Čipovani Srbi

Povodom najave da će se od naredne godine izdavati lične karte isključivo sa čipom

Nedavno, u autobusu gradskog prevoza, devojka od 18 godina sa ponosom vadi svoju prvu ličnu kartu i pokazuje mladiću koji sedi pored nje. Nasmejana, srećna i tako očigledno sigurna u svoje razloge, objašnjava kako je dobro imati ličnu kartu sa čipom. Kao glavni razlog što je uzela ličnu kartu sa čipom navodi olakšanu proceduru zamene adrese u ličnoj karti u slučaju promene prebivališta. Samo provuku tamo kroz neki uređaj i sve je gotovo, ne moraš ništa da čekaš.

Stojim pored njih, hteo ne hteo, slušam šta priča, i mislim se koliko li je puta ona za svojih 18 godina promenila mesto stanovanja, kada joj je to toliko važno. Sasvim sigurno – ni jednom. Ali za svaki slučaj, ipak je uzela ličnu kartu sa čipom. Slušam i čekam da čujem i druge razloge, ali njih nema. Sve se svodi na to da je lična karta sa čipom jednostavno nešto mnogo dobro što svi uzimaju, i to je to. A pritom ako ikada uskoro promeni prebivalište, što je slabo verovatno budući da dok završi fakultet, zaposli se i provede se malo u životu već će imati 30 godina, lako će zameniti adresu u novoj ličnoj karti.

Da me neko ne shvati pogrešno, ne sumnjam da bi glasnogovornici novih ličnih karata i pasoša mogli i da navedu neke razloge zašto su, po njihovom mišljenju, oni dobri, ali poenta moje priče je da 95% naroda nema pojma zašto je nova lična karta sa čipom mnogo dobra stvar i zašto uopšte uzimaju istu. Jednostavno, po nekoj inerciji, "kud svi Turci tu i mali Mujo" uzimaju nova lična dokumenta.

Ako kažu na B(ljuvotina) 92, onda mora da je dobro.

Vlada Nemačke odustala je, pod pritiskom javnosti, od uzimanja biometrijskih podataka građana za novu ličnu kartu. I šta ćemo sada? Sad su Nemci ludi, je l' tako? Naravno da nisu, njima se može, oni šta god da urade dobri su, ali ludi Srbi kad neće lične karte sa čipom, onda su (ponovo kao i za još mnogo šta) zaostali, zatucani nacionalisti, neprijatelji progresa i boljeg života, fašisti, klerofašisti, pravoslavni fundamentalisti, pravoslavni fanatici...

Evo dakle barem 10 razloga, između ostalih, zašto ja neću uzeti ličnu kartu sa čipom:
- Zato što znam da je i bez lične karte sa čipom moguće elektronski komunicirati i unaprediti državnu upravu i administraciju, kao i da ne sme biti bilo čije diskriminacije – nisam protiv modernizacije, ali jesam protiv manipulacije.

- Zato što znam da je lična karta sa kontaktnim čipom samo prelazno rešenje – sutra će to verovatno biti univerzalni dokument sa daljinskim očitavanjem, a prekosutra biočip pod kožom.
- Zato što u svetu postoji veliki otpor čipovanim ličnim dokumentima od strane ljudi koji misle svojom glavom i organizacija koje se bore za privatnost.
- Zato što i ubuduće želim privatnost novčanih transakcija – ne želim da se probudim u društvu u kome će ona nestati jer će se sve kupovati biometrijskom ličnom kartom zato što će finansijski lobiji smatrati da je to dobra ideja.
- Zato što ne želim da dajem podršku mafijaškim projektima u kojima je tehnička oprema za lične karte kupljena na nelegalan način novcem poreskih obveznika – ako popustim danas, sutra će se ponoviti isto.
- Zato što nas u najvećem broju slučajeva službenici MUP-a ne obaveštavaju na pošten način o našem pravu da imamo ili da nemamo ličnu kartu sa čipom.
- Zato što ne želim da budem maltretiran od strane nekog službenika ili policajca u slučaju da je čip na mojoj ličnoj karti kojim slučajem van funkcije.
- Zato što ne želim da imam identifikacioni dokument u čije podatke nemam stalni uvid.
- Zato što sam shvatio tehnokratske metode rada i razumem da je očuvanje današnjeg prava izbora da ne uzmem ličnu kartu sa čipom ključno za slobodno društvo u kome će sutra živeti moja deca.
- Zato što nisam oportunista, odgovoran sam član društva i razmišljam kritički, borim se slobodu izbora i za svoju i tuđu privatnost.

A kako će to uskoro izgledati

Uskoro ćemo biti bombardovani horskim svedočanstvima koja govore o svim vrlinama mikročipovanja, praćenim umirujućim uveravanjima o demokratskim tradicijama, vladavini prava i pravima na privatnost. Nažalost, istorija pokazuje da stvari mogu da brzo krenu u katastrofalnom pravcu, i da se to dešava sa uznemirujućom redovnošću. A međunarodni ugovori, zakonitost ili demokratski nazori se tradicionalno nisu pokazali preterano sposobnim da spreče nečiju usredsređenu bezobzirnost.

Ovo "uskoro" je već počelo, kao što svi znamo. Dovoljno je pogledati dnevnu štampu i ostale medije.

DA LI STE ZNALI

- Da je za nove lične karte, van očiju javnosti, 3 GODINE PRE DONOŠENJA ZAKONA, kupljena oprema u vrednosti od 100 MILIONA AMERIČKIH DOLARA? (pa zar samo ovo ne govori dovoljno o novim ličnim kartama!!! Zaista se divim ljudima koji i za OVO nalaze NEKO opravdanje)
- Da su STOPIRANE SVE ISTRAGE u vezi sa ovim nezakonitim poslom?
- Da u Srbiji nije donet odgovarajući Zakon o zaštiti ličnih podataka? Da vi, dakle, ne znate ko koristi vaše podatke i u koje svrhe, niti koji se podaci o vama čuvaju?
- Da su u SAD 2009. ukradeni podaci o 130 miliona brojeva kreditnih i platnih kartica – u pitanju je najveća prevara u oblasti krađe identiteta u SAD.
- Da su u SAD u maju 2006. ukradeni podaci o 26,5 miliona ratnih veterana iz baze podataka Veteranske administracije u Vašingtonu, i još nekoliko miliona iz drugih, raznih baza podataka.
- Da je kontrolor britanske obaveštajne službe MI-6, baronesa Defni Park, izjavila ispred britanskog parlamenta u martu 2006. da bi uvođenje lične karte vezane za centralnu bazu podataka u Britaniji bilo "poklon za teroriste" i da bi takva centralizovana baza podataka pružila „vredne podatke organizovanom kriminalu i obaveštajnim službama neprijateljskih država".
- Da prof. Ros Anderson sa prestižnog Univerziteta u Kembridžu, stručnjak za bezbednosni inženjering, kaže: „Policijske i druge agencije mogu da dobiju pristup neograničenoj lepezi obaveštenja o ličnosti. Postoje brojni dokazi da se računarske baze podataka – uključujući policijske, baze za registraciju vozila i bankarske – rutinski obijaju od strane privatnih istražitelja za račun raznih klijenata, uključujući i medijskih organizacija".
- Da u Belgiji, koja izdaje lične karte sa biometrijskim čipom, građani imaju pravo da traže blokadu čipa ako ne žele tu vrstu identifikacije.
- Da se u Finskoj biometrijske lične karte izdaju na dobrovoljnoj bazi.
- Da je u Francuskoj, nekoliko meseci pre uvođenja novog zakona o ličnim ispravama u skupštinsku proceduru, ministarstvo unutrašnjih poslova otvorilo sajt i omogućilo građanima i stručnjacima da se uključe u javnu raspravu o predloženom zakonu.
- Da se po pisanju londonskog "Dejli Telegrafa" više od 50% Britanaca protivi centralizovanoj bazi ličnih podataka, a razne ankete u Britaniji pokazuju da su milioni Britanaca spremni da odbiju lične karte vezane za elektronsku centralnu bazu podataka po cenu odlaska u zatvor!
- Da u Australiji i Kanadi predlozi za uvođenje sličnih ličnih isprava nisu prošli?

PICA SERVIS

Operater: – Pica servis! Izvolite!
Mušterija: – Dobar dan! Želim da naručim dve pice!
Operater: – U redu! Mogu li prvo dobiti Vaš JMBG?
Mušterija: – Moj JMBG!? Šta će Vam to?
Operater: – Instalirali su nam novu tehnologiju!
Mušterija: – Pa kakve to veze ima sa picama?
Operater: – Tako povećavamo brzinu usluge, što je u Vašem interesu! Hoćete biti ljubazni da mi date Vaš JMBG.
Mušterija: – Ne razumem... Čekajte da pogledam! Pišite: JMBG 2709969710345
Operater: – Hvala Vam, gospodine Petroviću. Samo da proverim podatke iz naše baze. Vidim da živite u Nušićevoj ulici i Vaš kućni telefonski broj je 2601-595. Vaš broj na poslu je 3301-572, a Vaš broj mobilnog je 065/7921-483. Vi sada zovete sa kućnog telefona.
Mušterija: – Da, kod kuće sam. A odakle Vam sve te informacije?
Operater: – Pa umreženi smo, gospodine.
Mušterija: – Sa kime se umreženi? Sa BIA ili sa mojom firmom?
Operater: – Gospodine, budite ljubazni, recite Vašu narudžbinu!
Mušterija: – Donesite mi na kućnu adresu dve velike šumadijske pice, sa ljutom papričicom...
Operater: – Mislim da Vam to nije dobra ideja, gospodine.
Mušterija: – Kako to mislite?
Operater: – Gospodine, Vaši zdravstveni podaci iz elektronskog kartona govore da imate povišeni krvni pritisak i visok nivo holesterola. Žao mi je, ali polisa Vašeg dopunskog zdravstvenog osiguranja ne pokriva i taj rizik...
Mušterija: – Pa što mi onda možete preporučiti?
Operater: – Mogli biste naručiti našu bezmasnu soja-picu. Uveren sam da će Vam se dopasti.
Mušterija: – Zašto to mislite?
Operater: – Pa, prošle nedelje ste u knjižari kupili knjigu "Gurmanska jela od soje". Zato sam Vam to predložio.
Mušterija: – U redu, u redu. Dajte mi onda dve velike soja-pice. Koliko Vam dugujem?
Operater: – To bi trebalo biti taman za Vas, Vašu ženu i Vašeg sina. Sve skupa, zajedno s troškovima dostave, 2100 dinara. Kako plaćate?
Mušterija: – Kao i uvek, kreditnom karticom.
Operater: – Oprostite, gospodine, ali bojim se da ćete morati platiti gotovinom. Prekoračili ste dozvoljeni minus na kartici.
Mušterija: – OK, skočiću do bankomata i doneti novac pre nego vaš dostavljač stigne.
Operater: – Neće ni to ići, gospodine! Imate prekoračenje i na tekućem računu.
Mušterija: – Nema veze. Samo pošaljite pice. Pripremiću novac. Koliko vam vremena treba za dostavu?
Operater: – Malo smo zatrpani u ovom trenutku. Oko 45 minuta.
Mušterija: – Kako bre? Najmodernija tehnologija, umreženi ste, a treba Vam više vremena nego pre!?
Operater: – Gospodine, ako Vam se žuri, možete doći do nas, ali biće Vam nezgodno voziti pice na motociklu.
Mušterija: – Kako znate da vozim motocikl?
Operater: – Ovde stoji da kasnite s otplatom lizinga za auto, pa Vam ga je lizing kompanija oduzela pre dva meseca. Ali, Vaš skuter je u potpunosti otplaćen, pa sam samo pretpostavio da ćete tako doći po Vaše pice.
Mušterija: – Ne, ipak ću doći gradskim prevozom.
Operater: – Gospodine, prema našoj evidenciji, Vaša BUS-PLUS kartica nije dopunjena za ovaj mesec!
Mušterija: – Ma nosite se u tri lepe....
Operater: – Gospodine, preporučio bih Vam da pazite što govorite! Već imate dve prekršajne prijave zbog remećenja javnog reda i mira 2010. i zbog vikanja na saobraćajnog policajca 2011.
Mušterija: – Alo, bre, pa ja sam nazvao pica servis, a ne policijsku stanicu...
Operater: – Gospodine, znamo i za Vaš nik, pod kojim pišete veoma oštre komentare na blogu B92!
Mušterija: – Ma šta mi reče....
Operater: – Da i ne spominjem sajtove koje posećujete...
Mušterija: – Ama čoveče, hoću dve pice!!!!
Operater: – Želite li još nešto, gospodine?
Mušterija: – Ne, ništa više. I nemojte zaboraviti dve Koka kole gratis, kako piše u Vašem oglasu!
Operater: – Oprostite, gospodine, ali naš oglas ima klauzulu da ne smemo nuditi besplatnu Koka kolu dijabetičarima! I molim Vas da dočekate našeg dostavljača, jer se boji psa. Vi vašeg kućnog ljubimca, kako vidim, još niste vodili kod veterinara da se vakciniše.