Rabindranat Tagore - Čeznem da ti kažem

Četrdeset prva pesma Gradinara spada u najlepše ljubavne pesme ove zbirke. Njena lepota je u snažnom osećanju ljubavi, u prirodi te ljubavi, u načinu kako je to osećanje predočeno. Pesma se sastoji iz pet strofa sa jednakim brojem stihova / rečenica. Na nivou pesme sproveden je gradacijski postupak u nizanju slika i pojedinosti. Svaka strofa oblikovana je na principu stepenastog spuštanja tona i smenjivanja tipova rečenica - suprotna, zaključna, sastavna. Svaka prva rečenica strofe oblikovana je na principu kontrasta između čežnje i strepnje (straha).

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.

Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Lirski subjekt čezne da kaže najdublje reči, one koje krije u dubini srca, a to su reči ljubavi koje dugo nosi i čeka priliku. A kada odluči da ih iskaže, ne usuđuje se, jer strahuje da će se ona na te reči nasmejati, da će ga time odbiti i - povrediti. Kada ne sme ozbiljno da saopšti svoje reči ljubavi, on se maskira i kazuje ih na posredan način: Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Svoj bol uzima olako on sam braneći se time od još jednog povređivanja - da ona taj bol shvati olako i podsmehne mu se. Ovi stihovi su realistička slika ljubavnih muka, stida i ustezanja, strepnje i straha od onog ko je voljen. Te muke će u narednim strofama dobiti nove oblike manifestovanja u novim čežnjama i strahovanjima.

Sada su to najvernije reči, ali je i dalje prisutan strah: sada nije strah od podsmeha nego strah od sumnje u njihovu istinitost. I pošto neće da poveruje u njih, lirski subjekt prerušava najvernije reči u neverne i neistinite govoreći suprotno od onoga što misli. Opet je tu strah od toga kako će ona shvatiti: neka bol izgleda očigledno glup, što da ga ona takvim proglasi. Lirski subjekt nema snage da ide napred, da kaže najdublje i najvernije reči - on se stalno povlači sam sebi pripisujući ono što očekuje da mu drugi pripiše.

Lirski subjekt ima i najdragocenije reči ali opet sumnja da će mu se istom merom uzvratiti. Umesto dragocenih reči ljubavi i nežnosti, on koristi ružne reči prikazujući se kao surov i bezobziran. To čini ne više kao odstupnicu nego kao kretanje napred, nanošenje bola kako bi i ona saznala šta je bol. Tri lirska paralelizma razlikuju se samo u nijansi, u epitetskom delu: najdublje, najvernije, najdragocenije. Dok su prve dve strofe slika nesigurnosti i odstupanja, treća strofa je prekretnica: lirski subjekt se menja, rešava da krene napred, da sigurno proveri njenu ljubav.

Kada reči nisu pomogle jer su zadržane i neizgovorene, javlja se čežnja: Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali se ne usuđujem, jer bi mi inače srce iskočilo na usta. Odustaje se od željenih reči, čežnja se prenosi na bliskost, blizinu, sedenje ćutke. Ali to je nemoguće jer srce ne bi moglo da izdrži, iskočilo bi na usta - iskrala bi se reč ljubavi, provalila bi pod pritiskom blizine i dodira. A to ne sme da se dogodi zbog već iskazanih strahova. Zato brblja, zatrpava svoje srce rečima - običnim i praznim rečima zatrpava reč ljubavi potiskujući je i dalje u najdublje kutke svoje duše.

Bol neuslišene ljubavi može se izlečiti samo ako je ostavi zauvek, ali boji se da ona u tome ne otkrije njegov kukavičluk. I najzad je došao do saznanja: ako otkrije da je bio kukavica, znači želela je da on ne bude to; to dalje znači da ga ona voli, ali joj devojačko dostojanstvo ne dozvoljava da to pokaže; to dalje znači da je njegovo mučenje bilo bezrazložno, strahovi suvišni. U tom trenutku nastaje preokret:

Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo. Neisprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.

To je sada bol zbog propuštenog, ali i bol sreće što najzad te poglede (strele) može spokojno da dočeka i prihvati.

_________________________

41. pjevanje

Čeznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.

Zato se smejem sam sebi i
odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.

Zato ih oblačim u nesitinu,
i govorim suprotno
onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te;
ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.

Zato ti dajem ružna imena i hvalim se
svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe;
ali se ne usuđujem,
jer bi mi inače srce iskočilo na usta.

Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek,
ali se ne usuđujem;
strahujući da bi mogla otkriti
moj kukavičluk.

Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je moj bol večito svež...

__________________________________

Rabindranat Tagore - Čeznem da ti kažem - verzija 2

Rabindranat Tagore - Čeznem da ti kažem - verzija 2 pdf

__________________________________

Rabindranat Tagore jedan je on najpoznatijih indijskih pesnika, dramaturga, prozaika, dakle književnika uopšte. Rođen je u Kalkuti 1861. godine kao najmlađi od sedmero dece jednog hinduističkog filozofa i mistika.

Već s osam godina Tagore je počeo da piše pesme, zadivljen prirodom oko sebe. Obrazovao se kod kuće sve do 17. godine života, a onda je otišao u Englesku kako bi tamo studirao pravo. Dok je bio u Londonu, preveo je neke svoje pesme i objavio ih. Bile su to "Večernje pesme" i "Jutarnje pesme". Ipak, studije u Engleskoj Tagore nije završio. Vratio se u Indiju i odlučio da će studirati književnost.

1878. Tagore je izdao svoju prvu knjigu, "Pesnikovu priču". Tagore se i oženio te dobio dvoje dece. Na žalost, žena i kćerka su mu umrle, a ubrzo nakon toga umro mu je i najmlađi sin. Tagore je tada počeo da piše zbirku pesama "Gitandžali". Kada je došao u Englesku, preveo je te pesme na engleski i objavio ih. Već sledeće godine nakon objave, 1913. Tagore će postati prvi azijat koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

1915. godine, zbog svog uticaja i književnog stvaralaštva, dodijeljen mu je i red viteza, što je velika čast u Engleskoj. Ipak, nakon masakra kojeg su Britanci izveli u Amicaru 1919. godine, Tagore se odrekao te titule u znak protesta.

1913. godine Tagore je izdao i svoju najpoznatiju zbirku ljubavnih pesama u prozi, Gradinar. Osim što je pisao pesme, objavljene u zbirkama Ljepota, Mesec i Gradinar, Tagore je pisao i pripovetke, drame i romane. Neke njegove zbirke pripovedaka su Gladno kamenje i Prekinute veze. Romani su mu Brodolom, Dom i svijet i Binodini, a drame Citra, Kralj tamne sreće, Žrtva, Kralj i kraljica i druge.

Tagore je u Šantiniketanu osnovao eksperimentalnu školu te se bavio politikom usmjerenom na promicanje indijskog nacionalizma. Bio je i veliki pobornik delovanja Mahatme Gandija. Ipak, najveći uticaj koji je Tagore ostvario je onaj na zapadu, gdje je jasno promicao indijsku kulturu i filozofiju, tako postavši štovani posrednik između Istoka i Zapada.

Rabindranat Tagore umro je u Kalkuti 1941. godine u 80. godini života.

Rabindranat Tagore - Gradinar

Rabindranat Tagore - Papirni brodovi

Rabindranat Tagore - Sluga i kraljica