Zao gospodar - Analiza pesme

Pesma Zao gospodar pripada krugu pesama o radu. Ako se u drugim pesmama ove skupine rad doživljava kao lepota i radost, kao prilika za druženje, razgovor pa i ljubav, ova kratka pesma snažno odudara od naviknute sadržine i emotivnog tona pesama o radu. U naslovu je sugerisano negativno iskustvo iz rada i negativno osećanje koje takav rad pobuđuje. Snažnom socijalnom notom (težina rada, teški uslovi rada, neljudski odnos gospodara prema radnicima) ova pesma se približava krugu socijalnih pesama mada takav krug u narodnom lirskom pesništvu nije konstituisan - socijalni motivi nalaze se u svim lirskim vrstama narodnog pesništva.

Tema pesme je zao gospodar, a sadržina pesme, svi stihovi pesme, obrazlažu i dokumentuju temu pevanja.

U pesmi je predočen svet gospodara (bogatih) i svet sirotinje - nadničara. Prvi svet je u pozadini, oličen je u zlu gospodaru koji ne da sesti niti počinuti, škrt je na hrani - sastavio ručak i večeru. Drugi svet, svet nadničara, izranja iz lirske priče o zlu gospodaru i teškom radu. On je žrtva zlog gospodara i teškog rada. Ovaj svet su zasenčen teškom mukom i patnjom, osećanjem nemoći i nepravde. Beda sirotinjska i obest bogatih sudaraju se u ovoj pesmi.

Lirski subjekt je, prema sadržini i intonaciji pesme, sirotinjska masa. Zato se i stiče utisak da o mukama sirotinjskim govori subjekt u trećem licu, nosilac neutralne lirske naracije. Međutim, poslednji stih otkriva pravog kazivača lirske priče - on je u prvom licu. Ovo prvo lice otkriva se posredno, stihom "a uvrati - ne mo'š pogledati". Iz oblika "mo'š" otkriva se onaj koji to izgovara obraćajući se sa ti: "ne mo'š pogledati. Ovo prvo lice, koje se samo sluti u prethodnim stihovima, a tek malo se pojavljuje u poslednjem stihu, čini da ovo kazivanje o mukama i tegobama nadničarskog rada dobije ispovedni ton.

Pesma je kratka, jezgrovita, zgusnuta. U njoj su dva glavna motiva: motiv zlog gospodara (1 - 3. stih) i motiv teškoga rada (4 - 6. stih). Između gospodara i predmeta rada (njive) kao da postoji potpuna istovetnost: gospodar je tvrd (uskraćuje predah, odmor, hranu), tvrda je i zemlja.

Kazivanje o gospodaru je lagano, sa zastajkivanjem i dužim pauzama. Svaki stih je samostalna sintaksičko-intonaciona celina. Svaki stih iskazuje novu gospodarevu osobinu. Ti zastanci, intonacija rečenice, lirsko kazivanje - zvuče kao neverica, čuđenje. Prvi stih je sinteza vekovnog nadničarskog iskustva pa zvuči kao konstatacija, poslovica: "Duga dana u zla gospodara!". Jedini uzvičnik u ovoj pesmi nalazi se na pravom mestu, na početku pesme - prvi stih snažno odzvanja i taj zvuk natkriljuje celu pesmu. Snažna intonacija prvog stiha skrenula je pažnju na neverovatno čudo - zla gospodara. Drugi, stih već ima smireniju intonaciju, on navodi dokaz prethodnom čuđenju "ne da šjesti, niti počinuti". Pa opet čuđenje, ali za njega nema vremena jer dolazi još jedan argument: "Sastavio ručak i večeru". Toliko o gospodaru. Takav gospodar je čudo u svetu. Čudo od čoveka među ljudima. Čovek bez duše.

Drugi segment pesme oblikovan je na motivu teškog i napornog rada. Ova dva segmenta se docunjuju: posle slike zlog gospodara, slika napornog rada je logična. Rad postaje mučenje. Izmučenog i oslabljenog nadničara sada muče

Duga luka, a motika tupa;
tvrda brazda, široki razori,
a uvrati - ne mo'š dogledati.

Prvo je predočena slika ogromne njive (luka, njiva u dolini, pored reke) i slika tupe motike - ogroman rad a nemoć radnika. Suprotnosti su jako izražene, iz njih proističe saznanje o nemoći. Drugi stih predočava detalj široke, nepregledne njive - brazda je tvrda a razori široki: nova muka, veliki napor istrošenog tela. Kao da se i zemlja (njiva) zaverila protiv siromaha koji treba da zaradi da bi prehranio porodicu. Teško je dospeti do kraja tvrde brazde a još teže vratiti se kopajući - uzvrat je nedogledan.

Narodni pesnik je tegoban rad i patnju nadničara predočio eliptičnim izrazima koji još više ističu težinu položaja nadničara. Suprostavljanjem dveju nevolja, dveju teškoća, naglašava se beznadežnost siromaha: luka - motika, brazda - razori. Tada dan izgleda predug i pretežak.

ZAO GOSPODAR

Duga dana u zla gospodara!
Ne da sjesti, niti počinuti;
sastavio ručak i večeru.
Duga luka, a motika tupa;
tvrda brazda, široki razori,
a uvrati - ne mo'š dogledati.

duga luka - duga njiva
široki razori - široki slogovi oranja
uvrati - deo njive s krajeva gde orač okreće, najtvrđa zemlja