Rabindranat Tagore - Sluga i kraljica

Uvodna pesma Gradinara data je u obliku dijaloga između Sluge i Kraljice. Razumevanje ove pesme mora da pođe od sadržine pesničke zbirke i mesta ove pesme u njoj. Gradinar je zbirka ljubavnih pesama Rabindranata Tagore, jedna od najlepših knjiga pesama ovoga pesnika. Uvodna pesma, zato, predstavlja lirski prolog u dramskoj formi kojim pesnik objašnjava naslov zbirke i predočava svoju pesničku dužnost.

Sluga i Kraljica su Pesnik i Poezija. Pesnik je posvećen Poeziji, cvetnom vrtu u kome mirišu različiti cvetovi/pesme. Cvet i cveće, u kojima vidimo pesmu i pesništvo, stalan je motiv pesama ove zbirke. Zanimljivo je da poslednja pesma zbirke (85.) upućena budućem čitaocu posle jednoga veka, sadrži motiv cveta i cveća:

Ne mogu ti poslati ni jedan cvet od ovog proletnjeg bogatstva, ni jednu traku zlata sa ovih oblaka gore. Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu. U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene na minulo cveće pre stotinu leta.

Pesnik izražava želju da i čitalac posle sto godina nađe u ovoj poeziji cveće koje će upotpuniti njegov čitalački cvetnik. To je izraz pesnikove potajne želje, a to je želja svih pesnika, da njegova poezija bude bliska i čitaocima budućih vremena.

Prva pesma Gradinara simbolična je slika odnosa Poezije i Pesnika, njihove uzajamne privrženosti i razumevanja. Kraljica Poezija ima mnogo slugu, ali su retki oni koji mogu istinski i dostojno da je služe. Biti baštovan u bašti Poezije znači biti veran Poeziji i dostojan njenoga sjaja i lepote. Pesnik je skroman - on želi da samo dodirne neke delove tela Poezije (šačicu, članak, tabane), odnosno da da samo male prinose njenoj lepoti i sjaju.

Uvodna pesma ima onu funkciju koju u evropskoj poeziji ima invokacija - pesnikovo obraćanje muzama ili Bogu s molbom da mu podare pesničku moć kako bi opevao određeni događaj ili određenu ličnost.

Rekli su - Jedan od najvećih pesnika koje je svet imao. (...) U indijskoj književnosti, staroj nekoliko hiljada godina, on je - bez sumnje - jedna od šest najznačajnijih pojava: po značaju, sa njegovim delom mogu da se uporede samo vedska poezija, Mahabharata, Ramajana, Pančatantra i Kalidasino pesništvo.

Vojislav Đurić

On je napisao najlepše ljubavne pesme na našem jeziku.

V. B. Jejts

_______________________

1. pjevanje

Sluga - Sažali se na svog slugu, kraljice!

Kraljica - Svečanost je prošla i sve su me sluge ostavile. Sta ćeš ti tako tlockan?

Sluga - Pošto si druge otpustila, došao je moj čas. Došao sam da te pitam šta ima tvoj poslednji rob još da uradi.

Kraljica - Sta možeš da očekuješ ovako pozno?

Sluga - Učini me gradinarom svoga cvetnjaka.

Kraljica - Kakva ludost!

Sluga - Hoću da napustim svoj stari posao. Baciću mač i koplje u prašinu. Ne šalji me više na deleke dvore; ne kreći me u nove pobede. Učini me gradinarom svoga cvetnjaka.

Kraljica - Koje bi ti bile dužnosti?

Sluga - Da te služim u dokolici. Održavaću svežu travu na tvom putu, kojim jutrom šećeš i gde sumorno cveće pri svakom tvom koraku klicanjem pozdravlja stopala tvoja. Ljuljaću te na ljuljašci u hladu saptaparne, kroz čije će se lišće probijati ran mesec da celiva rub haljina tvojih. Puniću ti mirisnim uljem kandilo kraj postelje i čudnim ću ti slikama šarati podnožje pas- tom od šafrana i sandala.

Kraljica - A kakva će ti biti nagrada?

Sluga - Da smem držati tvoje šačice male kao nežne lotosove pupoljke, i preko članaka nogu tvojih navlačiti cvetne lance; da ti smem tabane obojiti crvenim sokom ašokovog cveta i poljupcima otrti trun prašine, koji na njima možda još okleva.

Kraljica - Slugo moja, tvoja je molba uslišena, bićeš gradinar moga cvetnjaka.

__________________________________

Rabindranat Tagore - Sluga i kraljica - verzija 2

Rabindranat Tagore - Sluga i kraljica - verzija 2 pdf

__________________________________

Rabindranat Tagore jedan je on najpoznatijih indijskih pesnika, dramaturga, prozaika, dakle književnika uopšte. Rođen je u Kalkuti 1861. godine kao najmlađi od sedmero dece jednog hinduističkog filozofa i mistika.

Već s osam godina Tagore je počeo da piše pesme, zadivljen prirodom oko sebe. Obrazovao se kod kuće sve do 17. godine života, a onda je otišao u Englesku kako bi tamo studirao pravo. Dok je bio u Londonu, preveo je neke svoje pesme i objavio ih. Bile su to "Večernje pesme" i "Jutarnje pesme". Ipak, studije u Engleskoj Tagore nije završio. Vratio se u Indiju i odlučio da će studirati književnost.

1878. Tagore je izdao svoju prvu knjigu, "Pesnikovu priču". Tagore se i oženio te dobio dvoje dece. Na žalost, žena i kćerka su mu umrle, a ubrzo nakon toga umro mu je i najmlađi sin. Tagore je tada počeo da piše zbirku pesama "Gitandžali". Kada je došao u Englesku, preveo je te pesme na engleski i objavio ih. Već sledeće godine nakon objave, 1913. Tagore će postati prvi azijat koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

1915. godine, zbog svog uticaja i književnog stvaralaštva, dodijeljen mu je i red viteza, što je velika čast u Engleskoj. Ipak, nakon masakra kojeg su Britanci izveli u Amicaru 1919. godine, Tagore se odrekao te titule u znak protesta.

1913. godine Tagore je izdao i svoju najpoznatiju zbirku ljubavnih pesama u prozi, Gradinar. Osim što je pisao pesme, objavljene u zbirkama Ljepota, Mesec i Gradinar, Tagore je pisao i pripovetke, drame i romane. Neke njegove zbirke pripovedaka su Gladno kamenje i Prekinute veze. Romani su mu Brodolom, Dom i svijet i Binodini, a drame Citra, Kralj tamne sreće, Žrtva, Kralj i kraljica i druge.

Tagore je u Šantiniketanu osnovao eksperimentalnu školu te se bavio politikom usmjerenom na promicanje indijskog nacionalizma. Bio je i veliki pobornik delovanja Mahatme Gandija. Ipak, najveći uticaj koji je Tagore ostvario je onaj na zapadu, gdje je jasno promicao indijsku kulturu i filozofiju, tako postavši štovani posrednik između Istoka i Zapada.

Rabindranat Tagore umro je u Kalkuti 1941. godine u 80. godini života.

Rabindranat Tagore - Gradinar

Rabindranat Tagore - Čeznem da ti kažem

Rabindranat Tagore - Papirni brodovi