Rabindranat Tagore - Papirni brodovi

Dečak je naš mali sanjar koji opisuje svoju čežnju za onim što svako od nas želi. Želeo je da svi čuju za njegovo ime, za njegov rodni kraj. Nadao se da će se taj san ostvariti uz pomoć malih naizgled obilnih papirnih brodova.Ti papirni brodovi nisu obični, oni su posebni jer mu mogu omogućiti ostvarenje onoga što želi, onoga o čemu sanja.

Brodiće je ukrašavao natpisima svog imena i cvetom iz očevog vrta. Ukrašavao ih je nežno, sa puno ljubavi i truda. Pogledavši u nebo video je najmiliji prizor svoga srca.Tako svakog dana rekom plovi mala flota papirnih brodova, plovi u ruke nepoznatih prijatelja, žure ka istom cilju povezani sastavnim delovima mašte, nadom i snom. Papirni brodovi su postali stvarnost, naš dečak, maštar, sanjar, postao je čuveni svetski indijski pisac.

___________________________________

Rabindranat Tagore jedan je on najpoznatijih indijskih pesnika, dramaturga, prozaika, dakle književnika uopšte. Rođen je u Kalkuti 1861. godine kao najmlađi od sedmero dece jednog hinduističkog filozofa i mistika.

Već s osam godina Tagore je počeo da piše pesme, zadivljen prirodom oko sebe. Obrazovao se kod kuće sve do 17. godine života, a onda je otišao u Englesku kako bi tamo studirao pravo. Dok je bio u Londonu, preveo je neke svoje pesme i objavio ih. Bile su to "Večernje pesme" i "Jutarnje pesme". Ipak, studije u Engleskoj Tagore nije završio. Vratio se u Indiju i odlučio da će studirati književnost.

1878. Tagore je izdao svoju prvu knjigu, "Pesnikovu priču". Tagore se i oženio te dobio dvoje dece. Na žalost, žena i kćerka su mu umrle, a ubrzo nakon toga umro mu je i najmlađi sin. Tagore je tada počeo da piše zbirku pesama "Gitandžali". Kada je došao u Englesku, preveo je te pesme na engleski i objavio ih. Već sledeće godine nakon objave, 1913. Tagore će postati prvi azijat koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

1915. godine, zbog svog uticaja i književnog stvaralaštva, dodijeljen mu je i red viteza, što je velika čast u Engleskoj. Ipak, nakon masakra kojeg su Britanci izveli u Amicaru 1919. godine, Tagore se odrekao te titule u znak protesta.

1913. godine Tagore je izdao i svoju najpoznatiju zbirku ljubavnih pesama u prozi, Gradinar. Osim što je pisao pesme, objavljene u zbirkama Ljepota, Mesec i Gradinar, Tagore je pisao i pripovetke, drame i romane. Neke njegove zbirke pripovedaka su Gladno kamenje i Prekinute veze. Romani su mu Brodolom, Dom i svijet i Binodini, a drame Citra, Kralj tamne sreće, Žrtva, Kralj i kraljica i druge.

Tagore je u Šantiniketanu osnovao eksperimentalnu školu te se bavio politikom usmjerenom na promicanje indijskog nacionalizma. Bio je i veliki pobornik delovanja Mahatme Gandija. Ipak, najveći uticaj koji je Tagore ostvario je onaj na zapadu, gdje je jasno promicao indijsku kulturu i filozofiju, tako postavši štovani posrednik između Istoka i Zapada.

Rabindranat Tagore umro je u Kalkuti 1941. godine u 80. godini života.

Rabindranat Tagore - Gradinar

Rabindranat Tagore - Čeznem da ti kažem

Rabindranat Tagore - Sluga i kraljica