Kosta Trifković - Izbiračica lektira

Kosta Trifković - Izbiračica

Kosta Trifković - Izbiračica

 

Komedija - Izbiračica

Tema - Razmežena devokla Malčika bira prosce.

Glavni likovi - Malčika, Jeca, Saveta, Sokolović

 

Šta je komedija - Komedija je dramska vrsta u kojoj se na smešan način prikazuju negativne pojave u društvu ili negativne osobine u ljudima (uobraženost, sebičnost, tvrdičluk, dvoličnost i druge). Pisac komedija se tome podsmeva i izvrgava ruglu da bi ljudi i društvo bili bolji. Jedna od komedija je i Izbiračica u kojoj nam Kosta Trifković pokazuje kako prolaze ljudi, kao što je Malčika, koji sebe precenjuju, mnogo hoće, a na kraju od svega što su hteli, malo dobiju. Njihovi veliki snovi se rasprše, a oni obični, i ne tako nadprosečni i mudri kao što su sebe zamišljali moraju da se zadovolje veoma malim i onim što im je ostalo.

 

Kratak sadržaj - Porodica Sokolović je gradjanska i vrlo imućna. Ima kćerku jedinicu koja je vrlo razmažena i uoražena. Njoj se udvaraju najbolji momci ali ih ona odbija. Na kraju, kada su se oni oženili skromnim i vrednim devojkama, uobražena devojka je primorana da se uda za onoga koji je najgori i kome se najviše podsmevala.

 

Kakav je odnos majke i oca prema kćerci - Njihov odnos vidimo iz situacije u kojoj se javlja ćerka Malčika i koliko su je razmazili. Deset je sati, a roditelji ne znaju da li je ustala. Ako nije, neće je buditi već će čekati da se probudi pa tek onda doručkovati. A kada se napokon pojavi na vratima oni je brižno pitaju da nije umorna, da li je gladna, šta bi da doručkuje. Ta njihova preterana ljubav ju je razmazila i učinila nezahvalnom prema njima.

 

Kakav je odnos Malčike prema roditeljima - Na sva njihova brižna pitanja ona odgovara pospano, bezvoljno , nezainteresovano, nervozno i ljutito: - Jesam... nisam... hoću... neću... ne znam... manite me se... sklonite mi se!... U daljem razgovoru ona još više otkriva svoj karakter, iako im je prethodnog dana rekla da bez nje nesmeju doručkovati, sada ih grdi i smeta joj što su je čekali. Čak i za mleko koje stalno pije kaže da ne valja. Njeno ponašanje je hladno i oholo.

 

Osobine Malčike

- Velika maza

- Ništa ne radi

- Zna samo da izvoljeva

- Samo daje primedbe

- Samo se joguni i grdi

- Izigrava dete "božanstvo"

- Nezahvalna je

- Nezainteresovana je za bilo šta

- Prkosna i ponosna

- Zaljubljena u samu sebe

- Nema nikakvih osećanja za bilo koga

 

Kakav je odnos Malčike prema proscima - Stižu pisma prosaca. Prvo piše luckasti Tošica, drugo bogati Štancika Lazić, a treće siromašni Branko. Prvom se malčika smeje i podsmeva. On je za nju bezobrazan, prost, neugledan zbog nosa i luckast i prema njemu ima obezvredjujući odnos. Ismejava ga da je mali i jadan. Lazića odbacuje zato što nije inteligentan, a Branka zato što je siromašan.

 

Dok se čitaju pisma ona se oseća ponosna i prkosna. Misli da su oni nedostojni nje i da ona može da bira koga hoće. Ona je zaljubljena u samu sebe i nema drugih osećanja : nema nežnosti, nema obzira, pažnje ni ljubavi za bilo koga. Na kraju komedije ona će se prikloniti glupom i uvek ismejavanom Tošici, koji će izreći onu poslasticu: Izbirač nadje otirač, jer ona je baš to našla.

 

Prvi čin - U prvom činu pisac daje psihološki sklop zabludele osobe. Malčika se u kući i prema roditeljima ophodi kao mali tiranin. Ona je razmažena, stalno je nezadovoljna i teško joj je udovoljiti. Njeno ponašanje je rezultat pogrešnog vaspitanja i udovoljavanja svim njenim željama. Roditelji joj povlađuju i podržavaju njeno takvo ophođenje, te funkcionišu kao aktivni pomagači u održavanju Malčikinog ponašanja.

 

U prvom delu komedije Trifković uvodi i ostale likove bitne za ljubavni zaplet – Savetu Malčikinu nećaku koja živi u kući Malčikinih roditelja i svojevrsna je sobarica i spremačica u kući; Milicu, devojku iz novosadske građanske porodice koja nije tako razmažena i svojeglava kao Malčika. Tu su i udvarači, tri mladića – Štancika Lazić, sin bogatog trgovca, Branko, publicista i intelektualac i Tošica, kratkovid i šeprtlja. Koristeći ljubavni mnogougao, Trifković gradi zanimljiv i duhovit zaplet. Malčika je koketa i osvaja sve muškarce. Ona paralelno koketira sa svom trojicom dok su Saveta i Milica zaljubljene u Branka i Štanciku. U isto vreme Branko oseća naklonost prema Saveti, dok se Štanciki dopada Milica. Jedini koji je zaljubljen u Malčiku je Tošica koji je zbog svoje kratkovidosti predmet njenog ismevanja. Na tom nesporazumu je i izgrađen komični zaplet.

 

U drugom činu Kosta Trifković uvodi i novu temu, a to je problem socijalnog i ekonomskog opstanka novosadskih gradskih porodica koje žive raskošno, ali to njihova finansijska moć ne može da podnese. Kao imućni malograđani, Malčikini roditelji hteli bi da žive na visokoj nozi, da priređuju skupe zabave, da i oni budu hoh, nobl, a opet kao ćifte žale trošak. Sokolović se buni protiv sveta koji mu određuje kako će se ravnati u životu i u svojoj kući.

 

U drugom činu ljubavni zaplet dobija drugu dimenziju. Milica i Saveta poveravaju jedna drugoj svoje naklonosti prema Štanciki i Branku. Njihov razgovor slučajno čuje Tošica koji želi da tu srećnu okolnost iskoristi za pridobijanje Malčike. Time Tošica dobija funkciju spletkaroša koji dalje pokreće i usmerava komediografsku radnju. Svojim direktnim konkurentima kod Malčike, Štanciki i Branku saopštava da su u njih zaljubljene Milica i Saveta. Ovo će dovesti do novih komičnih situacija. Suprotno Tošičinim očekivanjima, Štancika i Branko tajno prose Malčiku. Ponašanje trojice mladoženja realizuje se paralelizmima koji svu trojicu čine smešnim.

 

Tošica je kao lik najčešći izvor komike u Izbiračici. Svojom nespretnošću on odudara od Malčikine precioznosti. Pisac se mestimično služio i komikom nižeg reda, približavajući se i lakrdiji: insistira na Tošičinoj kratkovidosti, dovodi ga u situaciju da pada usled toga, da se sudara sa Štancikom, da u igri zaloga promaši Malčiku, da prisluškuje tuđe razgovore. Nespretan, on je i kratkog vida i kratke pameti. Bukvalno rezonuje o svemu, ne shvata alegorije, svaki čas govori banalnosti, ponavlja iste reči.

 

Treći čin - U trećem činu, na večernjoj zabavi kod Timića, dolazi do raspleta tog ljubavnog kalambura. Saveta i Branko, na jednoj strani, Milica i Štancika na drugoj, poveravaju jedno drugome svoje emocije. Malčiki preostaje Tošica za koga pristaje da se uda da ne bi bila predmet ogovaranja. Predstava se završava didaktičnim obraćanjem publici da izbirač nađe - otirač.

 

Motivi - Treći element je povratak na stanje s početka komedije. U tako strukturiranoj komediji kao likovi pojavljuju se zabludela osoba – lik koji dolazi u sukob sa okolinom, iskače iz normalne linije života; varalica – lik koji se javlja u funkciji motivatora, pokretača radnje, osoba koja dovodi u zabludu glavnog junaka komedije; rezoner – lik koji zabludelu osobu vraća u realnost; a tu su i aktivni i pasivni pomagači koji podstiču zabludelu osobu u jednom ili drugom smeru. Prateći ove koordinate možemo zaključiti da Izbiračica predstavlja redukovani model zapadnoevropske ironijske komedije.

 

U središtu komičnog zapleta Izbiračice, nalazi se zabludela osoba, Malčika, razmažena, namćorasta devojka iz novosadske gradske porodice – pravi mali porodični tiranin. Trifkovićeva komedija ima i didaktičan karakter, po čemu je, takođe, bliska tipu ironijske komedije. Zabludela osoba dolazi do spoznaje svojih grešaka i poučava publiku da su one pogubne za ljude koji im robuju. Izbiračica ima zaplet urađen na principu ljubavnog mnogougla – tri devojke i tri mladića uzajamno se zaljubljuju i prose. Na kraju se sve zarvšava srećno i prosidbama, a ona koja je najviše birala morala je da prihvati onog koji joj je preostao.

 

Malčika - mlada i lepa devojka koja misli da je ona najbolje što može da se desi jednom muškarcu. Svesna je svoje lepote i zna da je koristi za svoje potrebe. Toliko samopouzdanje može da zahvali svojim roditeljima koji joj oduvek govore da je najlepša i najpametnija. Kao odrasla, ona ih vrti oko malog prsta, baš kao i muškarce koji joj se dopadaju. Ona je jako pametna, iako bi se nekada činilo suprotno. To potvrđuje način na koji dolazi do onoga što želi. Ipak, uz sve te odlike koje ima, ponekad isto zna da bude zavidna, pogotovo na svoje drugarice za koje misli da dobivaju veću pažnju od nje, što smatra neobičnim i nemogućim. Tada ona podleže onim niskim načinima zadovoljovanja vlastitoga ega, a to je da namerno omalovažava svoje „suparnice". Ali Malčinka nije posve jednoslojan lik, stoga upoznajemo i njenu drugu stranu, onu koja prepušta muškarce za koje je mislila da ima pravo na njih, ženama koje ih istinski vole. Ona se zadovoljila muškarcem koji istinski voli nju.

 

Saveta - Malčikina polu-sestra. One nisu odista u rodu, već je ona posvojena od Malčikihnih roditelj još od kad je kao dete ostala siroče. Svesna je da su je Sokolovići spasali i zato se večno oseća dužnom toj porodici. Stoga neće ni da čuje da pođe za muškarca koji se sviđa Malčiki, čak i kad je to muškarac kojeg ona ljubi i koji ljubi nju. Ona je odlučna da se žrtvuje, samo kako bi njena Malčika, koju smatra sestrom i koju voli više nego sebe, bila sretna. Srećom, Malčika se ipak pokazala kao poštena, pa je prepustila muškarca koji joj se sviđao Saveti koja ga je istinski volela.

 

Branko - mladić koji je zaljubljen u Savetu. Pokušava da pridobije njenu pažnju, ali ga ona stalno odbija. Suočava se s njom nekoliko puta, ali ona nije htela da pristane na njegovu ljubav čak i nakon što je doznao da joj se sviđa. Njegov muški ponos ga je naterao da joj se sveti nakon što ga je odbila, pa je u zanosu zaprosio Malčiku. Kanije je požalio jer nije mogao da zaboravi devojku koju je istinski volio. Bio je žurnalista i veoma pametan, ponekad i suviše ozbiljan, što je Malčiki smetalo, kao i to što je bio siromašan. Branko nije zamerao svojim protivnicima i sa svima je bio prijatelj. Srećom, na kraju je dobio ženu koju je volio.

 

Tošica - nespretan mladić koji je preko ušiju bio zaljubljen u Malčiku. On ju je od svih najviše voleo i iskreno je tražio njenu ruku, iako je bio jako slabog vida, preterano vrckav i naizgleda nedostojan tako popularne udavače. Ali on od svoje ljubavi nije odustajao. Čak i nakon dve odbijenice on nije mogao da prihvata da neće biti Maličkin muž, pa se okušao i treći put, kad ga je napokon prihvatila. Bio je i mudar, pa je otkrio svojim suparnicima da su žene u koje su oni bili zaljubljeni, zaljubljene i u njih. Možemo reći da je njegova istinoljubivost bila glavni razlog srećnog raspleta.

 

Sokolović i JecaMalčikini roditelji koji su svoju kćerku u svemu razmazili. Voleli su je bezuvetno i preko mere, toliko da nisu mogli ništa da joj zabrane, u svemu su se slagali s njom. Čak i kad ih je iskorišćavala i pravila ih glupima, oni se nisu pobunili. Ispunjavaju njene hireve i ne žele da joj se suprostave, pa ona njima lagano manipuliše. Ali oni nisu bili loši ljudi, samo nisu mogli da gledaju kćerku nesrećnu. U svemu su joj popuštali, ali na kraju su doživeli da im se kćerka sretno udala. To im je bila najveća nagrada.

 

Poruka - Treba biti prirodan u svemu i imati objektivno mišljenje kako o drugima tako i o sebi: otkrivati pozitivne i negativne osobine o drugima ali i u sebi. Ako tako ne bi bilo, zaboravili bismo ko smo i kakvi smo. Preterana slika o sebi nije dobra pa zato narod kaže "ko visoko leti, nisko pada".

_______________

 

Izbiračica je komedija koja se sastoji iz tri čina i koja u svojoj strukturi ima tri elementa. Prvo, pisac opisuje normalan život – uobičajen i miran, bez potresa, promena i sukoba. Posle toga dolazi do nekog događaja koj utiče na promenu u ponašanju nekog od likova što za posledicu ima njegov sukob sa okolinom. Treći element je povratak na stanje sa početka komedije. Glavni likovi u komediji imaju različite osobine, tako da se  pojavljuju: zabludela osoba – glavni junak koji dolazi u sukob sa okolinom, varalica – lik koji je pokretač radnje i koji dovodi u zabludu glavnog junaka komedije, rezoner – lik koji zabludelu osobu vraća u realnost, a tu su i aktivni i pasivni pomagači –  likovi koji podstiču zabludelu osobu u jednom ili drugom smeru.

__________________________________

 

Kosta Trifković rođen je u Novom Sadu 20. oktobra 1843. Osnovnu školu i nižu gimnaziju svršio je u mestu rođenja, gimnaziju nastavio u Vinkovcima i u Pešti. 1861. stupio je u pomorsku (nautičku) školu na Rijeci, i 1862 - 1863. kao mornar putovao po Crnom moru. Mornarski zanat, koji mu je iz knjiga izgledao tako romantičan, nije mu se dopao, razočaran on ga napusti i na Rijeci svrši gimnaziju 1864. Učio je prava u Požunu, Debrecinu, Košicama i postao činovnik (veliki beležnik) u novosadskoj opštini. Kao advokat u Novom Sadu živeo je od 1872. do 1874. Radi oporavljanja porušenoga zdravlja putovao je 1874. u Italiju, u Napulj. Umro je u Novom Sadu 19. februara 1875. godine.

 

Srpski romantizam slabo je obdelavao komediju, i od Jovana St. Popovića nijedan od boljih pisaca, sem Zmaja sa Šaranom, nije se tim književnim rodom bavio. Kosta Trifković nastavlja prekinutu tradiciju. On se uvek i rado bavio pozorištem, čitao strane pozorišne pisce, jako se zauzimao za Srpsko narodno pozorište, i, uglavnom za njega, radio pozorišne komade. Njegov živ i dosta obilan pozorišni rad otpočinje poslednjih godina života. Jedno za drugim dao je petnaestak pozorišnih dela. 1871: dramat Mladost Dositeja Obradovića, "dramolet" Na Badnji dan i šaljive igre Čestitam i Školski nadzornik; 1872: šaljive igre Francusko-pruski rat i Izbiračica; 1873: šaljivu igru Ljubavno pismo. Svi ti originalni radovi štampani su u Zborniku pozorišnih dela (Novi Sad, 1873. do 1891), a Srpska književna zadruga izdala ih je 1892. do 1894, u dve knjige, pod naslovom Dramatski spisi Koste Trifkovća. Od Trifkovića je ostao jošte izvestan broj prerađenih, mahom šaljivih igara: Milo za drago, 1870; Mila, Ni brigeša, 1872; Tera opoziciju i Pola vina pola vode. I te prerade, mahom sa nemačkog, sem Milo za drago i Ni brigeša, izišle su u Zborniku pozorišnih dela. Posle Trifkovićeve smrti štampani su i njegovi dramski pokušaji, koji nisu igrani, "vesele igre": Bratov sanduk, Osveta, Šegrt Boža. Trifković se ogledao i na pripoveci: 1874, u Javoru, izišao je Ivančin grob, a 1875. Mljetačke tavnice; zatim razne humorističke pripovetke i podlisci u Zastavi i Javoru. Isto tako posle njegove smrti objavljen je po časopisima izvestan broj njegovih stihova, koji su bez vrednosti.

 

Ono što je najbolje kod Trifkovića to su male komedije, obično u jednom činu, u kojima je slikao srpsko građansko društvo u Novom Sadu oko 1870. U toj maloj građanskoj komediji slika se život malih ljudi, sa njihovim malim strastima i malim manama. Pisac nije nad tim malograđanskim društvom, no sasvim na njegovom nivou, on nije njegov viši satiričar, no njegov proizvod i njegov zabavljač. On dosta dobro ocrtava taj mali svet, ne sa cenzorskim stavom strogog satiričara ili sa ozbiljnošću dubokog sociologa, no u lakom humoru, nezlobivo, kao čovek koji je i sam živeo tim životom. Trifković je čitao velike komediografe, ali se zaustavio na najobičnijoj komediji, na komediji intriga, u kojoj se Skrib odlikovao. On dosta prirodno zapleće događaj, ume da dâ interesa, i razmršava na vešt način, na zadovoljstvo svojih gledalaca. Ali u zapletanju intriga on ume da iznese i tipove, da dâ lak i prigodan dijalog, onakav kakav se odista govori, čak i da pruži malu sliku svoga doba, upravo novosadskog društva na kraju omladinskog pokreta. Svuda se pokazuje kao lak i prijatan pisac, koji nije bez duha i ukusa. Sve to nije ni duboko ni snažno, dosta je naivno i starinsko, ali je prijatno za gledanje. Zato se Trifković, koji nema ni pameti, ni dubine, ni ozbiljnosti Jovana St. Popovića, i održao do danas na pozornici, i zato je jedan od najprevođenijih pisaca srpske književnosti. Pojedini njegovi komadi su prevođeni na nemački, francuski, talijanski, mađarski, slovenački, bugarski.

 

Tanja Ćorković

loading...
4 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Kosta Trifković - Izbiračica

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u