Bajka - Ćup zlata

Nekada davno živeli su siromašni muž i žena na imanju nekog kneza gde su radili po ceo dan a dobijali su para tek da prežive. Sve što su imali je bila njihova koliba u kojoj su živeli i jedna mala bašta pored kuće na kojoj su sadili krompir. Jedne godine krompir rodi bolje nego ikada do tada pa siromašni čovek odluči da ga zakopa u pesak pored kuće kako bi mogao duže da stoji. Tako krenuše oni da kopaju ali nenadano pronađoše neki stari ćup... Kad su ga otvorili imali su šta da vide - ćup je bio pun zlatnika. Jadni ljudi su bili presrećni jer im se najzad sreća osmehnula. Onda žena reče:

Žena: Jao mužu moj, niko nam neće verovati da imamo ovoliko zlata.

Muž: ženo, niko neće ni znati da smo našli ćup jer ako saznaju doći će da nam zlato uzmu. Ne smeš nikome govoriti šta smo pronašli...

Čovek se najviše plašio kneza jer ako bi on saznao za ćup sa zlatom odmah bi im ga uzeo jer su ga pronašli na njegovom posedu. Zato još jednom reče ženi da ni slučajno ne govori nikome da su našli zlatnike...

Sutradan odoše oboje da rade na kneževom imanju kao i obično. Žena nije mogla da izdrži pa reče jednoj prijateljici sa kojom je zajedno radila:

Žena: Zamisli šta nam se juče desilo... Muž i ja kopali ispred kuće u pesku i našli ćup pun zlatnika.

Prijateljica: Ma nemoguće, nije valjda.

Žena: Jeste jeste, samo ne smeš nikome reći da sam ti ovo rekla.

Prijateljica nije mogla da izdrži, pa isprica sve to drugoj ženi, druga trecoj, i tako redom, sve dok reč nije stigla i do kneza. On pozove čoveka i upita ga:

Knez: Kakvo si to blago našao?

Čovek: Nisam ništa nasao...

Knez: Tvoja žena je rekla da jesi, da si našao ćup pun zlatnika...

Čovek: Ma ona je to izmislila da ima šta pričati sa prijateljicama.

Knez reče da će ih oboje saslušati za neki dan i da će ga ubiti ako on laže a žena kaže istinu. Čovek se pokupi i ode... Kad stiže kući on reče ženi:

Muž: Slušjaj me ženo, večeras će ovuda proći Turci sa psima. Ti se sakrij u podrum da te ne nađu a ja ću se već nekako snaći...

Žena brzo ode u podrum a muž zatvori vrata za njom. Onda ode do pekara i kupi puno pereca pa se vrati kući i raseja ih svuda oko kuće. Ujutru ode u podrum po ženu i reče joj da su padale perce sa neba umesto kiše tu noć i da ide brzo da ih pokupi. Ona ode i zaprepasti se kad vide perece na zemlji svuda oko kuće...

Taj dan opet knez pozva muža kod sebe i opet ga upita da li je našao zlatnike a čovek mu opet reče da je sve to izmislila njegova žena... Onda muž ode kući i reče ženi da je knez poludeo, da je pobegao iz dvorca i da ga jure sa psima pa da ona brzo pobegne u podrum. Ona posluša i strča u podrum a muž zatvori vrata za njom pa poče da izaziva pse iz susedovog dvorišta. Oni počeše da laju, a za njima i psi iz drugih kuća i na kraju je celo selo vrvelo od pasa koji laju. Kad se smiriše muž ode po ženu. Sutradan pozva knez oboje, i muža i ženu, kod sebe pa ih upita:

Knez: Da li ste našli zlatnike?

Muž: Nismo nas...

Žena: Jesmo, našli smo ćup sa zlatnicima, prekide žena muža.

Knez: Znači lagao si me ipak. Kaži mi ženo, kada ste našli taj ćup?

Žena: Pre nekoliko dana kneže, onaj dan kada su Turci prošli kroz selo.

Knez: Kakvi Turci ženo, nikakavi Turci nisu prolazili kroz selo...

Žena: Ma jesu kneže, te noći su i padale perece umesto kiše.

Knez: Padale prece umesto kiše? Ženo da li se ti šališ sa mnom? Govori kada ste našli ćup!

Žena: Ne šalim se kneže, našli smo ćup dva dana pre nego što ste vi poludeli pa su vas jurili sa psima.

Knez: Ja poludeo? Ma ti si poludela luda ženo. Vodite ih napolje odmah, ovo je bezobrazluk!

Isteraše ih oboje napolje a muž reče ženi da nije luda već da su prevarili kneza da im ne bi uzeo zlatnike. Onda odoše kući srećni a sa onim zlatom su živeli lepo još mnogo godina.