Devojka cara nadmudrila - bajka  

Književni rod - epika
Književna vrsta - bajka
Tema dela - Moglo bi se reći da je osnovna tema srpske narodne bajke Devojka cara nadmudrila sadržana u njenom naslovu i sasvim jasna, mada će nam analiza ovog dela dati ostale odgovore, uzevši u obzir da se srpska narodna bajka Devojka cara nadmudrila ipak po nečemu izdvaja u odnosu na ostale.

Vuk Karadžić je zabeležio većinu zagonetki, priča, bajki, novela, koje su se u srpskom narodu nekada prenosile usmenim putem, to jest kako se govodilo, s kolena na koleno. Međutim, bajka Devojka cara nadmudrila je do Vuka došla na malo drugačiji način. Naime, sveštenik iz Risna u Crnoj Gori, po imenu Vuk Popović ju je zabeležio, a potom poslao Vuku Karadžiću, koji ju je i objavio. Ovo delo se najčešće smatra bajkom, međutim u pojedinim analizama ćete naići na tvrdnju da je u pitanju novela, pa čak i novela zagonetka. Da budem iskrena, ja bih se zadržala na odrednici da je lektira Devojka cara nadmudrila bajka.

Ono po čemu se narodna bajka Devojka cara nadmudrila izdvaja u odnosu na druge narodne bajke jeste specifičnost teme. Naime u gotovo svim drugim narodnim bajkama junaci su snažni i uspevaju samo pomoću snage da pobede sva ona mitska stvorenja koja se u bajkama pojavljuju, poput: aždaja, džinova, veštica, čarobnjaka i mnogih drugih čudesnih bića. Ali, narodna bajka "Devojka cara nadmudrila" govori o devojci koja se svojom mudrošću "bori" protiv cara.

Narodna bajka "Devojka cara nadmudrila" počinje vrlo jednostavnim opisom, u bukvalno jednoj rečenici: - Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i pametno govoriti. Uzevši u obzir da je narodna bajka "Devojka cara nadmudrila" prilično kratka, zaplet nastaje vrlo brzo nakon uvoda. Devojčin otac tako, jednom prilikom ode i kod cara, pa i njemu govoraše šta ga je naučila ćerka. Car je bio vrlo mudar, pa ga je odmah upitao ko je i ko ga je naučio da tako govori. Pa kad mu starac odgovorida ga je ćerka naučila, car ga upita od koga je ona naučila, a on odgovori: -  Bog je nju umudrio i naša jadna siromaština.

Potom počinje da se razvija zaplet, jer car iskušava devojku na razne načine, pokušavajući da joj podvali. Ali, na svaki njegov novi zahtev, devojka je odgovarala mudrošću, tako da car više nemajući kud reče njenom ocu da je dovede pred samoga cara. Ali ni to mu nije bilo dovoljno, već je nastavio sa ispitivanjima, ne bi li uspeo da je nadmudri, ali devojka je uvek uspevala da "pobedi" to jest nadmudri cara. Oduševljen njenom mudrošću, car je upita da li želi da mu bude žena. A ona mu odgovori: - Čestiti care, kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kad gođ na mene rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije. Ne sluteći zašto to devojka traži, car potpisa i oni se venčaše.

Ali, nedugo zatim car se zaista rasrdi na nju i reče joj: - Neću te više za ženu,nego hajde iz moga dvora kud znaš. Devojka mu sasvim mirno odgovori da će ga psolušati, ali ga i zamoli da ostane još jednu noć u dvorcu.

Potom: - Car joj dopusti da prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu vino i rakiju i neka mirisna bilja i nudeći ga da pije govoraše mu: - Pij care, veselo, jer ćemo se sjutra rastati i vjeruj mi da ću biti veselija nego kad sam se s tobom sastala.

Tako radnja bajke "Devojka cara nadmudrila" dolazi do kulminacije, odnosno vrhunca, jer carica kao najmilije iz dvora odnosi u svoju siromašnu pećinu, ni manje ni više nego samog cara. Kada se car otreznio, ne shvatajući još uvek šta se događa, on je upita: - Zašto si ti to od mene učinila? Da li ti nijesam rekao da vipe nijesi moja žena? A mudra devojka izvadi papir koji joj je car lično potpisao, u kome je stajalo da može da ponese iz dvora ono što joj je najmilije. Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor. Tako je devojka cara nadmudrila još jednom, pokazujući time svoju bezuslovnu ljubav prema njemu.

Likovi koji su prisutni u bajci su devojka, car i devojčin otac. Nigde nisu date određene osobine likova, ali se iz pročitanog dela jasno one mogu uočiti.

Devojčin otav je prisutan samo na početku dela i sasvim je jasno da je on plašljivi starac, koji se uzda u mudrost svoje ćerke.

Devojka je na prvom mestu izrazito mudra, britkog uma, čemu je prbenstveno naučilo njeno siromaštvo i težak život koji je, zajedno sa svojim ocem vodila. Pred sam kraj bajke uočava se, pored mudrosti i velika devojčina ljubav prema caru.

Osobine cara bi se mogle odrediti kao: mudar, sujetan, znatiželjan... I mada se devojčina ljubav uočava na kraju bajke, mlaićeva se naslućuje tek u poslednjoj rečenici.

Pouka, odnosno poruka bajke bi svakako bila da je u životu vrlo važno razvijati svoj intelekt i biti mudar. To nam je svakako pokazala mlada, siromašna devojka koja je uspela da nadmudri ni manje ni više nego cara lično i na taj način je pokazala da materijalno siromaštvo nikoga ne sprečava da ulaže u svoje obrazovanje.

__________________________________

Devojka cara nadmudrila - bajka

Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i pametno govoriti. Dođe jednom siromah k caru da mu štogođ udijeli; car ga upita okle je i ko ga je naučio mudro govoriti. Ovaj mu odgovori okle je i kako ga je šćer naučila. "A šćer tvoja od koga se naučila?" upita car, a siromah odgovori: "Bog je nju umudrio i naša jadna siromaština."

Tada mu car dade trideset jaja i reče mu: "Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže pilad, pak ću je dobro darovati, ako li pak ne izleže, hoću te staviti na muke." Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri. Ona pozna da su jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti a da će se ona za sve brinuti. Otac je posluša i otide spavati, a ona dohvati pinjatu i nastavi na vatru punu vode i boba, ia kad svari bob, zovne ujutro oca i reče mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: "Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: "haj volovi, pomozi Bože da rodi vareni bob." Kad te car zapita kako može roditi vareni bob, a ti reci: kao i iz varenijeh jaja izleći se pilad."

Siromah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide, on stane vikati: "Haj volovi, pomozi Bože da rodi vareni bob." Čuvši car ove riječi, stane na putu i reče siromahu: "Siromaše, kako može roditi vareni bob?" A on mu odgovori: "Čestati pare, kao i iz varenijeh jaja izleći se pilad." Stavi se car odmah da ga je šćer naučila, pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda pruži povjesmo lana govoreći: "Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu."

Ovi siromah s velikijem strahom uzme povjesmo i plačući otide doma i kaže sve svojoj šćeri. Šćer ga pošlje da spava obećavajući da će ona sve to učiniti. Sjutradan uzme mali komad drveta, pak probudi oca i reče mu: "Na ti ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od njega napravi kuđelju i vreteno i stative i ostalo što trebuje, pak ću ja njemu napraviti sve što naređuje."

Siromah posluša šćer i iskaže caru sve kao što ga je ona naučila. Car čuvši ovo začudi se i stane misliti šta će činiti, pa onda dohvati jednu malu čašicu i reče mu: "Uzmi ovu čašicu i ponesi tvojoj šćeri neka mi njom preseka more da ostane polje." Siromah posluša i plačući ponese šćeri onu čašicu i kaže joj sve što je car rekao. Đevojka mu reče da ostavi do sjutra i da će ona sve učiniti A sjutradan zovne oca i da mu litru stupe i reče "Ponesi ovo caru i reci mu neka ovijem zatisne sve izvore i sva jezera, pak ću ja presekati more." Siromah otide i ovako caru reče.

Car videći da je đevojka mnogo mudrija od njega, zapovjedi mu da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: "Pogodi, đevojko, šta se može najdalje čuti?" Đevojka odgovori "Čestiti care, najdalje se može čuti grom i laž." Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodin zapita ih: "Pogodite koliko valja moja brada?" Kad jedni stanu govoriti ovoliko drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nijesu pogodili, pak reče: "Careva brada valja koliko tri kiše ljetne." Car se začudi pa reče: "Đevojka je najbolje pogodila."

Pa je onda zapita hoće li biti njegova žena, i da drukčije ne može biti nego tako. Đevojka se pokloni i reče: "Čestiti care! kako ti hoćeš neka bude, samo molim da mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kad gođ na me rasrdio i mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je najmilije." Car joj ovo odobri i potpiše. Pošto pasa nekoliko vremena, car se na nju ražljuti i reče joj: "Neću te više za ženu, nego hajde iz moga dvora kud znaš." Carica mu odgovori: "Svijetli care, poslušaću, samo me pusti da prenoćim a sjutra ću poći." Car joj dopusti da prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu: "Pij care veselo, jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da ću biti veselija nego kad sam se s tobom sastala."

Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je, poviče: "Ko me ovđe donese?" A carica mu odgovori: "Ja sam te donijela." Car je upita: "Za što si ti to od mene učinila? da li ti nijesam rekao da više nijesi moja žena?" Onda mu ona izvadivši onu kartu reče: "Istina je, čestiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu domu da ponesem sobom kad od tebe pođem." Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor.