Kako sam proveo zimski raspust

Ovaj zimski raspust mi je jednostavno protrčao, nisam ni osetio kad je prošao pored mene.

Pošto su treninzi obustavljeni zbog vremena i snega, imamo takozvanu malu prazničnu pauzu, ja sam rešio da ne odmaram i organizovao sam svoje društvo da svako veče idemo na fudbal u balon i tako očuvamo kondiciju i spremnost za treninge koji će otprilike početi kad i škola. S obzirom da je sneg zakazao, nisam ni razmišljao o odlasku na planinu nego sam rešio da vreme provedem sa porodicom kući. Ove godine se u našem gradu otvorilo klizalište pa sam rešio da budem dobar stariji brat i mlađu sestru sam često vodio na klizanje. To je doprinelo mom imidžu brižnog i osećajnog momka pa sam imao i par poziva na piće od strane devojaka. Moram priznati da su ove godine lektire bile brojne pa i one koje sam slagao da sam pročitao, sad sam zaista i morao pročitati, što svojom voljom, a što pritiskom majke. Svaki dan je delovao običan, bez nekih velikih uzbuđenja, jedino sam imao više vremena za neke radove u kojima uživam a ne u učenju i rađenju domaćih zadataka. Par noćnih izlazaka je doprinelo tome da se opustim dodatno i spremim za novi početak časova.

Naravno, aktivnosti sportske nisam smeo izbeći, jer je vreme praznika i jelo se u gotovo svakoj kući i kod svake rodbine. Nisam se bas propisno odmorio, ali sam svakako sebi priuštio vreme za stvari u kojima uživam.

__________________________________

Kako sam proveo zimski raspust

Polako su prolazili i poslednji dani mog zimskog raspusta. Ubrzo su me ponovo okružile školske klupe i moji drugari. Radujem se polasku u školu, ali mi pomalo nedostaje raspust. Dani su zaista brzo prošli. Kad se svega prisetim, ovaj zimski raspust je bio veoma lep i zanimljiv.

Zima je moje omiljeno godišnje doba. Obožavam zimske čarolije. Svakom novom zimskom raspustu se neopisivo radujem. To su dani uživanja na snegu, sankanja i grudvanja. Međutim, ovaj raspust nije tako izgledao. Nije bilo snega. Prošao je čitav raspust, a da ni jednu pahulju nisam ugledao. Iako ga uopšte nije bilo, dani su mi prolazili veoma zanimljivo. Pomalo sam bio tužan jer sneg nije ulepšao moj kraj. Potajno sam se nadao da će me bar nekog jutra probuditi snežno belilo, ali se to ipak nije dogodilo. Svako jutro bilo je prohladno i maglovito. Neka jutra su bila čak i sunčana. Samo pahulja nije bilo.

Međutim, to me nije sasvim rastužilo. Ipak sam uživao u svakom novom danu. Najlepši trenuci sa zimskog raspusta su mi bili novogodušnji i božićni praznici. Uživao sam kod kuće, sa svojom porodicom. Kitili smo novogodišnju jelku, i ukrasili čitavu kuću. Potrudili smo se da naš dom zablista u novom novogodišnjem ruhu. Zaista smo i uspeli u tome. Sve je bilo prelepo. Na sve strane su se nalazili raznobojni baloni, sijale su lampice. Sve je bilo kitnjasto i sjajno. Posle Nove godine, usledili su za mene najlepši praznici, Badnji dan i Božić. To su veoma posebni dani. U mojoj porodici su svi bili srećni i nasmejani. Svi smo beskrajno uživali. Nisam mogao da uživam na snegu, ali sam uživao u uzbudljivim prazničnim trenucima.

Odlazak po Badnjak bio mi je najlepši događaj ovog raspusta. Tata, ja i brat smo rano ujutru otišli do obližnje šume. U šumi smo naišli na mnogo naših komšija koji su takođe sekli Badnjak. I moji drugovi su takođe bili tu. Bilo je prelepo vreme, dan je neočekivano bio pravi prolećni. Ispinili smo ga pričom, smehom, pesmom. Uživao sam u našim prelepim običajima. Dan je polako odmicao, a Badnjak uslonjen uz zid, krasio je moj dom. Najviše volim Badnje veče. Tada se cela porodica okupi oko božićne trpeze. Na stolu je puno suvog voća, grožđa, šljiva i smokava. Mene i moga brata najviše raduje pogača, u kojoj je sakriven novčić. Pogaču smo okretali i lomili. Bio sam presrećan jer sam ja ove godine pronašao novčić. Božić je sigurno moj najomiljeni praznik.

Zbog ovih prazničnih dana obožavam zimu i zimski raspust, bila ona sa snegom ili bez njega. Uvek sam uživao i radovao se svim božićnim običajima. Svi ti običaji su meni veoma zanimljivi. Iako je ove godine moj zimski raspust izgledao sasvim drugačije, ipak je bio lep.

Zimski raspust je brzo prošao, ali mi je ipak svaki dan bio poseban. Radujem se školi i druženju sa drugarima, ali će mi nedostajati i dani raspusta. Najlepše trenutke koje ću pamtiti sa ovog raspsuta jesu upravo praznici. Priprema tih praznika i iščekivanje, doneli su mi veliku sreću. Svaki dan je bio lep i zanimljiv za sebe, a zima nam uvek donese posebne novogodišnje i praznične čarolije, koje svi volimo.

__________________________________

Kako sam provela zimski raspust

Svaki zimski raspust je lep i pun zimskih iznenađenja. Ovaj raspust sam provela kući sa svojim najbližima.

Slavili smo Novogodišnje i Božićne praznike. Pripreme za Božić su mi bile najlepše. Na Badnji dan sam išla sa tatom po badnjak. Sneg je bio veliki, tako da sam padala nekoliko puta dok smo nasli badnjak. Kad smo stigli kući čekala nas je prelepa posna trpeza na stolu. Svi su bili za stolom i čekali. Mi smo obavili tradicionalne običaje: bacanje slame, kukuruza, žita, para po kući, paljenje badnjaka. Koliko varnica toliko zdravlja, sreće i parica. Večerali smo ukusna posna jela i bacali smo orahe. Sutra dan je bio Božić.Bogata trpeza, a spremali smo česnicu. Meni se pao bosiljak, kažu da je dobar za zdravlje. Moja sestra je izvukla paricu i svi smo se radovali. Treći dan Božića mi je bila slava. Gostiju je bilo sa svih strana. Mi deca smo bili za posebnim stolom, lepo smo mogli da ručamo i da se lepo ispričamo i šalimo. Posle ručka smo izašli napolje, grudvali se i igrali.

Autor - Stojković Milena, IV razred

________________________________

Kako sam provela zimski raspust  

Zima polako odlazi, a raspust se uveliko završio i školsko se zvono oglasilo. Sve što je lepo, kratko traje, pa tako i zimski raspust, ali makar je bio zanimljiv i uzbudljiv. Za praznike smo išli kod bake i deke i tamo smo boravili nekoliko dana. Tamo su bili tetka i ujka sa svojim porodicama, samim tim i moje sestre i braća. Kuća je bila puna dece, smeha, radosti i veselja. Tih nas je dana vreme poslužilo i sneg obradovao, pa smo dosta vremena provodili izvan kuće. Prvog dana kada je sneg napadao otišli smo, razume se na grudvanje, bilo nas je četriri devojčice i dva dečaka, pa smo se podelili u grupe. Izgradili smo zaklone od snega, svaka grupa za sebe, napravili municiju, odnosno grudve i započeli borbu. Kasnije su nam se i stariji pridružili, pa je bilo mnogo smešnije i zabavnije. Uveče, kada smo ušli u kuću, čekali su nas mirisni kolačići s cimetom i topao čaj, koje je baka pripremila za svoje unučiće s puno ljubavi.

Sledećeg dana smo svi zajedno otišli na sankanje. Desetak minuta hoda od bakine i dekine kuće, nalazilo se neko brrdo, breg, uzvišica, pogodno za sankanje i tamo su se mama, tetka i ujka sankali kao deca. Tata i ja smo bili na jednim sankama, a mama i sestra na drugim. Sankali smo se nekoliko sati, dok se nismo umorili, jer ići sa sankama uz brdo, nije ni malo lak posao. Ponovo su nas čekali kolačići sa kokosom i čaj. Uveče bismo se svi okupili oko kamina, sedeli i pričali svoje priče sa bakom i dekom. Roditelji bi radili nešto svoje, a mi deca smo sedeli oko vatrice i slušali kako ona pucketa, deka bi nam prepričavao svoje događaje iz detinjstva. Tih dana i večeri, kada bismo odmarali od zimskih igrarija, igrali bismo neku društvenu igru. Ili bismo igrali čoveče ne ljuti se, gde je moja sestra uvek gubila i ljutila se ili bismo svi zajedno sa bakom i dekom sklapali ogromne puzle na kojima su se nalazili najlepši gradovi. Smeh i ljubav širili su se bakinom i dekinom velikom kućom, i svaki smo trenutak iskoristili da se što bolje i više zabavimo i družimo. Uveče bismo se ušuškali u topao i mekani krevet, mama bi nam ispirčala neku bajku, više zbog moje sestre, nego zbog mene i onda bismo zaspali s uzbuđenjem kakva nas avantura čeka narednog dana. Najlepše je vreme provedeno sa porodicom, dok traju praznici, još ako nema škole, to je naročita milina.

________________________________

Kako sam provela zimski raspust  

Svake godine kada dođe zimski raspust, posle praznika, mama, tata brat i ja odemo na neku planinu na zimovanje. Tradicionalno sa nama na putovanje odlaze i moj stric i njegova deca i žena. Bude to jedno pravo porodično putovanje, gde svako ima svoje društvo, mama strinu, tata strica, a ja svoju braću.

Na planini je zima oštrija, pa pakovanje stvari za put ume i da potraje, treba strogo voditi računa da se spakuju svi džemperi, šalovi i kape, da se nijedan ne izostavi, kako bi nam bilo lepo i toplo. Obavezno pakujemo i skije i sanke. Svake godine, tata se sa stricem i braćom skija na stazi. Žičarom se popnu do vrha staze, a skijama spuštaju. Ja ostanem sa mamom i strinom u podnožju i pijemo čaj u obližnjem kafiću.

Kada priroda obuče svoje bele bunde i pokrivače, naročito na planini, ona bude posebno lepa. Sve je u nekim belo-plavim bojama, idilično i nežno poput pahulje. Dovoljan je odmor i uživanje sedeti pored tople vatre i posmatrati prirodu u belom ruhu. Međutim, na planini nam je svaki trenutak ispnjen i dobro organizovan. Ujutru kada ustanemo, svi se dobro najedemo, da bismo imali dovoljno snage. Posle doručka sledi oblačenje kompletne zimske opreme i onda odlazak na sneg. Tada počinje pravo uživanje za nas decu. Beskonačan broj puta se spustimo sankama sa vrha staze. Ove godine smo iznajmili i jednu veliku gumu za sankanje. Seli smo svo četvoro u nju i bilo je sjajno! Leteli smo velikom brzinom, a guma se sve vreme okretala, tako da je užitak bio mnogo veći nego spuštanje na običnim sankama.

Drugog dana smo otišli do ski staze. Vožnja žičarom je nešto neverevoatno i prelepo i to treba da iskusi svako bar jednom u životu. Pogled ide u neogled i ne može uhvatiti kraj, sve je pod debelim snežnim pokrivačem, smao se smenjuju visine vrhova planina i bregova, teško je taj pogled i opisati, to treba doživeti i videti. Tog drugog dana učila sam i ja da skijam. Iako sam se isprva plašila, braća su me na kraju nagovorila. Stala sam na skije moje veličine i čekala sam kad ću napraviti špagu na snegu. Tata mi je pomogao da održim ravnotežu na skijama, naravno, pala sam nekoliko puta, ali sam isto tako uspela i da napravim prve pokrete. Sledeće zime ću moći i ja na skijanje sa njima. Večernje šetnje bile su poput prolaska kroz bajku.

Mesečev sjaj padao je na snegom pokrivene staze i jelke i davao im srebrnkastu boju. Trebalo je voditi računa o putanji kretanja, jer je sneg vejao i vejao i tragovi se nisu dugo zadržavali na stazi. Mi smo ostavljali tragove svojih cipela na snegu kako bismo videli ko ima veće stopalo i lepšu šaru. Grudvali smo se, pravili velikog Sneška Belića i male anđele na snegu. Skakali smo u sneg i imali osećaj da skačemo u nešto mekano i paperjasto. S vremena na vreme, vratili bismo se u hotelsku sobu da se ugrejemo i okrepimo čajem. Tada bismo igrali karte, pili toplu čokoladu, braća su pričala strašne i smešne priče i svi smo se lepo zabavljali. Ostali smo nekoliko dana na planini, a onda je došlo vreme za povratak kući. Tako se moj zimski rasput lepo i brzo završio.