Laza na času srpskog

Periću, Periću, Periću... Šta da radim s tobom, crnjane crni? Kakve su to budalaštine? Pa zar ne možeš lepo da budeš normalan ko i svi?

Kakve su te to nutrine, truleži, groznice i more spopale – pa šta ti misliš, da si Bodler? Ne sme tako da se piše školski zadatak. Šta ti to treba? Eto, ko je ono čitao pre tebe? Jovanovićeva? Lep zalazak sunca, mirna površina jezera – to su impresije, to se oseća iz srca. A ne ovo tvoje. Budibogsnama... 

Moraću da predložim tvom razrednom starešini da ozbiljno porazgovara s tvojim roditeljima. I gospođica pedagog da prisustvuje, nego šta. A i Milanka mi kaže da na njenom času geografije čitaš kojekakve knjige ispod klupe, ne pratiš nastavu. I s fizičkog bežiš... Seti se, Periću, u prosek ulazi i ocena iz vladanja. Mnogo si me razočarao. U prvoj godini si stvarno obećavao – pesme su ti se tako lepo rimovale. A sad, daleko bilo...

A ti si beše hteo na književnost, je l' da? Nije to za tebe, Periću. Tamo mora da se radi, da se uči, sistematski, temeljno. Nema tamo niko vremena za tvoje teorije. K'o ono prošlog meseca. Jesam li ja lepo izdiktirala šest teorija o tome zašto je Kafka pisao onako kako je pisao? A ti se naš'o pametan da mi smišljaš novu... C-c-c...

Sedi, Periću, crno dete... Ovog puta ću da ti oprostim. Evo ti četvorka, i to samo zato što si tako izražajno čitao... Inače, pripazi malo. Matura se bliži, uzmi se upamet...

Autor - J.K. Clang