Srpska đevojka - Analiza pesme

Sadržina i značenje - Đevojka i đevojačka lepota (lepota tela i lepota duše) čest je predmet pevanja u narodioj lirskoj poeziji. Pesma Srpska đevojka je jedna od takvih pesama: na telesnu lepotu se ukazuje odmah, već u prvoj strofi. Međutim, telesna lepota samo je povod da se skrene pažnja na duševne osobine, koje se izuzetno cene, više od telesnih.

Osobenost ove lirske pesme je pričanje (naracija): u njoj postoje likovi (Milica, devojke, mladić), događaj (kolo, grmljavina, gledanje u nebo), dijalog, kazivanje. Ovde se ne iznosi samo utisak i zapažanja o Milici, nego se ona stavlja u situaciju kroz koju se sama iskazuje rečima i postupcima.

1. Ukazivanje na predmet (temu) pevanja (đevojka Milica) i uvođenje motiva koji će pokrenuti lirsku priču - trepavice: one su duge, toliko duge da su prekrile rumen jagodice i belo lice. Ovde se primećuje izvesna nelogičnost: trepavice su prekrile rumene jagodice, crne oči i belo lice pa ih lirski subjekt (mladić) nije mogao sagledati. Postavljamo sebi pitanje: ako ih nije mogao gledati, kako može da zna da su jagodice rumene, oči crne a lice belo? Ovde je nelogičnost prividna - sve je ovde logično. U narodnoj pesmi se za lice devojke uvek upotrebi atribut belo, a za oči crne, za jagodice crvene, za struk tanak, itd.

2. Druga strofa sadrži dve slike:

a) ispovest lirskog subjekta da tri godine nije uspeo da sagleda Miličine "crne oči, ni bijelo lice";

b) on sakuplja kolo đevojaka i u njemu Milicu đevojku ne bi li joj oči sagledao. Za mladića, dakle, nije problem u tome da sagleda boju lica ili očiju - on zna kakvi su. Stalo mu je da sagleda njeno lice (koje je stalno smerno sagnuto jer đevojka gleda preda se) i njene oči koje su sakrivene trepavicama (baš zato što je pogled oboren ka zemlji!) da bi otkrio šta devojka misli o njemu, da li ga je primetila među momcima. Poznata je u narodu činjenica da se sa lica može mnogo da sazna, a da oči mnogo govore o čoveku i njegovim osećanjima i raspoloženjima. Eto, to je lirski subjekt želeo da sazna, zato mu je bilo stalo da sagleda đevojačke oči i lice. I pošto tri godine nije uspeo da sazna istinu iz đevojačkih očiju i sa njenog lica, poslužio se lukavstvom - sakupio je kolo đevojaka. Zašto je baš to učinio? Kad se igra, glava je podignuta, pogled je prav i otvoren, mogu se jasno sagledati i lice i oči.

3. Dok kolo igra, vreme se naoblači, iz oblaka “zas'jevaše munje”. Đevojke su iznenađene, pogledaju u nebo

al' ne gleda Milica đevojka,

već preda se u zelenu travu.

Mladiću je i vreme išlo na ruku: iznenađuje đevojke, podižu pogled ka nebu i potpuno otkrivaju i lice i pogled (oči su raširene od uzbuđenja). Ali Milica i dalje gleda “u zeleiu travu”. Ova slika otkriva jednu osobinu Miličine ličnosti: ona je mirna i staložena, iznenadna dešavanja (munje) prima kao nešto prirodno.

4. Ovakvo Miličino ponašanje ne može niko da shvati, a ni đevojke:

il' si luda, il' odviše mudra,

te sve gledaš u zelenu travu,

a ne gledaš s nama u oblake,

đe se munje viju po oblaku.

Ovakvo Miličino držanje je neuobičajeno i neshvatljivo. Kao da nije ljudsko biće, ili nije zdrava. Neuobičajeno ponašanje se objašnjava ili kao ludost ili kao prevelika mudrost.

5. Miličin odgovor je jednostavan:

nit' sam luda, nit' previše mudra,

nit' sam vila - da zbijam oblake,

već devojka - da gledam preda se.

Ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stekla o njoj:

- nije osobenjak ("nit' sam luda"),

- nije uobražena ("nit' odviše mudra"),

- nije izvan ovoga sveta ("nit' sam vila").

Ona je samo đevojka, a đevojka mora da gleda preda se - da bude smerna i skromna.

Opis izgleda đevojke Milice ostvaren je brojnim opisnim pridevima koji stoje uz imenice:

duge + trepavice

rumene + jagodice

bijelo + lice

crne + oči

U stihovima

Ne mogoh joj oči sagledati

crne oči ni bijelo lice

oseća se nelogičiost: nije mogao da ih sagleda (oči i lice) a kaže da su "crne oči" i "bijelo lice". Nelogičnost je prividna jer narodni pevač će uvek, kada peva o devojci ili ženi, reći da su jagodice rumene, lice belo, oči crne, belo grlo, tanak struk, itd. To su ustaljeni opisi, a ovako upotrebljeni pridevi nazivaju se STALNI EPITETI, epiteti koje pevač ima gotove i koristi ih po navici. Zato će se dogoditi da se za crnog Arapina kaže da "poviče iz bijela grla".

Stih - Pesma je ispevana u deseteračkom stihu, stihu od deset slogova. Ovakav stih je karakterističan za epske pesme u kojima se peva o junacima i njihovim podvizima, ali i za lirske pesme u kojima se peva o ljudskim osećanjima i raspoloženjima.

EPSKI DESETERAC je stih epske junačke pesme, koje se po tome stihu nazivaju i DESETERAČKE PESME. U ovom stihu CEZURA je posle četvrtog sloga: to je granica koja deli stih na dva polustiha a oseća se kao mala pauza, mali zastoj u kazivanju.

__________________________________

Srpska đevojka - Analiza pesme

Pesmu U Milice duge trepavice Vuk Karadžić je zapisao i objavio pod naslovom Srpska đevojka jer je u njoj pronašao najlepše i najbolje devojačke osobine koje se mogu smatrati idealom srpskog čoveka iz naroda, kada je u pitanju žena i njeha priroda.

Osnovni utisak o pesmi je da narodni pevač peva:

a) o devojci Milici koja je lepa i
b) o momku koji ne može tri godine da ugleda njene oči i lepotu lica.

Zaključak je da je to ljubavna narodna pesma - slika odnos momka i devojke. Taj odnos se iskazuje postupno i linija njegovog razvoja može se predstaviti ovako:

• devojačka lepota (opis);
• zagledanost momka u devojku;
• devojačko kolo;
• munja i oblaci na nebu;
• devojke gledaju u nebo, a Milica preda se;
• prekor devojaka upućen Milici;
• Milica odgovara devojkama.

U razvoju pesničkih motiva vlada progresija i postupnost (gradacija). Opis devojačke lepote postavljen je od spolja ka unutra:

a) spoljašnja lepota: guge trepavice, crne oči, rumen jagodice, belo lice;
b) unutrašnja lepota: povučena, skromna, stidljiva, čedna i mudra - patrijarhalno vaspitana.

Spoljašnji opis odlikuje se stereotipnošću (već poznatim postupkom u opisivanju devojačke lepote), u prvom redu ustaljenim epitetima: oči - crne, lice - bijelo, jagodice - rumen(e), trepavice - duge. Sve ove pojedinosti izraz su devojačke lepote i bez njih se ona ne može zamisliti. Model slikanja devojačke lepote preuzet je ili je preslikan iz pesama koje joj prethode, s tim što je obogaćen i uvećan jednim jedinim detaljem - "duge trepavice", što toj slici daje izuzetnu punoću jer sva zagonetnost i tajanstvenost devojačke lepote potiče upravo od tih "dugih trepavica" - prekrivaju oči, kriju pogled i sjaj u očima. Njihova veličina poprima takve dimenzije da (verovatno svojom senkom) prekrivaju "jagodice i bijelo lice", čime se tajanstvenost devojačke lepote još više uvećava. Očigledno, pevač je ovde primenio hiperbolu kao oprobani stilski postupak i, zahvaljujući tome, ostvario izuzetan umetnički doživljaj. Kao stilski postupak na ovom mestu koristi se i kontrast: rumen jagodice - bijelo lice. Kontras se proteže i na ostali deo pesme: govorljivost devojaka - ćutanje Milice, one slobodne - ona zatvorena u sebi.

Navedeni kontrasi upućuju na njeno izdvojeno i neuobičajeno ponašanje, koje se od okoline smatra ludošću ili prevelikim lukavstvom i mudrošću. To je, možda, još jedan razlog što je Milica nekako izdvojena, otuđena od ostalog devojačkog sveta i što do kraja ostaje usamljena. Ona, svesna činjenice da su je lepota i narav učinile osobenom i odbili mladiće od nje, odgovara:

Nit' sam luda, nit' odviše mudra
nit' sam vila - da zbijam oblake,
vec đevojka da gledam preda se.

Govoreći ovako, ona želi da razbije pogrešnu sliku koju je sredina stvorila o njoj, da stavi do znanja da nije osobenak (nit' sam luda), nije lukava (nit' sam odviše mudra), i nije vila nego obična devojka, koja se ponaša onako kako dolikuje pravoj devojci.

Ako je na početku pesme naglašena lepota devojke Milice, sada je istaknuta još jedna lepota - lepota duše i srca; jednostavnost i skromnost. Ova duhovna lepota je vrednija i u narodnoj pesmi, ona je uvek iznat telesne (fizičke) lepote, osobito kada je reč o devojci. Skromnost i čednost su, u tom slučaju, najveće vrline, pa zato je i njena dužnost da gleda preda se.

Kao što se vidi iz svega rečenog, unutrašnje osobine se ne iskazuju direktno, ali se slute iz njenih postupaka i reči, pa se mogu imenovati na način kojim smo se poslužili u tumačenju. Tako se Milica otkriva kao nosilac naprobranijih osobina i najidealnijih crta ženske lepote. Između spoljašnjih u unutrašnjih svojstava ostvaruje se sklad koji daje potpunu lepotu, ideal ženske lepote u vreme u kome je pesma nastala. sama ljubav - kao i u mnogim narodnim pesmama - nije data direktno, nego je samo nagoveštena u htenjima, u postupcima momka i u njegovom hiperboličkom iskazu:

Ja je gledah tri godine dana,
ne mogoh joj oči sagledati,
crne oči ni bijelo lice.

Pesma je ispevana u lirskom desetercu, a vrlo je bogata i izražajnim stilskim sredstvima. Pored epiteta (stereotipnih), pored navedene hiperbole i kontrasta, u njoj se javljaju i drugi stilički postupci: inverzija ("U Milice duge trepavice..."), zatim slovenska antiteza: devojke pitaju Milicu, ona - to što je sadržano u pitanju - negira i daje odgovor ("Već đevojka - da gledam preda se"), u kojoj je i poenta pesme. Sve što je dotle rečeno slilo se u tu konstataciju "već đevojka - da gledam preda se", iz koje čitamo njenu jednostavnost, skromnost, patrijarhalno vaspitanje i devojakčku čednost.

Srpska đevojka
U Milice duge trepavice

U Milice duge trepavice,
prekrile joj rumen' jagodice,
jagodice i bijelo lice;
ja je gledah tri godine dana,
ne mogoh joj oči sagledati,
crne oči, ni bijelo lice,
već sakupih kolo đevojaka,
i u kolu Milicu đevojku,
ne bih li joj oči sagledao.
Kada kolo na travi igraše,
bješe vedro, pak se naoblači,
po oblaku zas'jevaše munje,
sve đevojke k nebu pogledaše,
al' ne gleda Milica đevojka,
već preda se u zelenu travu.

Đevojke joj tiho govoriše:
"Oj Milice, naša drugarice!
Il' si luda, il' odviše mudra?
Te sve gledaš u zelenu travu,
a ne gledaš s nama u oblake,
đe se munje viju po oblaku."
Al govori Milica đevojka:
"Nit' sam luda, nit' odviše mudra,
nit' sam vila, da zbijam oblake,
već đevojka - da gledam preda se."