Čekala sam samo oluju koja bi me potopila. Kiše koje bi me odvele u večni san, ali osim bola u mom srcu i samoće, ništa drugo nisam imala... Čekala sam danima tvoje pozive, nadala se da ću te još jednom videti. Otišao si nepozdravivši se, osim poruke na vratima ništa drugo od tebe mi nije ostalo. Pitala sam sebe u očaju "Da li si druge oči našao, da li su te druge ruke mamile...?" Gušeći se u suzama, skrhano telo moje utonulo je u san... Svanuo je novi dan. Sama sam, još poneka suza na licu se caklela. I moj verni pas Arči je tužno gledao u mene, tugu smo delili zajedno. U trenutku na vratima sobe pojavila se moja mati, u ruci je držala dnevne novine, otvorena 13. strana, i članak sa nazivom: - Za mene je rođena, za nju umirem.

Drhtave ruke, oči pune suza, i nemo lice slušalo je reči koje je moja mati čitala... 13. januara u Beogradu, bacivši se pod voz, I. N. ostao je na mestu mrtav. Razlozi smrti su bili očigledni, jer u svojim rukama držao je sliku svoje bivše devojke, i papir na kojem su pisale reci:

- S'tobom našao sam sreću, ti si meni suđena, poželeti nikada drugu neću ti si za mene rođena, a ja za tebe umirem..."

Ophrvena bolom, briznula sam u plač, nekoliko dana nisam mogla doći k sebi. Osećala sam krivicu, bol i tugu, jer nisam znala zašto je to učinio... Ali još više me je bolelo, što njegove oči vodilje više nikada neću videti, jer sam izgubila biće koje najviše volim. Shvatila sam koliko se dvoje mladih može voleti, i da sve sto je lepo kratkog je veka... Sada počinjem sve iz početka, ali na srcu nosim teret jak. Svake noći sanjam njegove oči, koje u meni rasvetle mrak. Svaki 13. januar od tada napolju padaju kise, nisi više kraj mene, a volim te sve više. Sada kada više te nema tu, sama krećem na počinak i budim se ujutru... istinita priča.