Milan Šipka - Zašto se kaže - Vartolomejska noć lektira

Milan Šipka - Zašto se kaže - Vartolomejska noć

Milan Šipka - Zašto se kaže - Vartolomejska noć

 

Naš narod kaže: Ne zna se šta nosi dan, a šta noć. Što se Vartolomejske noći tiče, tu se sve zna. Ona donosi krvoproliće, pokolj, smrt.

 

Registrujući taj ustaljeni izraz u našem jeziku, J. Matešić je u svom Frazeološkom rječniku zabeležio ovaj karakterističan primer: Glavni zadatak političara mora ostati da ne dođe do rata i da ne bude bartolomejskih noći. To je odista velik i odgovoran zadatak, ne samo političara nego i svih drugih ljudi. Jer, u istoriji je bilo mnogo masovnih pokolja političkih protivnika i uopšte nevinih ljudi, žena i dece. Sam Adolf Hitler, zloglasni vođa Nemačkog Rajha (1934-1945), osvojivši vlast, pored mnogih drugih zločina širom Evrope, izvršio je u Nemačkoj i dva poznata masovna pogroma, koja se mogu nazvati, i često se nazivaju, nacističkim vartolomejskim noćima. Prvi se zbio u junu 1934. godine i poznat je još pod nazivom "Noć dugih noževa". Tada su se Hitler i Gering krvavo razračunali ne samo sa svojim protivnicima nego i sa dotadašnjim saborcima i bliskim saradnicima. Za jednu jedinu noć ubijene su hiljade ljudi, a među njima i Ernst Rem, komandant Hitlerovih jurišnih SS-odreda, koji je bio optužen da je kovao zaveru protiv Firera.

 

Sličan obračun, ovaj put s Jevrejima, desio se četiri godine kasnije, jedne novembarske noći 1938. godine. Na hiljade nemačkih Jevreja bilo je izloženo dotad neviđenom teroru: izbacivani su iz stanova, divljački ubijani i masakrirani. U toj vartolomejskoj noći, koja se još naziva i Kristalna noć, nacisti su pokazali svoje pravo lice. Iza toga je usledio holokaust, u kome su stradali milioni Jevreja i antifašista širom pokorene Evrope.

 

Iako se ove Hitlerove vartolomejske noći i danas pamte, prva i prava Vartolomejska noć, koja je postala oznaka za masovni krvavi obračun, masovni pokolj ili pogrom ljudi uopšte, desila se mnogo ranije, čak 350 godina pre opisanih Hitlerovih zverstava. Bila je to noć uoči svetog Vartolomeja (ili Bartolomeja), 24. avgusta 1572. godine u Parizu. Tada je, po nalogu Katarine Mediči, majke kralja Karla IX, i uz njegov pristanak, izvršen pokolj hugenota (protestanata) u glavnom gradu Francuske i okolnim mestima. Taj se pokolj naziva još i krvavi pariski pir, jer se desio pet dana po svadbi kraljeve sestre Margarete Valoa i Henrika Burbonskog. Pokolj su izvršili sledbenici katoličke stranke. Računa se da je te noći, i u kasnijim pogromima, koji su u Parizu trajali do septembra, a u pokrajini do oktobra te godine, poubijano preko 25 000 hugenota (ljudi, žena i dece). Njihov je jedini greh bio što su bili druge, a ne katoličke vere. Po tome je Bartolomejska noć 1572. godine u istoriji čovečansgva ostala zabeležena crnim slovima.

 

Tako je nastao i sam taj izraz, kojim se danas označava svaki veliki pokolj ili pogrom ljudi u kratkom vremenskom razmaku, obično preko noći. Učvrstivši se u jeziku, izraz Bartolomejska (ili Vartolomejska) noć služi nam i kao opomena da se prepoznaju i na vreme spreče zli duhovi, koji čovečanstvu spremaju nove vartolomejske noći.

_________________________________

 

Milan Šipka rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu Jezik Petra Kočića.

 

Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi.


Zajedno sa akademikom Ivanom Klajnom autor je kapitalnog djela Veliki rečnik stranih reči i izraza (prvo izdanje: 2006) i samostalno Pravopisni rečnik srpskoga jezika (prvo izdanje: 2010).

Objavio je više od 600 naučnih i stručnih radova, među kojima i više od 20 knjiga (naučnih monografija, jezičkih savjetnika, popularno - naučnih tekstova, udžbenika i priručnika).

 

Milan Šipka - Zašto se kaže - Jabuka razdora 

Milan Šipka - Zašto se kaže - Medveđa usluga 

Milan Šipka - Zašto se kaže - Nabiti rogove

Milan Šipka - Zašto se kaže - Novinarska patka

Milan Šipka - Zašto se kaže - Španska sela 

Milan Šipka - Zašto se kaže - Solomonsko rešenje

Zašto se kaže - Baronisati

Zašto se kaže - Drakonska kazna

Zašto se kaže - Drvena Marija

Zašto se kaže - Judin poljubac

Zašto se kaže - Kiša lije kao iz kabla

Zašto se kaže - Kolumbovo jaje

Zašto se kaže - Luda Nasta

Zašto se kaže - Pandorina kutija

Zašto se kaže - Peta kolona

Zašto se kaže - Plašljiv kao zec

Zašto se kaže - Plava krv

Zašto se kaže - Upala mu sekira u med

loading...
2 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Milan Šipka - Zašto se kaže - Vartolomejska noć

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u