Milan Šipka - Zašto se kaže - Nabiti rogove lektira

Milan Šipka - Zašto se kaže - Nabiti rogove

Milan Šipka - Zašto se kaže - Nabiti rogove

 

Ima, valjda, stotanu razloga što neke žene varaju muževe, što im, kako se to obično kaže, "nabijaju (ili natiču) rogove". Ovde, naravno, o tome nećemo govoriti. Zanima nas jedino zašto je bračno neverstvo (žene) povezano s rogovima i kako je uopšte nastao izraz nabiti (nabijati, nataći, ili nati-cati) rogove.


Postoji o tome više anegdota i objašnjenja. Jedno, najmaštovitije, govori o tome kako je francuski kralj imao običaj da muža neke dvorske dame ili kontese koja bi mu se posebno svidela pošalje u lov da bi u međuvremenu mogao osvojiti njegovu ženu. Prevareni muž bio je obavezan da, kao dokaz izvršenja kraljevog naloga, donese jelenje rogove. Zato su ga oni na dvoru koji su znali o čemu se radi podrugljivo zvali "rogonja" i govorili iza leđa kako mu je žena "nabila rogove". Mnogi od tih "rogonja" i sami su znali da su nasamareni, ali su to morali podnositi jer je od kralja zavisio njihov društveni položaj i uticaj.

 

Priča je zgodna, možda i istinita, ali ona ne može biti pravo objašnjenje nastanka izraza nabiti rogove. Jer, taj je izraz, kako svedoče pouzdani izvori, postojao i mnogo ranije, davno pre vladavine čuvenih francuskih Lujeva, čak i onog najstarijeg, iz 9. stoleća.


Drugo objašnjenje, još manje verovatno od onog prvog, temelji se na jednom čudnom običaju, koji je, navodno, nekada postojao u Francuskoj. Kažu da su tamo uškopljenim petlovima (kopunima) odsecali kandže i usađivali ih na krestu da bi se time razlikovali od ostalih, "pravih" mužjaka u svome pernatom rodu. Pošto su kandže na kresti ličile na rogove, jalovce i prevarene muževe počeli su nazivati "rogonjama".

 

Neke naše autore (M. Stojkovića i D. Alerića, na primer) prevareni muževi podsetili su na volove, pa su im, osim rogova, našli još zajedničkih osobina. Tako D. Stojković (u jednom radu objavljenom 1933) ističe da je "vol glup, trom, a vol, volčina se kaže i za dobra, a slaba čovjeka kakav je doista često prevareni muž". D. Alerić (1979) dodaje: "Kao najkrupniji i najsnažniji spolno nezainteresirani mužjak, vo je, dakle, bio kao stvoren da postane simbol muške spolne nemoći i nemuževnosti uopće."


Slaba je strana ovoga tumačenja što i bikovi (neuškopljeni mužjaci goveda), pa i mužjaci drugih životinja (jeleni, ovnovi, jarčevi), imaju rogove, a u njihovi se "muževnost" ne može sumnjati. Po tome su rogovi pre znak muškosti nego polne nemoći. Uz to, razlog što žene varaju svoje muževe, što im "nabijaju rogove", ne mora biti, i najčešće nije, njihova polna nemoć.


Prema astrološkim tumačenjima, muškarci rođeni u znaku Jarca (Kozoroga) predodređeni su da budu prevareni. Otuda im, onda, i bračni "rogovi". Uz ovo objašnjenje može se postaviti "odgovarajuće" pitanje: Znači li to da su ljudi rođeni u znaku Vage, Vodolije, Ribe ili Blizanaca zaštićeni od neverstva svojih žena?

 

Ovakvih ili sličnih objašnjenja ima još. Oksfordski profesor Dezmund Moris (kako saopštava F. Tanocki u zagrebačkom "Jeziku") nabrojao ih je i dokumentovao čak četrnaest! Mnoga od njih pobija talijanski naučnik Otavio Lurati, na čiju nas je studiju (Fare le corns, planter les comes, Horner aufset-zen, to horn...: un kontributo alio studio del modi di direu, zborniku "Scritti linguistici in onore di G. B. Pellegrini", I, Pisa 1983) upozorio prof. Ivan Klajn.

 

Lurati odbacuje, pored ostalih, i legendu o čarobnjaku Virgiliju, koji je u Rimu napravio bronzanu statuu koja bi nevernim ženama odgrizla prst, kad joj ga gurnu u usta, dok bi muževima porasli rogovi. Za nasađivanje kandži na kreste ko-puna stručnjaci su mu rekli da je to biološki nemoguće, itd. Umesto svega toga, on pravo poreklo izraza nabiti rogove (tal. fare le coma, fr. planter les comes, nem. Homer aufsetzen...) vidi u običaju, zabeleženom još u staroj Grčkoj, da se za nemoralno ponašanje žena kažnjavaju muževi time što su im na javnom mestu stavljali rogove na glavu. Ovaj autor prikupio je primere iz srednjeg veka, i kasnije, u mediteranskim zemljama (Italija, Francuska, Španija). Rogovi su, po njemu, falusni simbol, baš kao i rog od korala koji se u mnogim delovima Evrope koristi kao amajlija: dva roga predstavljaju dva falusa koje je muž, iz kukavičluka ili kao svesni podvodač, trpeo u životu svoje žene.


Teško je reći da li je i ovo objašnjenje, i pored svoje uverljivosti, ono pravo. Jer, kad je u pitanju bračno neverstvo žene, pa i izraz nabiti rogove, kojim se ono označava, s tim čovek nikada nije sasvim načisto.

___________________________________

 

Milan Šipka rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu Jezik Petra Kočića.

 

Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi.


Zajedno sa akademikom Ivanom Klajnom autor je kapitalnog djela Veliki rečnik stranih reči i izraza (prvo izdanje: 2006) i samostalno Pravopisni rečnik srpskoga jezika (prvo izdanje: 2010).

Objavio je više od 600 naučnih i stručnih radova, među kojima i više od 20 knjiga (naučnih monografija, jezičkih savjetnika, popularno - naučnih tekstova, udžbenika i priručnika).

 

Milan Šipka - Zašto se kaže - Jabuka razdora 

Milan Šipka - Zašto se kaže - Medveđa usluga 

Milan Šipka - Zašto se kaže - Novinarska patka

Milan Šipka - Zašto se kaže - Španska sela 

Milan Šipka - Zašto se kaže - Solomonsko rešenje

Milan Šipka - Zašto se kaže - Vartolomejska noć

Zašto se kaže - Baronisati

Zašto se kaže - Drakonska kazna

Zašto se kaže - Drvena Marija

Zašto se kaže - Judin poljubac

Zašto se kaže - Kiša lije kao iz kabla

Zašto se kaže - Kolumbovo jaje

Zašto se kaže - Luda Nasta

Zašto se kaže - Pandorina kutija

Zašto se kaže - Peta kolona

Zašto se kaže - Plašljiv kao zec

Zašto se kaže - Plava krv

Zašto se kaže - Upala mu sekira u med

loading...
1 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Milan Šipka - Zašto se kaže - Nabiti rogove

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u