Lav Tolstoj - Rat i mir lektira

Lav Tolstoj - Rat i mir

Lav Tolstoj - Rat i mir

 

Rat i mir je najveći Tolstojev roman, delo u kojem se prikazuje veliki broj likova i događaja u velikom vremenskom periodu. Iako je Tolstoj iskoristio dobro poznavanje Napoleonovih ratova, Rat i mir nije istorijski roman, već delo u ko jem su najbitniji društvena analiza ruske tadašnjice i psihoanaliza glavnih likova.

 

Petersburg 1805

 

Godine jedanaeste, kod starog kneza Volhonskog bio je u gostima mladi Zupcov - ovom rečenicom počeo je Tolstoj u prvoj polovini 1863. godine, da piše "istoriju 12. godine", "knjigu o prošlom", kako je jednom nazvao roman Rat i mir. Ovo delo, istorijski po sadržaju, bilo je savremeno u pogledu pitanja postavljenih u njemu. Istaknuto društvenim kretanjima šezdesetih godina, pitanje o odlučujućoj ulozi narodnih masa postalo je centralno pitanje romana.

 

Književni rod - epika
Književna vrsta - roman
Mesto i vreme radnje - Rusija početkom 19 - og veka

 

Tema - Roman nam pripoveda o četiri aristokratske porodice u Rusiji, sa akcentom na Bezuhove, Bolkonske i Rostove, i preplitanja njihovih ličnih života sa ruskom istorijom u periodu od 1805. do 1813. godine, principijelno sa Napoleonovom invazijom 1812, godine. Kako događaji slede, Tolstoj sistematski poriče njegovim likovima bilo koji značajan slobodan izbor: dalja uloga istorije određuje njihovu sreću ili tragediju.

 

Ideja - Osnovna poruka Tolstoja je da događaji oblikuju sami sebe, uzrokovani društvenim i drugim silama, i veliki ljudi ih samo koriste, menjajući ih, ali ne i stvarajući ih. Ali ako se gleda centralni događaj (Napoleonov pohod na Rusiju), nameće se zaključak: jednu zemlju možete okupirati, ali narod ne možete pobediti.

 

Fabula - Grubo rečeno, prva polovina romana (prva dva toma) bave se isključivo njegovim fikcionalnim likovima, a drugi deo, kao i jedan od epiloga, se sastoji od nefikcionalnih eseja o prirodi rata, političkoj moći, istoriji, i istoriografiji. Tolstoj je implementirao ove delove u romanu suprotno ustaljenim normama fikcionalnog pripovedanja. U izvesnim skraćenim izdanjima ovi eseji su u potpunosti izbačeni, dok su u drugim izdanjima, od kojih su neka štampana i za Tolstojeva života, ti eseji spojeni u dodatak na kraju knjige.

 

Prvi tom - Roman počinje razgovorom Ane Pavlovne Šerer, dvorske dame, i kneza Vasilija o Bonaparti, jula 1805. godine u njenom salonu. Dijalog teče na francuskom jeziku, omiljenom sredstvu komunikacije među ruskom aristokratijom. Svi gosti jednodušno izražavaju mišljenje o Napoleonu kao o antihristu, i samo dvojica od prisutnih knez Andrej i Pjer - iznose oprečno mišljenje, posebno Pjer koji je smelo izjavio "da je revolucija bila veliko delo, da je Napoleon predstavnik velikih ideja i da želi mir i jednakost". Njegove reči nikog nisu oduševile, samo su se knezu Andreju zažarile oči dok ga je sa uživanjem posmatrao. Domaćica, koja je ovog mladog čoveka pozvala samo iz poštovanja prema njegovom ocu, čuvenom bogatašu i velmoži, nije mogla sebi to da oprosti. Da sam znala da je on tako mal élevé (loše vaspitan) i bonapartista - dodao je Tolstoj.

 

Radnja počinje u Petrogradu jula 1805, pred sam početak prvog rata između Rusije i Francuske.. Tolstoj nas onda prebacuje u Moskvu, drevni ruski grad, kao kontrast Petrogradu. Tu upoznajemo porodicu Rostov, koja će postati jedan od vodećih elemenata u nastavku romana. Susrećemo se sa moskovskim knezom Ilijom Rostovim, sa njegovo četvoro dece, od kojih živahna Natalija i stariji brat Nikolaj privlače najviše pažnje u romanu. Mlada Nataša, u cvetu rane mladosti, iskazuje svoju nezrelu ljubav Borisu, detinjastom ali disciplinovanom oficiru, dok je Nikolaj zaljubljen u svoju stariju rođaku Sonju. Najstarije dete u porodici Rostov je Vera, koja je hladna, ali u srećnom braku sa nemačkim oficirom. Peća je najmlađe dete, i poput svog starijeg brata, želi da postane vojnik uprkos godinama. Glave porodice su Ilja i Natalija Rostov, voljeni par, uvek zabrinuti oko svoje nemarne politike prema novcu.

 

Poslednja epizoda jeste oproštaj kneza Andreja sa svojima u Golim Brdima, gde se nalazi imanje Bolkonskih, knez Andreja ostavlja svoju trudnu suprugu svom ekscentričnom ocu Nikolaju Andrejeviču i veoma religioznoj sestri, knjeginji Mariji Bolkonskoj, i odlazi u rat. U uzbudljivim očevim savetima sinu ispoljile su se karakterne osobine Bolkonskih: "Upamti jedno: ako te ubiju na prvom mestu, mada se sada borite protiv Bonaparte, a i njegovi topovi biju - ako te ubiju, teško će biti meni, starcu, teško, vrlo teško. - On iznenada ućuta. Odjednom nastavi kreštavim glasom: - Saznam li da je knez Andrej Bolkonski gori od drugih, biće me stid. A sve do svoje 70-druge nisam se imao čega stideti". Odlaskom kneza Andreja u vojsku završava se prvi deo.

 

Drugi deo se otvara opisima priprema za neizbežni francusko - ruski rat. Na Holabrunskom ratištu, Nikolaj Rostov, sada u eskadronu husara, doživljava svoje vatreno krštenje na frontu. Sreće se sa knezom Andrejom, uz ne baš pozitivne utiske. Kao svi mlađi vojnici, očaran je carom Aleksandrom. Ali, Nikolaj se nekontrolisano  kocka, u društvu sa Denisovim i Dolohovim. Za vreme kratkog boravka kući, on nalazi porodicu Rostov pred finansijskom propašću zbog lošeg upravljanja prihodima. Sa Denisovim provodi bogatu zimu kući, gde vidi Natašino sazrevanje u devojku. Iako ga majka ubeđuje da nađe sebi ženu sa dobrim finansijskim statusom, on odbija, uz želju da se oženi sa svojom dragom iz detinjstva, rođakom Sonjom.

 

Drugi tom - Ako postoji centralni lik u romanu Rat i mir, onda je to svakako Pjer Bezuhov, koji se, uz dobijeno nasledstvo, sada nalazi pred mukama jednog ruskog plemića. Veliki deo druge knjige nas upoznaje sa njegovim unutrašnjim borbama i težnjama da se bude bolji čovek. Pošto je sada bogati aristokrata, njegovo bahato ponašanje od ranije je zaboravljeno, i on ulazi u filozofsku potragu svojstvenu za Tolstoja: kako osoba da živi moralan život u etički nesavršenom svetu? Ovo pitanje stalno tišti Pjera. Njegov pokušaj da pomogne svojim kmetovima propada. Onda ulazi u brak sa nemoralnom ćerkom kneza Kuragina, Elen, suprotno svom rasuđivanju. Konačno, pridružuje se i Framasonima, ali kasnije postaje uvučen u masonsku politiku, i postaje bespomoćan pred supruginim aferama.

 

Pjer pomaže svom prijatelju Dolohovu da povrati imanje, dovodi ga u svoj dom. Koristeći Pjerovu dobrotu, ovaj nemoralni lepotan se nametljivo i bezobrazno udvara Pjerovoj ženi. Elen prkosno prihvata avanturu sa Dolohovim ignorišući bračne obaveze prema svom mužu. Pjer u početku ne veruje glasinama, pa čak ni šaljivoj aluziji u anonimnom pismu kako on kao kratkovid slabo vidi da ga "prijatelj" i supruga varaju pred njegovim nosom. Na ručku koji je organizovao grof Ilja Andrejevič u zdravicama pljušte šale na račun dobroćudnih muževa koji imaju lepe žene. Pjeru konačno "puca" film i on srdito izaziva Dolohova na dvoboj što ovaj oduševljeno prihvata jer je i u dvobojima bio vešt.

 

S druge strane Pjer nije znao ni kako se puca iz pištolja, pa je, takoreći, sam sebe na smrt osudio. Neposredno pred sam dvoboj, kad su sabljama obeležena mesta, Pjera pokušavaju da odvrate, ali bi u tom slučaju za njega cena bila veća od života jer bi trebalo da se izvini nitkovu kakav je u duši bio Dolohov. Pjer je radije odabrao smrt. Onda se desilo da samouvereni megdandžija Dolohov promaši široke Pjerove grudi, a da ga pri tom pogodi metak ispaljen iz Pjerovog pištolja. Dolohov je preboleo ranu u telu, ali ne i onu u svojoj avetinjskoj duši. (Ovde bismo mogli reći: - Bog je veliki!(Allahu Ekber).

 

Pjer je neprestano kontrastiran u odnosu na kneza Andreju Bolkonskog, Tolstojevog inteligentnog i ambicioznog alter-ega. Tokom Austerličke bitke Andreja je inspirisan slavnom vizijom o predvođenju vojske, ali biva skoro smrtonosno ranjen. Pred licem smrti, on shvata kako su sve njegove prethodne ambicije bile besmislene, i da je njegov bivši heroj Napoleon, koji ga i spašava tokom jahanja po bojnom polju, tašt koliko i on sam. Nakon oporavka od povreda u vojnoj bolnici, Andreja se vraća kući kako bi ga dočekala ženina smrt tokom porođaja. Grize ga savest što se nije bolje ponašao prema njoj dok je još bila živa. Ophrvan nihilističkim zabludama, knez Andreja povučeno živi na svom imanju do Pjerove posete i njihove filozofske rasprave: Gde je Bog u nemoralnom svetu? Pjer pokušava da ukaže na paneteizam i život posle smrti.

 

Mlada Nataša sreće Andreju tokom svog prvog bala, i brzo osvaja njegovu ljubav. Oni se čak i zaručuju, ali na rok od godinu dana. Kad knez Andreja ode radi vojnih obaveza, Elen i njen zgodni brat Anatol zajedno organizuju zaveru kako bi zaveli i obeščastili mladu, nezrelu i prelepu Natašu. Zahvaljujući Sonji i Pjeru, ovaj plan propada, ali za Pjera, to je uzrok ponovnog susretanja sa Natašom, i shvatanja da se u nju zaljubio. Nataša, posramljena zbog toga što je zamalo zavedena, raskida zaruke sa knezom Andrejom.

 

Treći tom - Ova knjiga je obojena izrazito ratnom tematikom, i fokus je uglavnom na ratu, a ne na sudbinama junaka, dok Napoleon uzima više učešća kao aktivan lik. Za vreme Velike Komete, koju Pjer posmatra, život ponovo počinje za njega, sa svežom verom u ljubav. Interesantna je scena u kojoj on kabalističkom numerologijom (Kabala teži da objasni kako je Bog stvorio svet, kako su svet i čovek organizovani, i kako čovek svojim naporima može doseći Boga, ili spoznati svoju božansku prirodu. Ona je veoma detaljno razrađen sistem, teorijski i praktičan, ključ za prodor u okultno i sistem duhovnog razvoja) pokušava da poveže svoje ime sa Napoleonom, istorijom, brojem 666. Razmišlja o tome kako je i njegovo ime povezano s proročanstvom o Apokalipsi.

 

Najmlađi sin Rostovih, Peća, izgara od želje da postane vojnik, što ga odvodi u kraću avanturu u Kremlju. S ciljem da se približi caru, ulazi u rulju svetine ispred crkve i zamalo ga svetina ne uguši. Ali, i posle toga, kad dođe svesti, ne odustaje, već se gura da zgrabi biskvite koje car baca s balkona. U međuvremenu, Nikolaj se iznenadno pojavljuje kao junak koji pomaže ožalošćenoj Mariji Bolkonskoj, koja je nakon smrti oca ostavljena u nemilosti svojih pobunjenih kmetova sa imanja. Očaran Marijom, koju prvi put vidi, Nikolaj ponovo razmišlja o braku, smatrajući Marijinu posvećenost, brigu, ali i nasleđe veoma privlačnim. Ipak, ono što ga sprečava u prošenju Marijine ruke je njegovo ranije obećanje rođaci Sonji. Ali, kad dođe kući, redovno ide u posetu kurtizanama. Pada pod uticaj psihopate Dolohova i gubi ogromne svote novca u kockanju.

 

Dok se Napoleon probija kroz Rusiju, Pjer odlučuje da posmatra Borodinsku bitku sa dobre pozicije, među ruskim artiljerijskim borcima. Nakon nekog vremena aktivnog posmatranja, i on sam se uključuje, praktično postavši jedan od njih. Tu, on konačno iz prve ruke shvata sve užase rata, i nemilosrdnost ubijanja zdravih i mladih ljudi. Bitka je duga i užasna, ali se iznenađujuće završava neočekivanom pobedom Rusa, uprkos brojčano inferiornoj ruskoj vojsci; ipak, general Kutuzov se naoko ne okorišćava ovom činjenicom, već se povlači, dopuštajući Napoleonu da nastavi i izvrši invaziju na prestonicu Moskvu. Stanovništvo masovno beži, i nastaju veliki požari širom grada.

 

Kada Napoleonova velika vojska okupira napuštenu Moskvu u plamenu, Pjer se odlučuje na kihotovsku misiju atentata na Napoleona. Postaje anonimni čovek u svom tom haosu, lišavajući se svojih odgovornosti nošenjem kmetske odeće i ostavljajući svoje dužnosti i stil života. Jedina poznata osoba koju sreće u ovom periodu je Nataša, koja ga prepoznaje, i iznenada on shvata koliko je voli. Njegov plan propada, i on završava kao jedan od Napoleonovih ratnih zarobljenika, nakon spašavanja jednog deteta u požaru i napada na francuskog legionara zbog nasrtanja na ženu.

 

Četvrti tom - Nakon što je prisustvovao uništavanju Moskve od strane francuskih vojnika, kao i streljanju ruskih civila, Pjer je osuđen da maršira sa Velikom Armijom u teškom povlačenju iz Moskve u užasnim zimskim uslovima. Ubrzo se sprijateljuje sa svojim saputnikom iz ćelije, Platonom Karatejevim, nenametljivim i prijatnim kmetom. U Karatajevu Petar nalazi sve ono što je želeo od ljudi: poštenje i totalnu nepretencioznost, za razliku od petrogradskog društva, i očigledno pripadnika radničke klase, sa kojim pronalazi smisao životu u prostom radu i saživotu sa njim. Nakon meseci obrta i događaja - i posle Karatajevljeve smrti kad ga je hirovito upucao jedan francuski vojnik - Pjer je na slobodi.

 

Za to vreme, Andreja, nakon ranjavanja u Napoleonovoj invaziji, biva zbrinut od strane Rostovih, koji su u begu, ponovo je sjedinjen sa Natašom i sestrom Marijom, negde pred kraj rata. Izgubivši svu volju za životom, i oprostivši Nataši, on umire, ostavljajući sina Nikolu kao siroče. Ubrzo, Rostove sustiže i tragedija, smrt najmlađeg sina Peće.

 

Pred sam kraj romana, Pjerova supruga Elen umire, i Pjer se ponovo sastaje sa Natašom, dok Rusi pobedonosno obnavljaju Moskvu. Pjer konačno nalazi ljubav, i "oslobođen" nakon smrti Elen, uzima Natašu za suprugu, dok se Nikolajeva dilema oko izbora između Marije i Sonje završava na Mariji, pošto ga je Sonja oslobodila od obećanja koje joj je dao. Ženi se Marijom, ali nastavlja da obezbeđuje Sonju do kraja života. Nikolaj i Marija odlučuju da usvoje sina kneza Andreje, i uprkos sitnim nesuglasicama, ostaju verni jedno drugom. Postoje naznake o budućem učešću Nikolaja Bolkonskog i Pjera u budućoj Decembarskoj pobuni, koja je promenila istoriju Rusije, ali to su tek naznake i ništa više.

 

Epilog - Prvi epilog završava se izjavom Nikolaja Bolkonskog da će učiniti nešto zbog čega bi njegov pokojni otac "bio zadovoljan" (verovatno kao revolucionar u Decembarskoj pobuni). Drugi epilog nam pokazuje Tolstojevo viđenje istorije, slobodne volje i opisa načina na koji interakcija dve osobe može da utiče na čovečanstvo. U dugim delimično istorijskim, delimično filozofskim esejima, on diskutuje o pitanju slobode, kao i nepotrebnosti vlasti, koju suptilno napada, zbog svojih jasnih anarhističkih stavova.

 

Likovi - Aleksandar I Ruski car, Jakov Alpatič, knez Arakčijev, Bagovut, knez Bagration, Barklej od Tolija, Bartolomej, Osip - Aleksejevič Bazdejev, grof Benigsen, poručnik Berg, Bertije, knez Kiril Bezuhov, Pjer Bezuhov, Biljibin, Bolhovitinov, knez: A. Bolkonski, Liza Bolkonska, Marija Bolkonska, Napoleon Bonaparta, gospođica Buiren, Brusije, Vereščagin, Sergej - Kuzmič - Vjazmitinov, Vejeroter, Vilarski, general Vincingerod, Volcogen, Gerasim, Gervajs, major - gen. Grekov, Danilo, general Davust, Denisov, gospodin Desale, knez Dolgorukov, Dohturov, Dolohov, Dron, knjeginja: Ana Mihajlovna Drubecka, Boris Drubecki, Dunjaša, Žerkov, knez Žilinski, ljin, Mihail Ivanič, kapetan Jakovljev, Jermolov, general Kampan, Kolenkor, Žili Karagina, Karl od Austrije, Pjotr - Petrovič Konovnicin, knez Kozlovski, Vasilije Kuragin, Elen Kuragina, Ipolit Kuragin, Anatol Kuragin, Platon Karatajev, Mavra Kuzminišna, general Kutuzov, Langeron, Loriston, Lazarev, Lavruška, general Mek, Magnicki, Ana Ignjatijevna Malvincev, Mišo, Miloradovič, Mitenka, Mitka, Mortimer, general Muton, Joakim Mirat, knez Nesvicki, Mišel Nej, knez Orlov - Denisov, Marija Ignatijevna Peronski, Katarina Petrovna, Pful, Platov, Rajevski, knez Rostopčin, knez Ilja Rostov, Natalija Rostov, Nataša Rostova, Nikolaj Rostov, Sonja Rostova, Peća Rostov, Vera Rostova, Speranski, Stolipin, poručnik Teljanin, Tihon, Timohin, Tol, kapetan Tušin, Tutolmin, Ferdinand Austrijski, Marija Fjodorovna, Franc I Austrijski, Simeon Čekmar, Ana Pavlovna Šerer, Šmit, Šapovalov, Šerbinjin, Šinšin...

 

Glavni likovi

 

Grof Pjer Bezuhov je nepriznati sin imućnog seoskog kneza za vlade Katarine, grofa Bezuhova koji ubrzo umire od kapi, i neočekivano ga ostavlja kao jedinog naslednika njegovog velikog bogatstva. Obrazovan u Francuskoj, Pjer je u suštini dobrodušan, slobodoumni mason, ne retko zbunjen i nemaran, koji je često sposoban za odlučno delanje i pokazuje veliku snagu volje u teškim trenucima, ali društveno neprilagođen zbog svoje otvorene prirode, i teško mu je da se uklopi u petrogradsko društvo. Čovek jakih emocija, ali se ne trudi da ih kontroliše. Tipičan je predstavnik ruskog plemića. Njegova karijera je potraga za samim sobom. Oduševljava se Napoleonom i njegovim idejama i oslobađa svoje kmetove. Smatra se kao jedan od dva Tolstojeva alter ega (drugi je knez Andreja).

 

Pjer je bio masivan, bojazan mladić, podšišan snaočarima, u pantalonama otvorene boje s visokim žaboom i u fraku mrke boje. Taj debeli mladić imao je pametan a ujedno i bojažljiv posmatrački i prirodni pogled kojim se razlikovao od sviju, prostodušnu vatrenost. kad se osmehne, onda odjedanput u trenutku nestane mu onog ozbiljnog i čak malo sumornog lica, a pojavi se drugo, detinjsko, dobro, čak malo luckasto lice, koje, rekao bi čovek, moli za oproštaj. nezgrapan, onako debeo, viši od običnog rasta, širok, s krupnim crvenim rukama, nije umeo da uđe u salon a još manje da izađe iz njega, da kaže nešto ljubazno. Bio je rasejan i neumesan, ali izraz dobroćudan, jednostavan i skroman. Prva supruga mu je bila ćerka kneza Vasilija, Elen Kuragina. Posle njene smrti ženi Natašu Rostovu, kćer groga Rostova.

 

Knez Andreja Bolkonski - inteligentni, ironični i hrabri borac, Pjerov prijatelj, suprug je šarmantne Lize, i tek počinje da pronalazi mir u svom bračnom životu. Smatrajući petrogradsko stanovništvo nezanimljivim, odlazi u pomoć Kutuzovu pred nadolazeći rat sa Napoleonom. Za njega patnja i smrt nisu tako strašni kao moć koja omogućava ljudima da ih nanesu.

 

Knez Andreja je sin kneza Nikolaja Andrejeviča Bolkonskog. Omalena rasta, vrlo lep, mlad čovek sa određenim i hladnim crtama. Sve je na njemu, počevši od umorna, turobna pogleda pa do laganog, odmerenog koraka, pokazivalo najoštriju protivnost prema njegovoj maloj, veseloj ženi. Imao je snagu volje, neobično pamćenje, načitanost, sposobnost da radi i uči. On je sve čitao, sve znao, o svemu imao pojma. Bio je ađutant Kutuzovljev. Oženio je Lizu Majnen sa kojom ima sina Nikoljenku.

 

Knez Nikolaj Andrejevič Bolkonski - je rođak Ane Pavlovne. Živi na selu. Vrlo je bogat i veliki je tvrdica. Prozvali su ga "Pruski kralj". Vrlo je pametan ali nastran i težak.Ima kćer Mariju i sina Andriju. Živeo je na svom imanju u Golim Brdima. Za njega postoje dve vrline: radljivost i pamet. Zanimao se vaspitavanjem svoje kćeri, pisao memoare, radio u vrtu. Bio je neprekidno zauzet. Bio je oštar i uvek tražio tačnost, pa je ulivao strah i poštovanje. On je omalen starac, s majušnim, suvim ručicama i prosedim, nadnesenim obrvama, koje su ponekad, kad se namrgodi, zaklanjale sjaj, njegovih pametnih i potpuno mladih sjajnih očiju. Po pokretima male noge, obuvene u tatarsku, srebrom izvezenu cipelicu i po čvrstom pritisku žilave, suvonjave ruke, videlo se da knez još ima upornu i vrlo izdržljivu snagu. Knez se odevao starinski, nosio kaftan i pudrovao kosu. Njegova snaha liza Majnen Bolkonska, njegov zet je Nikolaj Rostov a Nikoljenka je njegov unuk.

 

Nikolaj Nikoljenka Bolkonski - Nikoljenka je sin knjeginje Lize i kneza Andreje Bolkonskog. Šiparac, od petnaest godina, suvonjav, sa kudravom plavom kosom i divnim očima, slabunjav, pametan, radovao se zato što čika Pjer, bio predmet njegovog ushićavanja i strasne ljubavi. Hteo je da bude učen, pametan i dobar. Otac, koga dečko nije zapamtio, predstavljao mu se u pameti kao božanstvo koje se ne može zamisliti i o kome je on pomišljao samo sa trepetom u srcu i sa suzama tuge i ushićenja.

 

Knjeginja Marija Bolkonska - sestra kneza Andreje, duboko je religiozna mlada žena, bez senzualnosti, ružna, ali sa lepim očima. Tokom ratnih zbivanja u pomoć joj dođe knez Nikolaj Rostov. Zaljubljuju se, ali ih splet okolnosti sprečava da ljubav realizuju brakom. Najzad, u jesen 1814. sklope brak u kojem su imali četvoro dece.

 

Knjeginja Marija je kćer Nikolaja Andrejeviča Bolkonskog. Ona je bila isto onoliko neuredna koliko je njen otac uredan. Bila je tužna i uplašena, od čega, od čega je njeno ružno i bolešljivo lice došlo još ružnije. Pogled u brata je bio topao i blag, pun ljubavi, pogled njenih divnih, u tom trenutku krupnih, sjajnih očiju, punih suza. U očima su bili ljubav i tuga. Ipak je, i pored svega bila mila i draga. Posle očeve smrti udala se za Nikolaja Rostova i živela na imanju u Golim Brdima.

 

Liza Majnen Bolkonska - Liza je snaha starog kneza Bolkonskog, a supruga njegovog sina kneza Andreje Bolkonskog. Mlada kneginja je došla u salon kod Ane Pavlovne na prijem s radom u plišanoj torbici. Njen nedostatak - kratkoća usne i poluotvorena usta - beše, kao što to uvek biva kod jako privlačnih žena, njena osobita lepota. Lepuškasta, puna zdravlja i živahnosti. Ima vedar osmejak i blistave bele zube. Ljuljajući se, mala knjeginja sitnim brzim koracima obiđe sto i sede na divan kod srebrnog samovara. Imala je divnu pepeljastu haljinu, ukrašenu čipkama, opasanu širokom trakom ispod grudi. Lepuškasta, rumena, i za svoju mladost previše puna. Brižljivo udešena, a na licu joj se ogledala veselost. Umrla je na porođaju, kada je rodila sina Nikoljenku.

 

Knez Nikolaj Rostov, Verin i Pećin brat, na početku romana on studira sa željom da služi svojoj zemlji kao husar u borbi protiv Napoleona. Mašta o slavi na bojnom polju. Ti snovi su podriveni nakon ranjavanja. Pošten je jer odbija da koristi uticaj porodice za napredovanje u vojsci. Na kraju se ženi bogatom naslednicom Marijom Bolkonskom, kćerkom kneza nikolaja Andrejeviča Bolkonskog.

 

Nikolaj je stariji sin grofa Ilje Andrejiča Rostova. Mladić je omanjeg rasta, grgurave kose, i otvorena izraza. Na gornjoj usni već su mu počele izbijati crne malje, a celo lice pokazivalo plahost i uzbuđenost.

 

Petruša Rostov - Peća - velik trinastogodiđnji, lep, veseo i duhovit dečak. Veoma hrabar. On je mlađi sin grofa Ilje Andrejiča Rostova. Kao 16-godišnji oficir, junački gine 1812. godine.

 

Grofica Nataša Rostova - mlađa kći grofa Ilje Andrejiča Rostova. Iako je upoznajemo kao romantičku devojčicu, sa vremenom se njena ličnost razvija, i nakon proživljenih patnji, nalazi sreću sa Pjerom. Za Tolstoja ona je idealna žena, atraktivna i bajna kao dete; njena izražajnost i spontanost su prirodni; osećajna je i dušom reaguje na muziku i ples.

 

Grofica Vera Rostova - je starija kći grofa Ilje Andrejiča Rostova. Bila je lepa, nije bila glupa, učila je izvanredno, bila je dobro vaspitana, glas joj je bio prijatan, govorila je pravično i umesno. Udala se za poručnika Berea.

 

Sonja Rostova - 'sterilni cvet', kako je nazvana u knjizi, siroče i nećaka grofice Rostove. Ona i rođak Nikolaj su zaljubljeni, uprkos tome što to grofica ne odobrava, čak su se i verili. Kad se Nikolaj zaljubi u Mariju Bolkonsku, duboko je povređena. Ne  pristaje da se uda za Nikolajevog druga Dolohova, iako i grofica podstiče tu vezu.

 

Sonja je petnaestogodiđnja nećaka Rostovih, koja je živela kod njih. Ona je bila tanka, minijaturna crka blaga pogleda, osenčenog dvema trepavicama, guste crne platenice, koja joj se dvaput obavijala oko glave, sa žućkastom bojom kože na licu a osobito na golim suvonjavim ali gracioznim čvrstim rukama i na vratu. Svojim lakim pokretima i nežnošću i gipkošću svojih majušnjih udova i malo lukavim i uzdržanim ponašanjem, ona je podsećala na lepo, ali još nedoraslo mače.

 

Napoleon Bonaparta - Posle briljantne pobede kod Austerlica, krenuo je u pohod na Rusiju. U junu 1812. Francuzi (800.000 vojnika) su ušli na rusku teritoriju, no Rusi su se povlačili paleći sela. Naišli su na ruse koji nisu hteli pregovarati. Mnogobrojna francuska vojska često je bila bez hrane, počele su se širiti bolesti, a često su stradali i konji. Do prve, i jedne od najkrvavijih bitaka toga doba, došlo je kod (Borodina). Napoleon je do te bitke već izgubio polovinu svoje vojske. Rusi su se odlučili povući i francuska je vojska ušla u (Moskvu). Ali, ruski su vojnici zapalili grad i Napoleon se morao povući. Nakon povlačenja iz Moskve glad, ruska zima i povremeni gerilski napadi ruske vojske uništili su francusku vojsku od koje je ostalo samo 5000 ljudi.

 

Napoleon Bonaparta, francuski vladar (1808-1873), posle neuspelih pokušaja da svrgne Luja-Filipa, pobegao iz tamnice u London, vratio se u Francusku posle revolucije 1848, postao predsednik republike, ali je izvršio državni udar 1851, i ponovo uveo carstvo 1852, takozvano drugo carstvo. Imao je plavi mundir, otvoren nad belim prsnikom, koji mu se spuštao na okrugli trbuh. Imao je bele pantalone od losove kože pripijene oko gojaznih butina njegovih kratkih nogu, i visoke čizme. Kratka kosa tek što beše očešljana, ali mu se jedan pramičak kose spuštio naniže iznad sredine širokog čela. Njegov beli, puni vrat beše jako naseo preko crne jake od mundira. Mirisao je na kolonjsku vodu. Na njegovom mladolikom, punom licu sa isturenom donjom vilicom beše izraz milostivog i veličanstvenog carstvog pozdrava. Hodao je brzo, treskajući se na svakom koraku i zaturivši glavu malo nazad. Cela njegova odebljala, kratka figura sa širokim, debelim ramenima i sa nehotice isturenim trbuhom i grudima, imala je onaj reprezentativan, stamen izgled ljudi četrdesetih godina koji žive u nezi.

 

General Kutuzov - skromni general, čija umerenost i skromnost na kraju spašavaju Rusiju. Posle najveće bitke u istoriji kod Borodina, koja se završila neodlučno, u kojoj je pola ruske i četvrtina francuske vojske izginulo ili ranjeno, Kutuzov se vratio na strategiju o povlačenju kao načinu da se spasi ruska vojska. Cena je bila gubljenje Moskve. Međutim, posle toga, Napoleon je bio prisiljen na povlačenje, a ruska vojska ga je sve vreme progonila, pa su samo mali delovi njegove vojske napustili Rusiju.

 

Car Aleksandar Pavlovič - ruski car, potpisnik mirovne povelje sa Napoleonom 1807.

 

Ana Pavlovna Šerer - dvorska dama i poverljiva ličnost carice Marije Feodorovne. I pored svojih četrdeset godina bila prepuna života i vatrenosti. Biti entuzijast, to joj beše gotovo kao društveni položaj, a ponekad, kad za to nije čak ni imala volje, ona se pravila entuzijast da ne bi prevarila očekivanja ljudi koji je poznaju. Uzdržan osmeh koji je neprestano titrao na njenom licu, je pokazivao, kao kod razmažene dece, da je ona stalno svesna svog simpatičnog nedostatka. kada pomene caricu na licu joj se ukaže izraz duboke i iskrene odanosti i poštovanja, pomešan sa setom, što joj se uvek dešavalo kada je razgovoru pominjala svoju visoku zaštitnicu.

 

Knez Vasilije Kuragin - došao je kod Ane Pavlovne u julu 1805. godine u vezenom mundiru kakve su nosili dvorani, u čarapama, plitkim cipelama, sa ordenjem, sa vedrim izrazom svog plosnatog lica. Govorio je blagim francuskim jezikom, sa odlikama čoveka koji je ostario na dvoru, namirisane i sjajne čele (glave). Kroz njegovu uljudnost i bolećivost je provejavala ravnodušnost, pa čak i podsmeh. Govorio je uvek lepo kao što glumac govori ulogu iz starog komada. Odlikovao se gracioznim pokretima. Dok je boravio u Moskvi kod grofa Bezuhova, beše tih dana omršaveo i ubledeo. Ima dve kćeri Elen i Žili, kao i dva sina, Anatola i Ipolita. Za njih kaže, u razgovoru S Anom Pavlovnom, da su oni okovi njegovog života.

 

Žili Kuragina - Kćer kneza Vasilija imala je 27 godina. Bila je sasvim ružna, ali je mislila da je mnogo privlačnija i lepđa. Posle smrti svoje braće postala je veoma bogata. Izgledala je kao razočarana u svemu, melanholično raspoložena. Prosi je Boris Drubecki, za kog se udaje.

 

Jelena Kuragina Vasiljevna - Elen je kći kneza Vasilija. Savršeno lepa žena sa nepromenljivim osmehom. Šuštala je lako svojom belom balskom haljinom, koja beše iskićena bršljanom i mahovinom i blistajući belinom ramena, sijanjem kose i brilijanata. Kod nje beše sve obasjano radosnim, zadovoljnim, mladalačkim, večitim osmehom i neobičnom antičkom lepotom tela. Gledala je blistavim crnim očima. Udala se za grofa Pjera Bezuhova i postala grofica Elen Bezuhova.

 

Anatol Kuragin - Sin kneza Vasilija. Anatol je, smešeći se, upro svoje lepe, krupne, crne oči, nepomično i rasejano u jedan ugao stola. On je sav svoj život gledao kao neprekidno zabavljanje. Obrijan, namirisan, sa urođenim dobroćudno - pobedničkim izrazom, držao je visoko glavu. Veoma lep mladić, rumen, crnih obrva. Voleo je veselje, žene i alkohol.

 

Ipolit Kuragin - sin kneza Vasilija. Ljupki Ipolit pored neobične sličnosti sa sestrom bio je začudo ružan. Lice zamračeno idiotizmom, uvek pokazuje samouverenu zlovolju, a telo mršavo i slabo. Njegove oči, nos, i usta - sve se to zbiralo gotovo u jednu neodređenu i kiselu grimasu a ruke i noge bile su mu uvek, u neprirodnom položaju.

 

Ana Mihailovna Drubecka - kneginja Drubecka, postarija dama. Isplakana suva lica, malo tuđa za ovo sjajno društvo (u salonu Ane Pavlovne). Iz jedne od najboljih porodica u Rusiji, ali beše siromašna, odavno napustila gospodski svet. Došla je da izradi svom jedincu Borisu premeštaj u gardu. Uplašiše je reči kneza Vasilija na njenom, nekad lepom licu pojavi se gnev. Njeno iznureno lice posle razgovora sa knezom Vasilijem, opet dobi onaj isti hladni pretvoran izraz.

 

Boris Drubecki - sin Ane Mihailovne. Boris je oficir. Beše visok plav mladić, sa pravilnim finim crtama na mirnom i lepom licu. ženio je Žili Kuraginu, kćer kneza Vasilija.

 

Grof Kiril Vladimirović Bezuhov - stari grof Bezuhov imao je sedu kosu koja je podsećala na grivu lavovsku, iznad širokog čela i sa jagodicama, krupne bore na lepom crveno - žutom licu, debele krupne ruke, lepa požudna usta i veličanstven hladan pogled. Visoke debele, gole prsi i gojazna ramena. Njegov sin je Pjer Bezuhov.

 

Grof Ilja Andrejič Rostov - stari grof Rostov. Vesela lica, sa šaljivom uljudnošću. Kad se ispravi, lice mu obasja mladalaćki lukav osmeh, savija ruke, trese njima po taktu muzike, uvija ramenima, kreči noge, trupkajući lagano i svojim osmehom koji mu je sve više zahvatao okruglo lice. Grof je sve više razigravao i osvajao gledaoce veštim izvijanjem i lakim skokovima svojih gipkih nogu. U pauzi je grof teško disao, mahao i vikao muzičarima da sviraju brže. Njegova supruga je stara grofica Natalija, dve kćeri Naraša i Vera, dva sina Nikolaj i Petruša - Peća kao i nećaka Sonja. Sredovečan čovek, stasit, lep u mundiru pomorskog oficira u ostavci, sa ljubaznim osmehom.

 

Ajfons Karlič Bere - poručnik Bere je gardijski oficir u semjonovskom puku. On je jedan, rumen, besprekorno umiven, zakopčan i očešljan, držao je ćilibar u sredini usta i rumenim usnama vukao lagano dim i puštao ga u količinama iz lepih usta. Uvek je govorio vrlo tačno, mirno i uljudno. Bio je ispravan, hrabar oficir, moralni mladić koga čeka sjajna karijera i koji ima čak siguran položaj u društvu. Supruga mu je Vera Rostova, kći grofa Ilje Andrejiča Rostova.

 

Marija Dmitrijevna Ahrosimova - dama čuvena po pravilnosti njena suđenja i po otvorenoj jednostavnosti u ponašanju. Svi su je poštovali i bojali je se a krišom se podsmevali njenoj grubosti. Govorila je uvek Ruski. Zasta na vratima, i sa visine svog gojaznog tela, držeći visoko svoju 50-to godišnju glavu sa sedim kovrdžicama, premeri pogledom goste, i popravi lagano široke rukave svoje haljine. Stasita dama je plesala sa grofom Rostovim. Beše rastom veća od njega. Njeno ogromno telo stajalo je pravo sa spuštenim debelim rukama naniže. Samo je igralo njeno ozbiljno ali lepo lice.

 

Pelagija Danilovna Meljukova - široka, energične žena, sa naočarima i u raskopčanom kaputu. Gojazna, tresla se od neodoljivog dobroćudnog staračkog smeha, zaklanjala se maramom.

 

Petar Nikolajevič Šinšin - grofičin brat od strica, stari neženja, opak jezik. Civil, smežurana, pakosna, obrijana, suvonjava lica, čovek koji je već blizu starosti, iako odeven kao najpomodniji mladić, on je sedeo na otomanu s prekrštenim nogama, kao domaći čovek, i zaglabavši sa strane ćilibar duboko u usta, vukao dim na mahove i žmirkao.

 

Matrjona Matvejevna - lepa suvonjava i bleda ciganka, sjajnih crnih očiju i crne kudrave kose što se preliva u plavo, ogrnuta crvenim šalom.

 

Danilo - glavni psar i dreser kod Rostovih. Ošišan na ukrajinski način okruglo, sed, namršten lovac, sa savijenim korbačem u ruci i sa onim izrazom samostalnosti i prezira prema svemu na svetu, koji imaju samo lovci. Na glavi je imao čerkesku kapu.

 

Mihailo Nikanorovič - Čika - lep starac sa velikim sedim brkovima, veseo, nabrane obrve i srećan zadovoljan osmeh.

 

Vikont - beše umiljat mladić, blagih crta i manira, čovek koji je smatrao sebe kao neku znamenitost, lepo vaspitan. Na njemu beše zagasito zelen frak, pantalone boje "noga uplašene nimfe", čarape i plitke cipele. Vrlo je slatko pričao.

 

Metivje - francuski doktor, čovek ogromnog rasta, lep, ljubazan kao francuz i neobično vešt lekar.

 

Nastasija Ivanovna - lakrdijaš, starac sede brade, u ženskom kaputu i visokoj spavaćoj kapi.

 

Balaga - ćuven kočijaš na trojkama koji uslužuje Anatola i Dolonova. Voleo je mahnitu vožnju, da izvrne kočijaša i da pregazi pešaka, pa u sav trk da proleti moskovskim ulicama. Bio je riđ mužik crvenog lica i crvenog debelog vrata, zdepastog zatupastog nosa, malih sjajnih očiju i sa malom bradicom. Ima oko 27 godina.

 

Fjodor Ivanovič Dolonov - Oficir u semljonovskom puku, čuveni kockar i ubica. Čovek srednjeg rasta, grgurave kose i svetlih plavih očiju. Imao je 25 godina. Bio je siromašan čovek, bez ikakvih veza. Imao je postojan, drzak i pametan pogled.

 

Bagration - ruski general i knez, iz gruzijske kneževske porodice (1765 - 1812) učesnik ratova protiv Turske, Švedske i Francuske, smrtno ranjen u Borodinskoj bici. Hvadno mrko lice sa poluzatvorenim, mutnim, kao neispavanim očima. Izgovarao je reči svojim istočnjačkim naglaskom, lagano. Njegove okrugle, postojane orlovske oči gledaju oduševljeno i malo prezrivo. U njegovim pokretima je sporost i odmerenost. Na licu se vidi pribrana i radosna odlučnost.

 

Arakčejev A.A - ruski državnik (1769 1834) od 1808. godine ministar vojske, a od 1810. godine predsednik vojnog odeljenja državnog saveta. Grof, vojni ministar, poverljiva ličnost imperatora. Čovek četrdesetih godina, dugog struka, duguljaste, kratko podšišane glave i debelih bora, nabranih obrva nad kestenjastozelenim tupim očima i obešenog crvenog nosa.

 

Speranski M.M. - Ruski državnik i političar (1772 - 1839) predložio je reforme 1809. godine a 1812. godine je odstranjen iz državne službe i prestonice, u koju se vratio 1821. godine i radio na kodeksu zakona.Državni sekretar, izvestilac carev i pratilac. 

 

Visok, ćelav, plav čovek, četrdesetih godina, s velikim golim čelom, i s neobično, čudnovato belim duguljastim licem. Na njemu beše plavi frak, o vratu krst i na levoj strani grudi zvezda. Spokojan i samopouzdan u neveštim i tupim pokretima, čvrst i u isti mah blag pogled poluzatvorenh i nešto vlažnh očiju, postojanost u osmehu koji ništa ne znači. Fini odmeren, blag glas, nežnu belinu lica, a naročito ruke, malo široke, ali neobično pune, nežne i bele. Glavna crta njegovog uma je nepokolebljiva vera u snagu i zakonitost uma.

 

Morel - Omalen, krutoljast Francuz, sa uspoljenim očima koje mu behu zasuzile, povezan kao žena preko kape, beše obučen u žensku bundicu.

 

Vaska Denisov kapetan - Komandir eskadrona Denisov je bio mali čovek, crvena lica, sjajnih očiju, crnih zamršenih brkova i kose. Na njemu beše raskopčana dolama, spuštene, nabrane široke čakšire i na potiljku zgužvana husarska kapa. Namršten, pa kao osmehujući se i pokazujući svoje kratke, jake zube, poče obema rukama sa kratkim prstima da rastresa čestu kao šuma, crnu, gustu, kosu. Prćasto i crnopurasto lice, i sva njegova zdepasta figurica sa žilavom šakom sa kratkim maljavim prstima.

 

Miloradović M.A. - Ruski general (1771 - 1825) iz ukrajinske je porodice srpskog porekla. U Austerličkoj bici je general divizije, a kod Lajpciga komanduje Rusko-Pruskom gardom. Od 1818. godine je komandant Petrograda.

 

Rumen, sa uvijenim brkovima, i izdignutim ramenima, sjajne izbečene očo, u ratničkoj pozi, naslonivši na kolena ruke sa isturenim laktovima.

 

Komandant puka - je bio postariji sangviničan general, sa prosedim obrvama i bakenbardima, jedar i širok, širi od grudi do leđa nego od jednog do drugog ramena. Na njemu beše nov novcijati mundir sa uglačanim naborima i debele zlatne epolete, koje su uzdizale naviše njegova gojazna ramena. Uživao je u svom puku, srećan je sa njim i sva njegova umna snaga zauzeta je samo pukom. Suvonjav, naizgled slab starčić, sa ljubaznim osmehom, sa obrvama koje su više od pola zaklanjale njegove staračke oči, i davale mu krotak osmeh. 

 

Biljibin diplomata - Voleo je rad ali i razgovor. Uvek je čekao priliku da kaže nešto značajno. Njegov razgovor je uvek bio prepun originalno oštroumnih, završenih fraza, koje su imale opšti interes. Mršavo, iznureno, žućkasto lice njegovo bilo je sve pokriveno krupnim borama, koje su uvek izgledale tako čismeno i marljivo umivene, kao jagodice na prstima posle kupanja. Pokreti tih bora bili su glavna igra njegove fizionomije. Čas mu se mrštilo čelo u široke bore i obrve se podizale naviše, čas su se obrve spuštale naniže a na obrazima se pravile krupne bore. Njegove duboke male oči gledale su uvek pravo i veselo.

 

Njesvicki - Visok štabni oficir. Veoma debeo, dobroćudan, nasmejana lepa lica a vlažnih očiju. Jedva se uzdržavao od smeha koji je izazivao crnomanjasti husarski oficir pored njega.

 

Auditor - Pun čovek, puna lica. Izgledao je neobično u svom suknenom šinjelu i na vozarskom sedlu, među husarima, kozacima i ađutantima. Naivno se osmehivao i klimao na svom konju.

 

Tušin - Omalen, sa zaglabanom lulicom sa strane. Njegovo dobro, pametno lice beše malo bledo.

 

Mihailo Mitrić - bataljonski komandant

 

Ilagin - Drzak i samovoljan spahija, neumeren ali se pred Nikolajem predstavi kao otmen, učtiv gospodin, debeo je i sa kapom dabrovine.

 

Semjon Čekmar - sobar grofa Rostova

 

Agrafena Ivanovna Belova - Susetka Rostovih iz Otradnog

 

Matrojna Timofejevna - bivša sobarica grofice Rostove

 

Anisja Fjodorovna - kod Mihaila Nikanoroviča, čike na imanju

 

Bukshevden - general, visok, plavokos

 

Štabrotmistar Kirsten - uvek ozbiljan, dugim brkovima, sjajnih očiju.

 

Grof Lanžeron - fin osmeh, južnofrancuskog lica, finih prstiju, ironičan osmeh.

 

Grof Rastopčin - u generalskoj uniformi, sa lentom preko ramena, sa svojom isturenom donjom vilicom i živim očima.

 

Lavruška lakej - grub i bezobrazan lakej koji smatra za dužnost da radi sa podlošću i lukavstvom.

 

Ferapontov - gostioničar a bivši pokučar. Debeo, crnomanjast, crven mužik od svojih četrdeset godina, debelih usana, sa debelim nosom nalik na čvorugu i sa takvim istim čvorugama iznad crnih, nabranih obrva, i debela trbuha, u prsluku i u cicanoj košulji.

 

Marija Henrihovna - puna plavokosa nemica. U bluzici i spavaćoj kapici sedela je u prednjem uglu na širokoj klupi svoje krčme. Imala je lepe punačke ručice, sa kratkim ne baš čistim noktima.

 

Tihon krezavi - imao je rošavo lice puno bora. Po malim uskim očima videlo se da je veseo i sobom zadovoljan. Dugih nogu i dugih razmlatanih ruku, u opancima i kazanskoj kapi, sa puškom o ramenu i sa sekirom za pojasom išao je krupnim lakim koracima. Nije voleo da ješe, uvek je išao pešice.

 

Bertje L.A. - knez od Vagrama i Nešatela, maršal Francuske (1753-1815) sudelovao sa Lafajetom u američkom ratu za nezavisnost, bio je šef Napoleonovog štaba 1805-1814, odrekao se Napoleona 1814 i priključio Luju XVIII, posle Napoleonovog povratka sa Elbe ubio se.

 

Černišov A.Z. - iz ruske aristokratske porodice poljskog porekla (1786-1857), učestvovao u ratu protiv Napoleona, docnije bio ministar vojske i ministar predsednik.

 

Benigsen grof - spahija iz vilnanske gubernije

 

Balašov - ruski general

 

Volkonski - knez

 

Ilner - francuski pukovnik

 

Mira Ž - ("napuljki kralj") 1767-1815 Napoleonov zet, maršal Francuske i napuljski kralj (1808-1815) zapovedao je konjicom u ratu protiv Rusije. Izneverio je Napoleona i sporazumeo se sa Austrijom, a zatin pokušao da pobuni Italijane protiv nje, uhvaćen je i streljan.

 

Davu L.N. - maršal, vojvoda od Auerštata, knez od Ekmila, maršal Francuske (1770-1823), jedan od najboljih Napoleonovih saradnika. Grub, surov, žestok.

 

Dirok Ž.K.M. - maršal, vojvoda Furlanije (1772-1813), maršal dvora pod carstvom, učestvovao u svim Napoleonovim pohodima, poginuo kod Vurcena.

 

De Kastre - ađutant maršalov

 

Štajne - izdajnik progran iz svoje otadžbine

 

Štajn H. - baron, nemački državnik (1757-1831), posle Tilzitskog mira pokušao da sprovede reforme u Pruskoj. Oličenje je Nemačkog otpora Napoleonu.

 

Vincengerode F.De - ruski fermaršal i diplomata (1770-1818), jedan od komandanata pri nastupanju 1814, begunac podanik francuski.

 

Armfeld - razvratnik i intrigant

 

Barklaj de Toli M.B. - ruski general (1761-1818) poreklom je Škot, rođen u Letoniji, jedan od komandanata 1812, i ministar vojske, posle kotuzovljeve smrti bio je glavni komandant ruske i pruske vojske u ratu protiv Napoleona.

 

Pful - u svojoj ruskoj, generalskoj, rđavo sašivenoj uniformi. Beše oniska rasta, vrlo mršav, ali koščat, grubog, zdravog sastava, sa širokim krstima i koščatim plećima. Lice mu beše puno bora, oči duboko upale. Kosa mu spreda pored slepih očiju beše, očevidno, pažljivo zaglađena četkom, a pozadi su mu štrčali čuperci. Bio je jedan od onih očajno, nepromenljivo do mučeništva samouverenih ljudi.

 

Bejser J.B. - vojvoda od Istre (1768-1813) maršal Francuske, učestvovao u svim Napoleonovim ratovima, ubijen je uoči bitke kod Licena.

 

Kolenkur Luj De - markiz (1772-1827) veliki štitonoša i ambasador u Rusiji, zastupnik Napoleonov na kongresu u Šatijonu 1814. Zalagao se za francusko-ruski savez. Ostavio je memoare o Napoleonovom pohodu.

 

Pavle Petrović - car Pavle (1754-1801) u savezu sa Austro-Ugarskom pokušao da uguši Francusku revoluciju, a zatim se sa Napoleonom okrenuo protiv Engleske, prekinuvši diplomatske odnose sa njom. Ubijen je u atentatu.

 

Petar Feodorovič - car Petar III (na prestolu 1761-1762), sin Hercoga Karla Fridriha i Ane, kćerke Petra I, zbačen je sa prestola dvorskim prevratom, zbog privrženosti prusima, a ustoliččena je njegova žena Katarina II. Ubrzo je bio ubijen.

 

Suvorov A.V. - ruski general (1730-1800), ratovao je protiv Turaka, ugušio ustanak Pogačova, ustanak u Basarabiji i Poljskoj. Uneo je niz inovacija u ratnu strategiju i taktiku.

 

Dolgoruki J.V. - Knez rostovsko-suzdaljski i veliki knez kijevski (1090-1157) letopis ga pominje u vezi sa osnivanjem grada Moskve (1156). Porodica Dolgorukih je dala niz istaknutih ljudi, naročito u vreme Petra I.

 

Dohturov D.S. - ruski pešadijski general (1756-1816) istakao se u odbrani Smolenska i u borodinskoj bici.

 

Rajevski N.N. - ruski general (1771-1829) komandovao korpusom kod Borodina, njegova se odbrana u vojnoj istoriji zove - baterija rajevskog.

 

Grof Rumjancev N. - ruski državnik (1754-1826) diplomata i ministar inostranih poslova. Pasionirano prikuplja rusku starinu, od njegove zbirke knjiga i dokumenata stvoren je muzej. 

 

Potemkin G.A. - ruski feld-maršal, državnik i diplomata (1736-1791), ljubimac takozvani "favorit" carice Katarine II, sačinio je projekat da se Turci isteraju iz Evrope. U ratu sa Turcima (1787-1791) bio je glavni komandant.

 

Bernadot Ž.B. - maršal Francuske (1763-1844) kralj Švedske i Norveške, od 1818, pod imenom Karla XIV. Od 1813 borio se protiv Napoleona.

 

Boharne A. - Francuski general (1760-1794) komandovao rajnskom armijom francuske republike, pogubljen pod optužbom izdaje. Njegova udovica Žozefina je prva Napoleonova žena (1796-1809), a njegov sižen, Napoleonov pastorak, proglašen je za vicekralja Italije (1805-1814).

 

Branjicki F. - poljski hetman i ruski general (1748-1819), zalagao se za rusku intervenciju u Poljskoj.

 

Vilnev P.De - francuski admiral (1763-1806) ubio se pošto je kod Trafalgara, 1805 godine, Nelson potukao Francusku i Špansku flotu.

 

Davidov D.V. - ruski pesnik i vojni pisac (1784-1839) organizator partizanskog ratovanja 1812, napisao je teorijsku raspravu o partizanskom ratovanju.

 

Kurbski A.M. - kney i važan bojar, prebegao je u Litvaniju 1564, značajna mu je polemička prepiska sa carem Ivanom IV.

 

Lan Ž - vojvoda od Montabela, maršal Francuske (1769-1809), dobrovoljac 1892, tri godine kasnije general, učestvovao u egipatskom pohodu. Odličan strateg, smrtno ranjen kod Eslinga, gde su Francuzi pobedili Austrijance.

 

Loriston Ž.A. - markiz od Loristona (1768-1828), per i maršal Francuske pod restauracijom. Istakao se kod Vagrama 1809, gde je Napoleon pobedio austrijskog princa Karla. Bio je guverner Venecije i ambasador u Petrogradu, učestvovao je u ratu protiv Rusije, osvojio je Dubrovnik 1811. godine.

 

Mara Ž.P. - (1743-1793) francuski političar i publicista, lekar, pisac stručnih rasprava i izdavač novina. Nepomirljiv borac za prava naroda, emigrirao je 1791, vratio se 1792, i posle pokolja političkih zatvorenika 2, 3, 4 i 5. septembra 1792, postao član konventa i bio surov u suđenju kralju. Bio je optužen za veleizdaju, ali oslobođen. Ubijen je u kupatilu.

 

Meternih - austrijski državnik i kancelar (1773-1859), ambasador u Parizu 1806-1809, sredio je Napoleonovu ženidbu sa Marijom-Lujzom, ćerkom, Franje II. Osnivač je sa Aleksandrom I, svete alijanse, trudio se da očuva apsolutizam u evropskim državama.

 

Moro Ž.V. - francuski general (1763-1813) podupro je Napoleona u državnom udaru, ali mu je bio i rival. Optužen za zaveru, prognan je i stupio je u rusku vojsku i bio savetnik u ratu1813. Kod Drezdena je smrtno ranjen.

 

Mortje A. - vojvoda od Trevize francuski general, maršal francuske (1768-1835). Učestvovao je u svim Napoleonovim pohodima, bio guverner Moskve, a 1830-1831 ambasador u Rusiji. Stradao je od paklene mašine, namenjene kralju.

 

Nej - Mšel Ne - vojvoda od Lehingena, knez od Moskve, maršal Francuske (1769-1815), izneverio je Napoleona i bio poslan da ga zarobi posle povratka sa Elbe, ali mu se pridružio i komandovao gardom kod Vaterloa. U drugoj restauraciji je streljan zbog izdaje.

 

Petar Pustinjak - kaluđer iz Amijena 81050-1115), glavni propovednik Prvog krstaškog rata, u kome je i učestvovao.

 

Platov M.I. - ruski konjički general (1751-1818), saborac Suvorova i Kutuzova, komandovao je 1812 konjičkim korpusom.

 

Ponjatovski Ž. - knez, poljski general (1762-1813), maršal Francuske, veran Napoleonu, utopio se u Elsteru braneći odstupnicu Francuzima.

 

Tareljan - francuski diplomata (1754-1838), biskup od francuske revolucije.

 

Favije Š.N. - baron, francuski general (1782-1855), ranjen kod Borodina, ostao veran Napoleonu, borio se u Grčkoj. 

 

Mnogi likovi u romanu Rat i mir bili su inspirisani ljudima iz Tolstojevog života. Nikolaj Rostov i Marija Bolkonska su bazirani na Tolstojevim roditeljima, dok je Nataša oblikovana prema njegovoj sestri. Pjer i knez Andreja podsećaju u mnogome na Tolstoja samog, i mnogi ih smatraju njegovim alter egoima. (U to vreme bilo je krajnje inovativno imati i jednog, a kamoli dva alter ega u romanu, koji su uz to sukobljeni po pitanju stavova, ali se dopunjuju.) Postoji i veliki broj manjih likova, koji se bukvalno pojavljuju samo u jednom poglavlju. Ali neki zaista nisu tako minorni, poput Platona Karatejeva, koji ima krucijalnu ulogu u sazrevanju Pjera Bezuhova.

 

Negativci - U ovu kategoriju ja bih svrstao kompletnu porodicu Kuragin: oca. sina i kćer, i, naravno, nitkova kakav je Dolohov. Znam da je Tolstoj vešto, s osobitom namerom, birao imena likova s posebnim akcentom na opšte značenje reči. Meni ponašanje porodice Kuragin najbolje ilustruje srpska rečenica: Porodica kurvara. Sin Anatol i kćerka Elena to doslovce potvrđuju. Otac u mladosti, takođe, a u starosti "kurvaluk" se ogleda u činjenici da on po svaku cenu sinu i kćeri želi da obezbedi ugodan život bračnim vezama sa bogatim. Nesnošljivu mučninu u mom želudcu stvaraju posebno scene u kojim sudeluje Dolohov kao oličenje zla, bezobzirnosti i neljudskosti. Onda i nije čudo što se druže Anatol i Dolohov.

________________________________

 

Lav Tolstoj - Rat i mir

 

PRVA KNJIGA - Prvi deo

 

1 - Razgovor Ane Pavlovne i kneza Vasilija u salonu kod Ane 

2 - Salon Ane Pavlovne. Doček i upoznavanje gostiju 

3 - Prijem kod Ane Pavlovne 

4 - Na prijemu: razgovor Ane Mihailovne i kneza Vasilija, a potom - Vikont, Pjer, knez Andreja, Ipolit, Ana Pavlovna i Liza. 

5 - Razilaženje gostiju sa prijema kod Ane Pavlovne. 

6 - Razgovor Pjera, kneza Andreja i Lize u kući knez Andreja Bolkonskog, a potom pijanka kod  Anatola. To su: Anatol, Pjer, Dolohov i englez. 

7 - U kući Rostovih na dan svete Natalije se proslavljao, imendan majke i mlađe kćeri (grofice Rostov i Nataše). Tu je u Moskvi i Ana Mihailovna. 

8 - I dalje u kući Rostovih. Grof, grofica, Nataša - mlađa kći, Boris, Nikolaj i Marija Ljvovna Karagina sa ćerkom Žili. 

9 - Razgovor u kući Rostovih se nastavlja. Na kraju gošće odoše. 

10 - Događaji u salonu Rostovih: Sonja i Nikolaj, Boris i Nataša. 

11 - Razgovor grofice Rostovih i Ane Mihailovne, i rasprava Vere sa Natašom, Nikolajem, Sonjom, Borisom u salonu. 

12 - Odlazak Ane mihailovne i Borisa u posetu bolesnom grofu Kirilu Vladimiroviču Bezuhovu. Razgovor Ane i kneza Vasilija. 

13 - I dalje u kući grofa Bezuhova. Pokušaj Pjera da vidi oca i razgovor Pjera i Borisa.  

14 - Grof i grofica Rostov a potom se pridružuje i Ana Mihailovna. 

15 - Razgovor Šinšina i berga i išćekivanje Marije Dimitrijevne Ahrosimove, pa da počne večera. 

16 - Razgovor za stolom za vreme večere: Šinšin, pukovnik, Nikolaj, Žili, Sonja, Marija Dimitrijevna i Nataša. 

17 - Nataša teši uplakanu Sonju, a potom ples: Nataša i Pjer, a grof Rostov i Marija Dimitrijevna. 

18 - Kod Rostovih ples. Grof Bezuhov na samrti. Rođaci i prijatelji obilaze i opraštaju se od njega. Razgovor kneza Vasilija  i Katarine Semjonovne. 

19 - Ana Mihailovna i Pjer dolaze kod grofa Bezuhova. 

20 - U sobi grofa Bezuhova. Poslednji trenuci grofa. 

21 - smrt grofa Bezuhova. 

22 - na imanju nikolaja Andrejeviča Bolkonskog. Marija dobija i čita pismo od žili. 

23 - dolazak kneza Andreja i lize na očevo imanje u golim brdima. 

24 - susret i razgovor u kome učestvuju: knez Bolkonski, knez Andreja, Liza, knjeginica Marija, Mihailo Ivanovič, Burijen i drugi 

25 - knez Andreja se sprema za put i oprašta sa porodicom

 

Drugi deo

 

1 - Jedan od pešadijskih pukova je oktobra 1805 godine stigao pod Braunau i čekao smotru glavnokomandujućeg 

2 - Kutuzov vrši smotru vojske 

3 - razgovor Kutuzova i člana Austrijskog Hofkrigsrata 

4 - Denisov, Rostov, Lavruška, Teljanin (uzeo novac od Denisova) na terenu 

5 - razgovor Denisova, Rostova i Kirstena 

6 - povlačenje Kutuzova i razgovor sa oficirima, Njesvicki 

7 - Njesvicki odlazi do pukovnika da isporuči naredbu, i odmah se se vraća. Susret sa Denisovim na mostu. 

8 - prelazak pešadije preko mosta. Tu su denisov, Rostov, Kirsten, komandant puka Karlo Bogdanič Šubert, Žerkov, Njesvicki 

9 - prelazak Kutuzova sa vojskom na levu obalu Dunava. Napad na Mortjeovu diviziju. Andreja odlazi u Brno. 

10 - knez Andreja u Brnu kod Biljibina. Razgovor sa njim. 

11 - knez Andreja na sastanku Biljibina sa svetskim, mladim, bogatim i veselim ljudima (diplomate) u Beču i Brnu su činili kružok. Tu je bio i Ipolit. 

12 - na prijemu kod cara Franca i povratak kod Biljibina. Ponuda da ostane kod njega. (Olomuc) 

13 - povratak kneza Andreja iz Brna da nađe svoju vojsku. Dolazi do Kutuzova. Sreće Njesvickog. 

14 - Kutuzov sa vojskom u gotovo bezizlaznom položaju. Pokušava da nađe izlaz. 

15 - knez Andreja stiže u Grunt i javi se Begrationu, potom krene da obiđe položaj i vidi kako je raspoređena vojska. Vidi Dolohova. 

16 - kada je obišao celu liniju vojske knez Andrej se zaustavi na mestu odakle se videlo sle polje.

17 - knez Andreja se vraća natrag u Grunt da potraži kneza Bagrationa 

18 - knez Bagration sa najviše tačke desnog krila, silazi u dolinu odakle se čula plotunska paljba 

19 - juriš šestog streljačkog puka. Bagration posla Žerkova da preda zapovest. Ranjen Rostov. 

20 - napad francuza na pešadijski puk u šumi i bežanje iz šume. Komandant puka i Ekonomov razgovaraju. Baterija Tušinova zaboravljena. Borba. 

21 - stišavanje borbe. Ranjavanje Rostova. Razgovor Tušina i kneza Bagrationa.

 

Treći deo

 

1 - Pjer, knez Vasilije i knjeginice razgovaraju. Prijem kod Ane Pavlovne. Pored ostalih bili su Pjer, Elen i tetka.

2 - Elenin imendan. Gosti kod kneza Vasilija. Pjer je zaprosio Ele mesec i po dana se venčao i nastanio u Petrogradu.

3 - knez Vasilije sa Anatolom ide u reviziju i svraća na imanje kod kneza Nikolaja Andrejevića Bolkonskog.

4 - u salonu kod Nikolaja Andrejevića: knez Vasilije, Anatol, knjegina Marija, mala knjeginja, Borijen, a pridružio se knez Nikolaj Andrejević.

5 - razgovori: Marija sa ocem u kabinetu, Anatol i Borijen u vrtu, a potom knez Nikolaj, Vasilija i Marija.

6 - grof Rostov je dobio pismo Nikolaja, čitanje pisma. Radost i tuga. Pisanje Nikolaju.

7 - Rostov Nikolaj odlazi kod Borisa po pismo i novac od roditelja. Tu nalazi Berga a dolazi i Andreja Bolkonski.

8 - smotra austrijske i ruske vojske

9 - odlazak Borisa u Olamuc Bolkonskom

10 - eskadron Denisovljev u kome je služio Nikolaj Rostov krenuo je u boj, ali su zaustavljeni na velikom drumu, ostavljeni u rezervi.

11 - zaustavljanje u Višavi. Dolgorukov pregovara sa Napoleonom. Razgovor Andreja sa Dolgorukovim, a kasnije sa Kutuzovim.

12 - sastanak ratnog saveta kod Kutuzova, dolazi i Vajroter, Bagration, Lanžeron, Miloradovič, Donturov, Bukshevden, Pržebiševski, Andrej.

13 - vod Rostova je bio u Frankerskom lancu, ispred Bagrationova odreda. Rostov je jahao duž cele linije.

14 - francuska vojska spremna za bitku, kreće na pracanske visoravni, koje je ruska vojska ostavljala i spuštala se u dolinu.

15 - Kutuzov je izjahao do Praca. Sa njim i knez Andrej. Susret sa Aleksandrom i carem Francom.

16 - Kutuzov praćen ađuntantima odjaha za karabinjerima. Napad Francuza.

17 - Bagration nije hteo da zametne boj, već je predložio Dolgorukovu da pošalju vojnika kod glavnokomandujućeg. Odlazi Rostov. Bere je ranjen.

18 - Rostov je pošao da traži Kutuzova i gospodara oko sela Praca. Bitka je izgubljena na svim tačkama. Pržebiševski je položio oružje. Lanžeronove i Dohturovljeve trupe su se izmešale. Dolohov je ranjen.

19 - knez Andrej je ranjen. Nalazi ga Napoleon. Ukazuje mu se pomoć i daje stanovnicima na negovanje.

 

DRUGA KNJIGA - Prvi deo

 

1 - u početku 1806. godine vraćao se Nikolaj Rostov kući n a odsustvo. Sa njim je pošao i Denisov. Susret sa ukućanima.

2 - stari grof Ilja Andrejič Rostov brinuo se oko spremanja ručka za doček kneza Bagrationa

3 - engleski klub, poslednje pripreme i dolazak Bagrationa. Tu su svi: Nikolaj Rostov, Dolohov, Pjer, Njesvicki, grof Rastopčin, Valujev, Nariškin, Šinšin, Vasilije Ignjatič, Beklješov, Fjodor Petrović Uvarov, Dolgorukov, Apraksin.

4 - sukob Pjera i Dolohova. Zakazan dvoboj. Rostov je pristao da bude sekundant Dolohovu, a Njesvicki Pjeru.

5 - dvoboj u Sokoljnicama. Dolohov je ranjen.

6 - Pjer u svojoj kući leži i šeta nervozno i razmišlja o prethodnim događajima. Razgovor sa Elen.

7 - u Golim brdima tuga na vest da je knez Andrej poginuo u Austerličkoj bici

8 - Liza se porađa, stigla je babica Marija Bogdanovna. Dolazi knez Andrej.

9 - knjeginja Liza je rodila sina i na porođaju umrla. Dete je kršteno i zove se Nikolaj Andrejevič.

10 - stari grof je prikrio Rostovljevo učestvovanje u dvoboju. Razgovor Rostova i Marije Ivanovne majke Dolohova. Povratak Rostova u Moskvu. Zaljubljivanje Dolohova u Sonju.

11 - ručak kod Rostovih oproštajni pred ponovni Nikolajev odlazak u puk. Tu su Dolohovi i Denisov. Dolohov je zaprosio Sonju, a ona ga odbila.

12 - bal kod Johelja. Plesali su Nataša i Denisov, (Vasilije Dmitrič) i bili u centru pažnje

13 - Nikolaj Rostov dobi pisamce od Dolohova da dođe u englesku čitaonicu. Igrali su karte. Rostov je gubio.

14 - igra karata se nastavlja. Većina igrača je to smatrala kao šalu. Rostov je izgubio 43000 rubalja

15 - Rostov se posle kartanja vratio kući. U kući su bili: Sonja, Nataša, Denisov, Vera, majka, i ostali i svi su primetili da je zabrinut i da se nešto dešava sa njim.

16 - razgovor Nikolaja Rostova sa ocem, objašnjenje. Istovremeno i majke sa ćerkom. Denisov zaprosio Natašu. Grof je skupljao novac da da sinu, a ovaj pošalje Dolohovu, i odlazi sa svojim pukom u Poljsku.

 

Drugi deo

 

1 - posle objašnjena sa ženom, Pjer otputova u Petrograd

2 - susret i razgovor Pjera sa nepoznatim starcem na stanici, odnosno putnik Osip Aleksejević Bazdajev

3 - Pjer je u Petrogradu ceo dan provodio čitajući knjigu. Dolazi mu poljski grof Vilarski i odvodi ga u hram masona, gde se sreće sa Smoljaninom. Počinje obred za prijem u masone.

4 - nastavak obreda u hramu. Po Pjera dolazi Vilarski. Po završetka obreda Pjer odlazi kući.

5 - Pjer je kod kuće. U posetu mu dolazi knez Vasilije, da reši nesporazum između Pjera i Elen

6 - Pjer otputovao na svoje imanje, a Elen dođe u Petrograd. Prijem kod Ane Pavlovne na kome je bio i Boris. Elen pozva Borisa da dođe kod nje.

7 - na prijemu kod Ane Pavlovne razgovor su vodili Ipolit, Boris i Ana Pavlovna. Elen poziva Borisa da dođe sutra na večeru. 

8 - u Golim brdima na imanju su: knez Andrej, Marija i mali Nikolaj koji je bolestan sav u vatri. Andrej dobija pismo od oca. Čekaju doktora.

9 - Biljibin piše, šalje pismo knez Andreju, šalje mu izveštaj o svemu. Andrej pročita pismo pa ode kod sina.

10 - posle prijema u masonsko bratstvo, Pjer je otišao u kijevsku guberniju. Obilazak i promene u organizaciji.

11 - vraćajući se sa puta Pjer je svratio kod svog prijatelja Bolkonskog. Susret je bio iznenađenje za oba prijatelja. Vreme su proveli u razgovoru na bogučarovo.

12 - knez Andreja i Pjer predveče krenuše u Gola brda. Usput su razgovarali o masonstvu.

13 - pred kućni ulaz su stigli uveče. Kod kuće su bili svi osim starog kneza koji je trebao svaki čas da dođe. Razgovor sa ukućanima.

14 - razgovor u kući starog kneza. Knez i Pjer su se prepirali. Po odlasku Pjera svi su razgovarali o njemu.

15 - Rostov odlazi u puk. Stanovao je sa Denisovim i njihovo prijateljstvo je bilo još jače 

16 - rasprava Denisova i narednika Topčejenka ispred zemunice. Odlazak Denisova kod starešine zbog davanja hrane vojnicima, ranjavanje

17 - Rostov odlazi za vreme primirja u bolnicu da potraži Denisova. Zatiče strahote

18 - ulazak u oficirsko odeljenje bolnice. Sreće Tušina, nalazi Denisova. Razgovor.

19 - Rostov ide sa pismom gospodaru u Tilzit. Odlazi kod Borisa. Boris je stanovao sa grofom Žiljinskim. Spremali su večeru svojim poznanicima francuzima

20 - Rostovu nje bilo prijatno kod Borisa pa je otišao od njega neopaženo. Otišao je u kuću u kojoj je stanovao gospodar. Sreo je i konjskog generala i zamolio za uslugu

21 - na trgu su bili bataljoni ruske i francuske vojske. Sve je bilo spremno za svečanost. Pristigli su Aleksandar i Napoleon i izvršili razmenu ordenja i odlikovanja. Orden je dobio i najbolji vojnik Lazarev. Rostov je sve to posmatrao, određenom dozom besa a potom otišao u restoran gde je jeo i dosta pio 

 

Treći deo

 

1 - godine 1808 išao je imperator Aleksandar u Erfurt da se vidi sa imperatorom Napoleonom. Veliko prijateljstvo. Knez Andrej je bio dve godine u selu. U proleće 1809 godine išao je na rjazanska imanja svog sina.

2 - zbog poslova na imanju knez Andrej je trebao da se vidi sa okružnim predstavnikom plemstva. To je bio grof Ilja Andrejevič Rostov, i Andrej ode ka njemu. Grof Rostov je živeo u Otradnome. Zaustavio ga je da prenoći. 

3 - sutradan, oprostivši se sa grofom knez Andrej se vratio kući. Posle razmišljanja da na jesen ode u Petrograd.

4 - knez Andrej došao je u Petrovgrad avgusta 1809. godine. Javi se minustru vojske grofu Arakčejevu. Razgovor sa njim.

5 - knez Andrej je obnavljao stara poznanstva: Drugi dan je otišao grofu Kočubeju. Razgovor. Kočubej ga uputi Speranskom. Razgovor sa njim.

6 - knez Andrej ponovo odlazi na razgovor kod Speranskog. Ovoga puta mnogo duži razgovor. Posle nedelju dana bio je član komisije za izradu vojnog zakona.

7 - posle povratka sa imanja Pler je nehotice stao na čelo petrograckog masonstva. Išao je u inostranstvo i stekao poverenje mnogih visokih ličnosti.

8 - Pjera je opet pritisla čamotinja. Dobio je pismo od žene. Odlazak u Moskvu kod Josifa Aksentijeviča. Pomirenje sa ženom.

9 - Elen je zauzimala jedno od najuglednijih mesta u francuskoj grupi grofa Rumjancova. Kod nje su se skupljala gospoda iz francuskog poslanstva i veliki broj čuvenih ljudi. Među mnogima koji su svaki dan dolazili kod Elen u kući bio je i Boris Drubecki.

10 - Pjer je nastavio sa pisanjem dnevnika

11 - Rostovi su dve godine proveli na selu u Otrandom. Nikolaj je bio u puku, ali su dugovi ipak rasli. Grof je došao u Petrograd da traži mesto. Berg je zaprosio Veru i želi da zna šta ide u miraz.

12 - kada su Rostovi došli u Petrograd, Boris je išai da ih poseti. Nataša je opet počela da razmišlja o njemu.

13 - stara grofica i njena kćer Nataša Rostov vode razgovor o Borisu, a sutradan je grofica pozvala Borisa na razgovor.

14 - 31. 12. 1810. godine bila gozba ouči Nove godine kod jednog velikaša. Na bal je trebalo da dođe ceo diplomatski kor i car. Rostovi se spremaju za bal. Treba da svrate do Tavrijskog vrta po Mariju Ignjatijevnu Peronsku.

15 - dolazak u dvoranu za bal. Peronska je grofici imenovala najkrupnije ličnosti koje behu na balu

16 - dolazak cara na bal. Izlazak parova da igra polonezu. Bolkonski igra sa Natašom

17 - posle Bolkonskog sa Natašom je igrao Boris, pa onaj ađutant i još mnogo mladih ljudi. Potom opet Andrej. Tu je bio i Pjer.

18 - dan posle bala nije baš bio dobar za kneza Andreja. U posetu mu je došao Bicki. Posle odlazi na ručak kod Speranskog. Tu je bio Magnjicki. Po povratku kući počeo je da se priseća svog života.

19 - knez Andrej odlazi u posetu kućama u koje još nije odlazio, a među njima i Rostove. Susret sa Natašom.

20 - pukovnik Adolf Berg i Vera su priredili prijem. Tu su bili: Pjer, Boris, Rostov, general i drugi

21 - Pjer je primetio promene kod Nataše i kneza Andreja. Vera je vodila razgovor sa Pjerom i Andrejom o Nataši. Na drugoj strani je Nataša razgovarala sa Sonjom i Borisom

22 - knez Andrej kod Rostovih na ručku. Svi su znali zbog koga je knez Andrej došao. On se poverio Pjeru. Uveče je otišao kod njega. Razgovor.

23 - knez Andrej odlazi ocu da mu kaže za svoju odluku o ženidbi. Stari Bolkonski nije odobrio to. Andrej se posle tri nedelje vraća u Petrograd. Odlazi kod Rostovih i prosi Natašu. Dobija njenu ruku.

24 - knez andrej je odlazio svaki dan kod Rostovih. Uoči svog odlaska iz petrograda dovede i Pjera

25 - zdravlje starog Bolkonskog je popustilo posle odlaska sina. Postao je razdražljiv. Vređao je kćer. U zimu došao je knez Andrej u Gola brda. Na njemu se videla promena. Marija piše pismo Žili Karaginoj

26 - Marija Bolkonska dobija pismo od brata, u kome joj javlja vest o veridbi. Stari knez se ljuti i negoduje

 

Četvrti deo 

 

1 - Nikolaj Rostov je nastavio da služi u pavlogradskom puku. Dobija pismo od majke koja ga obaveštava o lošem finansijskom stanju i Natašinoj veridbi. On odlazi kući.

2 - Nikolaj je uzeo da vidi kako idu poslovi na imanju i da pregleda sve račune. Sukob sa Mićenkom.

3 - Nikolaj se sprema za lov. Sa njim ide Danilo i Uvarka. Hoće da ide i Nataša neitostavno iako joj brat to ne odobrava

4 - u lov je krenuo i stari grof. U lovu je bila još jedna grupa lovaca. Bila je i Nastasija Ivanovna

5 - hajka na vuka. Uhvatiše ga i vezaše

6 - stari grof ode kući. Lov se nastavlja. Sukob Ilaginova i Ivana. Ilagin je inače u sukobu sa Rostovima. Razgovor Nikolaja i Ilagina. Trka za zecom.

7 - Ilagin se preveče oprostio sa Nikolajem. Ćika je pozvao Nikolaja, Natašu i Peću kod njega u seoce Mihailovci. Oni su oduševljeno prihvatili, boravak kod Ćike. Ugostila ih je Anisja Fjodorovna. Posle su pevali, svirali i igrali. Uveče su kola došla po njih.

8 - grof se bavio finansijama i gledao kako da smanji troškove. Grofica predlaže Nikolaju da ženi Žili Karaginu kako bi popravio situaciju. U kući Rostovih je bilo neveselo

9 - dođoše božićni praznici. Posle ručka su se svi ukućani razišli po sobama. Nataša nije mogla nigde da se skrasi. Kada je sve obišla ode u dvoranu, uze gitaru i sede u mračni kut

10 - Razgovor Nataše i Nikolaja. Prisećali su se srećnih dana iz prošlosti. Maskirali su se i krenuli u posetu Meljukovima. Usput je bilo veselo.

11 - dočekala ih je Pelagija Danilovna Meljukova. Spremila je posluženje. pevali su i igrali. Bilo im je divno.

12 - povratak od Meljukovih. Nikolaj odlučuje da ženi Sonju. Zabavljali su se gledajući u ogledalo

13 - Nikolaj saopštava majci o svojoj odluci da ženi Sonju. Grof i grofica su bili protiv i nisu više o tome razgovarali sa svojim sinom. Grofica je prekorela Sonju veoma oštrim rečima. Nikolaj se vratio u puk. U kući je bilo neveselo. Grofica ostaje u selu, a grof, Sonja i nataša otputovaše u Moskvu.

 

Peti deo

 

1 - Pjer je otputovao u Moskvu. Osetio je da ne može živeti datadašnjim životom. Počeo je da razmišlja, o svemu. Čitao je sve što mu dođe pod ruku

2 - početkom zime došli su u Moskvu knez Nikolaj Andrejevič Bolkonski i njegova kći. Mariji se u Moskvi nije svidelo. Nije imala sa kim da porazgovara. Žili je tu pa nije imala kome da piše. Brinulo je očevo ponašanje

3 - u 1811 godini živeo je u Moskvi francuski doktor Metivje. Stari knez je dopustio da dolazi kod njega. Nikoljdan su svi dolazili pred kneževu kuću da mu čestitaju imendan a doktor među prvima. Knez ga je izbacio jer ga je nešto naljutio. Tu su bili grof Rastopčin, knez Lopuhin, general Čatrov, Pjer, Boris, Drubecki i drugi. Razgovor i zdravice

4 - Pjer je ostao nešto duže i razgovarao sa Marijom

5 - Boris je došao u Moskvu sa namerom da se oženi. Često je posećivao Žili Karaginu, i udvarao joj se. Boris je prosi, što se svidelo i Ani Mihailovnoj

6 - grof Ilja Andrejevič došao je sa Natašom i Sonjom u Moskvu. Odseo je kod Marije Dimitrijevne Ahrosimove. Kupili su spremu i ostalo za Natašu

7 - sutradan grof i Nataša odlaze u posetu knezu Nikolaju Anrejeviču Belkonskom. Knez ih nije primio već samo knjginica Marija u prisustvu Borijen. Rostovi su nezadovoljni

8 - Rostovi uveče odlaze u operu. Tu vide mnoge njima znane ličnosti

9 - predstava teče. U toku predstave pojavi se zadocneli muškarac, Anatol Kuragin. Prišao je sestri Elen. Primeti Natašu i stalno je gledao u pravcu lože Rostovih

10 - Nataša je na poziv Elen prešla u njenu ložu. Kasnije je došao i Anatol. Elen predstavi brata Nataši, koja je tek po dolasku kući mirno i o svemu razmisli

11 - Anatolij je živeo u Moskvi u kući Pjera, i družio se sa Dolohovim. Nataša je ostavila snažan utisak na njega.

12 - dan posle odlaska u pozorište Marija Dimitrijevna starom Nikolaju Bolkonskom. U nedelju je vodila svoje goste u crkvu. Dolazi Elen i poziva ih na večeru, na nagovor svoga brata Anatola

13 - grof Ilja Andrejevič odveo je svoje devojke grofici Bezuhovoj. Bilo je mnogo gostiju. Došao je Anatol. Grof se nije odvajao od Sonje i Nataše. Nataša je igrala sa Anatolom. Rostovi nisu ostali na večeri već su otišli

14 - Marija Dimitrijevna govori svoj savet grofu i Nataši, i utiske po dolasku od kneza Nikolaja. Ona da Nataši pismo od knjeginice Marije. Nataša ode u sobu i odmah joj napisa odgovor. Ona dobi pismo od Anatola

15 - Sonja je sa Marijom Dimitrijevnom išla Arharovima. Nataša je ostala kod kuće. Po povratku Sonja nađe na stolu Natašino pismo od Anatola i pročita. Probudi Natašu. Razgovor. Grof je otišao na imanje a marija Dimitrijevna sa devojkama kod Karagina na ručak. Nataša i Anatol su nešto ugovarali, primeti Sonja i reče Mariji Dimitrijevnoj

16 - Anatol se preselio kod Dolohova. Spremao se uzme Natašu i odu preko granice. Dolohov ga je odvraćao od toga. Opraštanje. Sonja je primetila da Nataša nešto smera pa je čuvala

17 - Anatol se spremi i krenu kod Nataše. Uđe u dvorište i utrča na stepenice gde ga dočeka lakej i posla unutra kod Marije Dimitrijevne. Anatol i Dolohov jedva pobegoše nazad

18 - Sonja je sve ispričala Mariji Dimitrijevnoj. Gavrilo joj je javio da su oni ljudi pobegli. Marija je otišla da razgovara sa Natašom, prekori je. Nataša se razbolela od tuge i bola. Grof se vratio sa imanja. Odložen odlazak u selo

19 - Marija Dimitrijevna je pozvala Pjera kod nje. Sve mu ispriča. Pjer je razgovarao sa Natašom

20 - Pjer je otišao da traži po gradu Anatola. Nađe ga i savetova da napusti Moskvu. Dade mu novac

21 - Pjer je otišao kod Marije Dimitrijevne da joj javi kako je oterao Kuragina iz Moskve. Nataša se trovala. Posle nekoliko dana stigao je Andrej. Pjer je otišao knjemu. Razgovor sa njim

22 - Pjer je otišao Rostovima da izvrši što mu je naređeno. Susret i razgovor sa Natašom

 

TREĆA KNJIGA

 

Prvi deo

 

1 - kraj 1811 godne počelo počelo je u zapadnoj evropi jače naoružavanje i prikupljanje vojske, a 1812 godine ta vojska krenu na istok prema granicama Rusije

2 - Napoleon je 29. maja pošao iz Drezdena. Desetog juna stigao je vojsku i noćio u Viljkovijskoj šumi, na imanju jednog poljskog grofa, a sutradan do Njemena

3 - Ruski imperator je u Viljni. bal u kući grofa Benigsena u Zakretu. Tu je bila grofica Bezuhova, Boris, Balašov, Arakčejev i drugi

4 - Aleksandar je 13. juna zvao Balošova, pročitao mu pismo Napoleonu i naredio da to pismo preda lično francuskom imperatoru, u selo Rikonte. Sreo ga je Mira-Napuljski kralj

5 - Balašov kod maršala Davua u šupi jedne seljačke kuće i razgovor. Tu je bio 4-5 dana a potom odveden u Vilnu koju su sad zauzeli francuzi

6 - prijem kod Napoleona, u sobi za primanje gde je Balašova odveo grof Tiren. Razgovor sa Napoleonom koji je pozvao k sebi Štajne, Armfelde, Vincengerode, Benigsene, Pful, Barklaj

7 - Balašov je preko Diroka dobio poziv da bude na ručku kod Napoleona. Na ručku behu Bajser, Kolenkur i Bertje

8 - knez Andreja se sastao u Moskvi sa Pjerom, a potom otputovao u Petrograd, gde je našao Kotuzova koji mu ponudi da ide sa njim zajedno u moldavsku armiju. Knez Andreja dobi mesto pri štabu u vrhovnoj komandi i otputova u Tursku. Pre odlaska u vojsku svratio je u Gola brda. Rasprava i svađa sa ocem.

9 - knez Andreja je došao u vrhovnu komandu, na obali Drise. Nađe tamo Barklaja De Tlija kod koga je bio određen. Obišao je logor i stvorio sebi pojam o njemu

10 - Barklaj za ručkom saopštava knezu Andreji da gospodar (Aleksandar) lično voljan da ga vidi i razgovara sa njim o Turskoj

11 - knez Andreja ode kod Aleksandra. Ušao je u salon štaba gde se već skupilo veće. Knez Petar Mihailovič Volkonski načelnik carevog štaba. Tu su bili: Benigsen, Černišov, Markiz Pauluči, Stajn, Armfeld, Tol, Volcogen, Pful

12 - Rostov dobija pismo od roditelja i saznaje da je Nataša bolesna ali ne odlazi kući. Njegov puk je krenuo u Poljsku. Odstupili su prema Svencijanima, zatim dalje do Drise a potom do ruske granice

13 - u krčmi kod Marije Henrihovne su sušili odeću i sakrili se od kiše, popiju čaj

14 - naredba da se ide do varošice Ostrovnje. Spremanje za pokret. Pokret i prelazak na traku druma. Počeše u daljini pucnji.

15 - Rostov je osmotrio Francuze koji su bili sasvim blizu i jurnuo je. Za njim i ostali. To je bila Ostrovljanska bitka

16 - Nataša je bolesna i u veoma teškom stanju. Angažovani su lekari Metivje i Feler, Friz i cela porodica

17 - Nataša je spokojnija. Dolazi Afrafena Ivanovna Belova susetka iz Otradnog. Ona povede Natašu u crkvu pred pričešće i ova prihvati

18 - početkom jula u Moskvi su se prenosile razne vesti o toku rata. Stigao je i manifest. Pjer je bio kod Rostovih. Oni su u nedelju otišli na službu u domaću crkvu Razumovskih. Molitva je jako uticala na Natašu

19 - Pjeru su počela da se nameću pitanja o taštini i besmislici svega na ovom svetu. On je i dalje odlazio u društvo, posećivao Rostove. Od kurira njegovog poznanika uze pismo Nikolaja Rostova ocu a od grofa Rastopčina proglas gospodarev Moskvi. Razgovor Pjera i grofa Rastopčina

20 - Pjer kod Rostovih. Susret sa Natašom i razgovor sa njom. Peća moli Pjera da se raspita hoće li ga primiti u husare. Tu je i Šinšin. Ručak. Razgovor o trenutnom stanju u Rusiji

21 - Peća odlazi na trg da vidi cara. Puno naroda. Prignjećiše ga. Car je ručao a potom izašao na balkon i obratio se narodu.Peća je bio srećan

22 - Pjer odlazi na skup plemstva i trgovaca. Pročitan je gospodarev manifest a potom tekla diskusija o trenutnom stanju i šta treba preduzeti

 

Drugi deo

 

1 - Napoleon je zaratio sa Rusijom. Analiza stanja u oba tabora vojske. Dobri i loši potezi, podele i nesloga, u Ruskoj vojsci. Gubitak Smolenska

2 - rasprava Nikolaja Andrejeviča i ćerke Marije koju on okruvljuje za sukob sa knezom Andrejom. Pismo Mariji od prijateljice Žili. Pismo od kneza Andreja

3 - knez Nikolaj Anrejevič je ispisao šta sve treba da se uradi u Smolensku pa je dao Alpatiču i Mihailu Ivaniču. Izdao je naredbe i pošao na spavanje.

4 - Alpatič odlazi u Smolenks da izvši naredbu kneza i preda pismo gubernatoru Smolenska o stanju u gradu. Spavao je kod Ferapontova. Zavšio je poslove po gradu, pokupio svoje stvari i one što je kupio i sprema za nazad za Gola brda. Tu je sreo kneza Andreju. On mu dade pismo za Mariju

5 - trupe su još odstupale od Smolenska. Puk kojim je komandovao knez Andreja prošao je velim drumom pored prospekta što vodi u Gola brda. Odlučio je da svrati u Gola brda. Našao je samo Alpatiča koji mu ispriča kako stoje stvari. Pismo Bagrationa Arakčejevu

6 - mnogo toga se promenilo a salani Ane Pavlovne i Elene su ostali isti. Kod Ane Pavlovne govorilo se sa nedoumicom o uspesima Bonapartinim i u tome što mu povlađuju evropski vladari videla se pakosna zavera kojoj je cilj da stvori neprijatnost i nespokojstvo u njenom dvorskom krugu. Kod Elen govorilo se oduševljeno o velikom čoveku, i sa žaljenjem gledalo na raskid sa Francuskom. Knez Vasilije u salonu Ane Pavlovne Kutuzov je maršal

7 - Francuzi su prošli Smolensk i bili sve bliže Moskvi. Zarobili su Lavrušku, koji je lukavo razgovarao sa Napoleonom

8 - knez Nikolaj Bolkonski naredi da knjeginica Marija, Desal i mali knez idu u Bogučarova a odande u Moskvu, a on obuče punu uniformu i pođe glavnokomandujućem. Na izlazu mu je pozlilo pa su pozvali doktora i smestili ga u krevet. Razgovor Marije sa ocem. Sutradan je knez umro

9 - Bogučarovo i okolina. Trenutna situacija. Sahrana kneza. Razgovor (rasprava) Alpatiča i Drona

10 - knjeginica Marija zatvorena u svojoj sobi. Alpatič traži od nje naredbu za odlazak. Razgovor Marije i Bourienne, a zatim Marije i Drona koji traži da ga razreši službe

11 - svi mužici su se iskupili kod ambara, govoreći da ih je pozvala Marija, za razrešenje. Ona zapovedi Dronu da spremi konje za odlazak

12 - knjeginica Marija je stajala kraj prozora svoje sobe i razmišljala o proteklim danima. Slike iz prošlosti su joj se ređale jedna za drugom

13 - Rostov, Iljin i Lavruška su pošli da projašu malo i da po selima nađu hrane i za vojsku i za konje. Svratili su u Bogučarovo. Razgovog Rostova sa Dunjašom i Alpatičem. Susret Rostova i Marije

14 - Rostov se izvikao na skupljenje mužike, pripretio im, dvojicu vezao. Posle dva sata ostali su spremali Marijine stvari za put. Rostov je pratio Mariju od Bogučarova do sigurne teritorije

15 - knez Andreja je došao u vrhovnu komandu po pozivu Kotuzova. Tu sreće i upoznaje Denisova. Razgovor sa Kutuzovim

16 - ađutant Kutuzova pozva kneza Andriju na doručak a posle pola sata opet Kutuzovu. Razgovor sa Kutuzovim. Poziv da ostane kod njega. Andreja odbija i vraća u svoj puk

17 - život u Moskvi posle gospodarevog odlaska. Razgovor Rastopčina i Žili a potom Pjera i Žili

18 - Pjer je kod kuće našao dve objale Rastopčinove. On je pustio najstariju knjeginicu da ode iz Moskve. Moskva je opustela. Svi su otišli. Pjer odlazi u Možajsk u vojsku

19 - bitka na Ševardinu i kod Borodina. Sagledavanje uzroka i posledica. Kako i zašto je došlo do njih

20 - Pjer je 25. avgusta krenuo iz Možajska. Za njim se spuštao niz brdo nekakav konjički puk. Prva, njemu poznata osoba beše doktor koji ga posla u štab

21 - Pjer izađe iz ekipaža pa izađe na deo sa kojeg se videlo bojno polje. Tu srete oficira kojim se obrati i postavi više pitanja na koje dobi odgovor. Kutuzov je obilazeći položaje došao na molepstvije. Za njim isto učiniše oficiri, vojnici i opolčenici

22 - povodeći se od onog guranja Pjer srete Borisa Drubeckog. Dok su oni razgovarali primeti ih Kutuzov, pa pozva Pjera. Pjer se tu sreo i sa Dolohovim koji traži oproštaj, pa sa Benigsenom pođe duž linije

23 - Benigsen siđe od Goraka velikim drumom ka mostu, koji je Pjeru pokazivao oficir a preko mosta u selo Borodino. On je govorio mnogo i vatreno a Pjer ga je slušao

24 - knez Andreja je ležao u svojoj šupi i razmišljao o prošlosti i životu. Kada je ustao da prošeta naiđe na Pjera

25 - oficiri, knez Andreja, Timohin i Pjer su razgovarali o ratu i svemu a najviše o sutrašnjoj bici. Posle ode svako na svoju stranu a knez Andreja na spavanje. Ali san neće na oči

26 - dvorski prefekt Francuskog imperatora De Bose i pukovnik Favje došli su uoči Borodinske bitke imperatoru Napoleonu na njegov bivak kod Valujeva

27 - ceo dan 25. avgusta Napoleon je proveo na konju razgledajući teren i ocenjujući planove koji su mu predlagali njegovi maršali. Napravio je dispoziciju i izdao naredbe za sutrašnji dan

28 - mišljenje istoričara o Borodinskoj bici i Napoleonovoj dispoziciji. Analiza i sagledavanje raznih činjenica

29 - kad se Napoleon vratio posle dugog i brižljivog obilaženja linije pozvao je Bosea na razgovor. Pridružio im se Rap

30 - vrativši se od kneza Andreje Pjer je odmah legao da spava. Kad se ujutro probudio već se čula paljba  a u sobi nije bilo nikoga. Pođe i on, sa generalom koji dobi zapovest od Kutuzova

31 - Pjer je izgubio generala iz vida pri spuštanju pod brdo. Motao se oko mosta neznajući na koji će stranu a onda krene desno i vidi generala, Rajevskog i pođe sa njim na brdo, a onda izađe na glavicu. Bila je žestoka borba i niko nije obraćao pažnju na Pjera

32 - Pjer, ne znajući za sebe od straha, skoči i pobeže natrag ka bateriji. Naleti na Francuskog oficira, pa usred jake pucnjave. Oba pobegnu

33 - glavna borba u Borodinskoj bici bila je prostoru između Borodina i Bagrationovih šančeva. Napoleon je stajao na glavici

34 - Napoleonovi generali Davu, Hej i Mira su bili blizu te vatrene oblasti a ponekad čak ulazili u nju. Svi su tražili Belijar pojačanje. Belijar, Bertje

35 - Kutuzov je i dalje sedeo na klupici izdavao naredbe i primao izveštaje sa terena. Bagration je ranjen. Kutuzov je bio zadovoljan uspehom toga dana

36 - puk kneza Andreje bio je u rezervi koja je do dva sata stajala iza Semjonovskog, besposlena pod jakom artiljeriskom vatrom. Knez Andreja je ranjen

37 - knez Andreja je pod šatorom na stolu. Doktor mu ukazuje pomoć. Doneli su i ranjenog Anatola Kuragina

38 - strašan izgled bojnog polja, pokrivenog leševima i ranjenicima. Napoleonov pogled i razmišljanja o svemu

39 - analiza bitke, gubitaka i Francuske i Ruske vojske, posledice

 

Treći deo

                                                                                                               

1 - prvih 15 godina 19. veka u Evropi predstavljaju neobično kretanje miliona ljud koji ostavljaju svoje obične poslove, navaljaju sa jedne strane Evrope na drugu, pljačkaju, ubijaju se međusobno, likuju i očajavaju, i sav tok života menja se za nekoliko godina i pokazuje naporno kretanje. Kakav je uzrok tome kretanju i po kakvim se zakonima ono dogodilo odgovaraju istoričari

2 - vojska od 12 evropskih jezika prodrla je u Rusiju. Francuska vojska sve većom brzinom juri ka Moskvi, cilju svoga kretanja. Ruska vojska i stanovništvo odstupaju, kloneći se sukoba do Smolenska, i od njega do Borodina. 

3 - Ruske trupe su odstupivši od Borodina, stajale su kod Fila. Kutuzov je na poklonom brdu, izašao iz Ekipaža i seo na klupu kraj puta. Oko njega je ogromna gomila generala među kojima i grof Rastopčin. Razgovaralo se o poziciji, da li je zgodna ili nezgodna, o položaju vojske, o planovima koji su preglagani, o stanju Moskve, o ratnim pitanjima 

4 - u sobi mužika Andreje Savostjanova iskupio se savet. Odvojeno od njih, u mračnom uglu sedeo je Kutuzov. Kod stola su bili: Jermolov, Tol, Kajsarov; Barklaj De Toli, Dohturov, grof Osterman, Tolstoj, Rajevski, Benigsen. Debata o svim pitanjima.

5 - pitanje napuštanja Moskve i njeno spaljivanje. Na tome je radio Rastopčin, koji se prikazuje kao rukovodilac toga događaja. Različita gledanja na to

6 - Elen se vratila iz Vilne u Petrograd. Tu su bila oba njena prijatelja i princ iz Vilne i velikaš, pa je morala da očuva bliske veze a da ih ne uvredi

7 - Elen se nalazi u nedoumici za koga će se od ove dvojice udati pored živog muža, pa reši da tu stvar pripremi u društvu. Jedino se Marija Dmitrijevna Ahrosimova usudila da otvoreno kaže svoje mišljenje. Bunila se i njena majka knjeginja. Elen napisa pismo Pjeru o svojim namerama, za vreme dok je bio u Borodinu

8 - Pjer se spustio niz jarugu prema Knjanskovu i došao do previjališta. Želeo je da što pre pobegne od onih strašnih utisaka. Sreo je tri vojnika koji ga povedoše u Možajsk. Sreo je seiza koji ga odvede do gostionice. Prespavao je u svojim kolima

9 - posle raznih razmišljanja i košmarnog sna, Pjer je u zoru krenuo u Moskvu. Usput je čuo za smrt kneza Andreje, i svoga šuraka Anatola Kuragina

10 - Pjer se vratio u Moskvu 30. avgusta. Odlazi po pozivu grofa Rastopčina kod njega na razgovor

11 - Pjer je u kabinetu grofa Rastopčina vodio sa njim razgovor. On mu savetova da što pre ode iz Moskve i prekine vezu sa masonima, što on i uradi i niko nije znao gde je

12 - Rostovi su do 1. septembra, tj uoči ulaska neprijateljevog u moskvu, ostali u gradu. peća je stupio u kazački puk Obolenskog i otišao u Bekvu, a posle u puk Bezuhova koji se formirao pod Moskvom. Nikolaj je pisao iz voronješke gubernije. Oni još nisu počeli spremanje za odlazak iz Moskve. To su činili tri dana pred zauzimanje Moskve

13 - u kući Rostovih izgledalo je u subotu 31. avgusta sve okrenuto tumbe. Počeli su spremanje za odlazak iz grada. Grofica je bila u strahu i panici. Nataši se nije ništa radilo. Nataša reče ključarici Mavri Kuzminjišnoj da ranjenike unesu u kuću Rostovih

14 - posle ručka svi ukućani Rostovih latiše se svojski i žurno da tovare stvari i da se spremaju za odlazak. Najviše se angažovala Nataša. U toku noći dovezli su još jednog teškog ranjenika. Taj ranjenik beše Andreja Bolkonski

15 - dođe poslednji dan za Moskvu. Izgledalo je da nije još niko mogao shvatiti šta čeka Moskvu. Rostovi su spremni za polazak a u njihovu kuću stižu ranjenici. Grof je naredio da se isprazne jedna kola za ranjenike

16 - pukovnik Berg, zet Rostovih, došao je 1. septembra iz armije u moskvu. Berg je tražio od grofa jednog mužika. Grof je sva kola dao za ranjenike a sanduci da se odnesu u ostave

17 - oko dva sata stajali su pred kućom četiri upregnuta i natovarena ekipaža Rostovih. Kola sa ranjenicima izlazila su jedna za drugim iz dvorišta. Tu su i kočije kneza Bolkonskog. Povorka je krenula. Kad su obilazili Suharevu kulu videli su Pjera

18 - otkako je iščezao iz svoje kuće Pler je već drugi dan stanovao u praznom stanu pokojnog Bazdejeva. Gerasim mu je nabavio seljačko odelo i išao sa njim kod Suhareve kule da kupi pištolj. Tada je i sreo Rostove

19 - noću 1. septembra zdaje se zapovest Kutuzova da Ruska vojska odstupa preko Moskve. U isto vreme izjutra 2. septembra stajao je Napoleon među svojim trupama na Poklonskom brdu i gledao prizor koji se pred njim pruža. Najzad se ispunila njegova davnašnja želja koja mu je izgledala neostvarljiva

20 - Moskva je bila pusta. Bila je pusta kao što biva košnica koja izumire kad ostane bez matice. Tako je moskva bila prazna kad je Napoleon, umoran, nemiran i natmuren, hodao tamo-amo pored kamerkoleškog nasipa. Kad su mu javili da je Moskva pusta, seo je u kočije i otišao u gostionicu u dorogomilovskom predgrađu

21 - ruske trupe su prolazile kroz Moskvu i odvlačile sobom poslednje stanovnike koji su odlazili i ranjenike. Dok je vojska prolazila najveća je tiska bila na Kamenom, Moskovskom i Jauskom mostu. Pljačkaši su praznili prodavnice

22 - u Povarskoj ulici, kao i u samom gradu je bilo tiho i pusto. U kući Rostovih su bili pokućar Ignjat, služinče Miška, unuk Vasiličev. Kada je Mavra Kuzminjišna izašla u dvorište vidi oficira koji traži grofa da pozajmi od njega pare. Mavra mi dade 25 rubalja i isprati ga

23 - u jednoj nedozidanoj kući na Varvarki, u kojoj je pri zamlji bila rakidžinica, čuli su se pijani uzvici i pesma. U sred pesme došlo je do tuče. Kod zida Kitaj-grada, druga, mala gomilica ljudi slušala je čoveka u šinjelu koji je čitao naredbu-objavu od 31. avgusta

24 - uveče 1. septembra, posle svog sastanka sa Kutuzovom, grof Rastopčin, ogorčen, uvređen i iznenađen što ga nisu pozvali na ratni savet vratio se u Moskvu. Dobio je pismo od Kutuzova vezano za slanje policije da provede vojsku kroz grad što ga još više začudi i razljuti. Razmišljao je o svemu 

25 - ujutru, kada je već vojska krenula preko Moskve, nije niko više dolazio da traži naredbe od grofa. On je sedeo u svom kabinetu natmuren, žut i čutljiv skrštenih ruku. Napolju je bila gomila ljudi koja želi da ide na Francuze. Rastopčin im reče da treba prvo presuditi čoveku koji je izdao svoga cara i otadžbinu, koji je osramotio ime rusko i zbog njega propada Moskva. Grof je posle otišao kući a potom ka Jauskome mostu gde je bio Kutuzov, i razmišljao šta će mu reći. Razgovor sa njim

26 - posle podne su u Moskvu ulazile Miratove trupe. Francuzi su se svuda razmeštali. U Moskvi nije bilo stanovnika, pa su vojnici sahnuli u nju

27 - usisavanje Francuza koje se širilo po Moskvi u obliku zvezde, doprlo je 2. septembra tek predveče do kvarta u kome je sada boravio Pjer. On je razmišljao o raznim stvarima a najviše o tome kako će ubiti Napoleona

28 - Francuzi uđoše u kuću Josifa Aleksejeviča. Kapetan Rambal se prvo obrati Gerasimu. Makar Aleksejevič je pucao u njega. Pjer ga je spasio pa su se sprijateljili

29 - Francuski oficir Rambal i Pjer su ušli u sobu, razgovarali a potom ručali uz vino. Dolazi Morel da saopšti kapetanu o dolasku virtemberških husara. Nastavili su razgovor o raznim stvarima

30 - povorka Rostovljevih kola stajala je u Mitiščima. Drugi dan su došli do Velikih Mitišča. Razmetrili su se po dvorištima i kućama u tom velikom selu. Starac, grofov sobar Danilo Terentič i Miško su posmatrali požar u Moskvi

31 - sobar javi grofu da gori Moskva. Grof izađe da vidi. Snjim izađoše Sonja i madam Schoss. Sonja je rekla Nataši da je sa njima u povorci među ranjenicima i ranjen knez Andreja Bolkonski. Nataša se ujutru, dok su svi spavali, iskrala i otišla u sobu u kojoj je ležao ranjeni knez. Ona mu priđe i kleče pored njega

32 - knez Andreja je dolazio k sebi i gubio svest više puta. Tražio je jevanđelje. Buncao je i dolazile su mu razne misli u glavu. Kad je došao k sebi shvati da je to živa istinska Nataša. Tiho se obradova. Osmehnu se i pruži joj ruku. Za vreme celog putovanja Rostovih, Nataša ga je negovala

33 - Pjer se probudio 3. septembra dockan, priseća se jučerašnjeg razgovora sa kapetanom Rambalom. Uze pištolj i pođe u grad. Moskva je gorela na raznim stranama. Sretne ga Marija Nikolajevna sva u suzama. Zamoli Pjera da joj spasi devojčicu što on i učini. Ali nije mogao da se vrati istim putem a sluškinje Aniske ne beše

34 - Pjer zaobilaznim putem pođe da traži majku devojčice da je preda. Pjer primeti francuske pljačkaše: jedan je kidao ogrlicu sa vrata devojke, a drugi skidao starcu čizme. Zgrabi ga za ramenai odgurnu. Izudara jednog bosog Francuza. Naišla je konjička patrola francuskih ulana i opkoliše ih. Pjera su unapsili

 

ČETVRTA KNJIGA

 

Prvi deo

                              

1 - u Petrogradu se živelo po starome, spokojno i raskošno, a vodila se briga samo o tlapnjama i refleksima života. Na sam danBorodinske bitke, 26. avgusta, bio je kod Ane Pavlovne večernji prijem i na njemu čitanje pisma koje je preoslećeni pisao caru. Pismo je čitao knez Vasilije. Novost je bolest grofice Bezuhove. Razgovor o stanju u kome se nalazi otadžbina

2 - Volkonski je dobio pisto od Kutuzova. To je bio Kutuzovljev izveštaj pisan na dan bitke Tatarinova. Grofica Elena umrla je naprasno. Kutasovljev je poginuo. Opšti razgovor se koncentrisao na ove vesti kao i na neizvesnost u kojoj se nalazio gospodar

3 - u Petrograd dolazi Kutuzovljev izaslanik sa izveštajem o napuštanju Moskve. Car ga je primio. Razgovor. Poruka vojnicima.

4 - Nikolaj Rostov ide u Voronjež po remont za diviziju. Primio ga je starešina narodne odbrane. Potom je Nikolaj otišao gubernatoru koji ga je pozvao kod njega na bal. Nikolaj je prihvatio

5 - Ana Ignjatievna Maljvinceva je pozvala Nikolaja da popričaju. Saopštila mu je da je knjeginica Marija Bolkonski, njena sestričina tu u Voronježu. Razgovor o svemu.

6 - Maljvinceva je pozvala Nikolaja kod nje kući, što je on i prihvatio. Suster sa knjeginicom Marijom i razgovor. Gubernatorka je udesila sastanak Marije i Nikolaja kod arhijereja pred službu

7 - nekoliko dana pred Rostovljev odlazak beše određeno da se u sabornoj crkvi služi blagodarenje za pobedu koju je održala ruska vojska. Susret sa Marijom. Nikolaj je dobio dva pisma. Jedno od Snje a drugo od majke. Otpratio je knjeginicu Mariju u Jaroslav i posle par dana otišao u puk

8 - Sonja je u pismu saopštila Nikolaju da je slobodan. Njena razmišljanja o svemu. Na svom putovanju Rostovi se zaustaviše prvi put u Trojičkoj Lavri da se odmore. Nataša je i dalje negovala kneza Andreju. Razgovor Sonje i Nataše o knezu. Grofica je pisala Nikolaju

9 - Pjer je i dalje u zatvoru. Treći dan ga odvedoše u neku kuću, gde ih je ispitivao francuski genaral. Celoj grupi se sudi za paljevinu. Četvrti da su ga odveli na Krimski brod, u neku šupu za kola

10 - osmog septembra ušao je u šupu ka zatvorenicima oficir sa spiskom u rukama.Prozva sve Ruse, pa i Pjera i povede na Devojačko polje, pred kuću kneza Šćerbatona. Unutra je bio

11 - od kuće kneza Šćerbatona zatvorenike povedoše prvo niz Devojačko polje razmestiše ih po određenom redu u spisku. Prvih pet je streljano a ostali su posmatrali. Pjer je bio šesti

12 - posle izvršenja kazne Pjera odvojiše od ostalih okrivljenih i ostaviše ga samog u nekoj maloj, opustošenoj crkvi. Pred veče mu podoficir reče da mu je oprošteno i da će sad preći u baraku ratnih zarobljenika. Pored njega je sedeo nekakav mali čovek - po imenu Platon Karatajev. Dugo su pričali. Dao je Pjeru pečen krompir, a potom zaspao

13 - u baraci ratnih zarobljenika Pjer je probavio četiri nedelje. Bilo ih 23 zarobljena vojnika ali je u Pjerovoj duši kao najača i najdraža uspomena i oličenje svega što je Rusko, bio je Platon Karatajev

14 - kada je knjeginica Marija dobila od Nikolaja vest da se njen brat nalazi sa Rostovima u Jaroslavu, ana se odmah spremila da ide. Sa njom su išli: Nikoluška, M-lle Bourienne, stara dadilja, tri sluškinje, Tihon i drugi. posle dve nedelje su stigli u Jaroslav. Rostovi su bili na trgu u kući trgovca Bronjikona. Maraja je prvo srela Sonju, a onda Natašu koja je odvela kod brata

15 - susret knjeginice sa bratom. Razgovor sestre i brata. Marija je knezu Andreji dovela Nikolušku, koji je imao 7 godina

16 - knez Andreja je ne samo znao da će umreti, nego je i osećao kako umire. Sećao se svih trenutaka iz prošlosti. Ovo je bila poslednja duševna borba između života i smrti, u kojoj je smrt održala pobedu. Kad je počeo san da ga hvata, on je neprestano mislio - o životu i o smrti. Zaspao je i sanjao. Marija i Nataša su stalno bile uz njega. Kad nastade poslednji drhtaj tela, koje je ostavljala duša, bilo je svršeno

 

Drugi deo

 

1 - ljudskom umu nije dostižna ukupnost uzroka pojavama, ali je u dušu čovekovu usađena potreba da istražuje uzroke. Istoričari smatraju da je posle Borodinske bitke, i pošto je neprijatelj zauzeo Moskvu i ona bila spaljena, najvažnija epizoda u ratu 1812. godine kretanje Ruske vojske sa Rjzanskog na Kaluški drum i do Tarutinskog logora, takozvani krilni marš iza Crvene Pahre

2 - znameniti krilni marš bio je samo u tome što je Ruska vojska, odstupajući sve pravo nazad  povratnim pravcem, skrenula sa pravog pravca, pa prirodno okrenula na onu stranu kuda ju je vuklo obilje hrane

3 - Ruskom vojskom upravljali su Kutuzov sa svojim štabom i car i Petrograda. Još pre izveštaja da je Moskva napuštena, sastavljen je u Petrogradu opširan plan celog i poslat Kutuzovu da se upravlja po njemu. Da bi se otklonile teškoće na koje se nailazi, slata su nova upustva i novi ljudi, koji su morali da prate njegove radove i da izveštavaju o njima. Sad se u ruskoj vojsci menjao sav štab

4 - pisamce koje je dao Benigsen o neophodnosti nastupanja i izveštaji kozački o nezaštićenom levom krilu francuskom bili su samo poslednji znaci da je potrebno izdati zapovest za nastupanje, ono je zakazano za 5. oktobar. Kutuzov je potpisao dispoziciju, a Tol pročitao Jermolovu i ponudio ga da izda dalje naredbe

5 - Kutuzov je rano izjutra ustao i pošao do onog mesta gde je trebalo da budu iskupljene kolone koje će nastupati. Vojska nije bila spremna jer nije bilo nikakve naredbe o nastupanju od strane Jermolova, pa je promašeno kretanje odložio za sutradan po predlogu Benigsena, Konovnjicina i Tola. Sve su se trupe sutradan iskupile i krenule noću. Grof Orlov-Denisov sa kozacima stigao je je jedini na svoje mesto i u svoje vreme

6 - druga kolona je trebalo da napadne Francuze sa fronta, ali kod te kolone bio Kutuzov koji je znao da od te bitke neće biti ništa sem zbrka, pa je uzdržavao vojsku. Razgovor Kutuzov-Miloradovič i Jermolov-Rajevski. Čitava bitka svela se na ono što su učinili kozaci Orlova-Denisova

7 - Napoleon ulazi u Moskvu. Rusi izmiču i predaju prestonicu. Moskva, puna provijanata, oružja, municije i nebrojenog bogastva u rukama je Napoleonovih. On je upotrebljavao sve svoje umenje i snagu da uradi onako kako je najbolje i za njega i za njegovu vojsku

8 - otkako je stupio u Moskvu, pa sve dok nije izašao iz nje, naredba za naredbom i plan za planom potiču od Napoleona. Strogo naređuje generalu Sebastijanu da pazi na kretanje Ruske vojske, šalje korpuse na razne drumove i naređuje da nađu Kutuzova. Šalje Jakovljeva u Petrograd da pregovara. Rastopčin je kažnjen. Izdaje objave i proklamaciju. Za podizanje duha u vojsci i u narodu neprestano su držane smotre i razdavane nagrade. U pogledu discipline u vojsci, neprestano su izdavane naredbe da se strogo kazni ko ne vrši dužnost u službi i da se stane na put pljačkanju

9 - u diplomatskom pogledu, svi navodi Napoleonovi o sopstvenoj velikodušnosti, pokazali su se nekorisni: Aleksandar nije primio poslanike i nije odgovorio na njihovo poslanstvo. U pravnom pogledu, posle kažnjavanja tobožnih palikuća, izgorela je druga polovina Moskve. Ustanova gradske uprave nije zaustavila pljačkanje i donela je korist samo nekim ljudima koji su bili u toj gradskoj upravi i koji su pod izgovorom da održavaju red, pljačkali moskvu i čuvali svoje od pljačkanja. Najporaznija pojava, koja je pokazala koliko više naredbe nisu u to vreme mogle da učine ništa, beše staranje Napoleonovo da stane na put pljački i da uspostavi disciplinu. Pljačkanje nije prestalo, red nije uspostavljen i nema nijednog trgovca da trguje na uredan način

10 - šestog oktobra, rano izjutra, izašao je Pjer iz barake i stao kod vrata. Odeća mu je bila prljava i iscepana. Donji deo lica beše mu zarastao u bradu i brkove, velika zamršena kosa na glavi, beše mu se sad naklobučila kao kapa. Kad se pogleda na licu mu zaigra osmeh veselog zadovoljstva, i podseće na sve što je preživeo i zapamtio za to vreme i ta mu je uspomena bila prijatna. Kaplar mu ispriča kako sve trupe odlaze i kako se danas mora izdati naredba i za zarobljenike. Platon Karatajev je jednom francuskom vojniku šio košulju

11 - prošle su četiri nedelje kako je Pjer zarobljen. U to vreme došao je do onog spokojstva i zadovoljstva samim sobom. Često se sećao razgovora sa knezom Andrejom i mnogih drugih. Svega se prisećao. Sad su sva maštanja Pjerova težila onom vremenu kad bude slobodan

12 - noću između 6. i 7. oktobra počeše se francuzi kretati da pođu. U baraci behu svi spremni, i samo su čekali zapovest da pođu. Zarobljene oficire, odvojiše od vojnika i zapovediše im da idu napred. Bilo je 30 oficira, među kojima i Pjer, i 300 vojnika

13 - kroz uzane ulice Hamovnika išli su zarobljenici sami sa svojom pratnjom. Kod samog mosta svi se zaustaviše. Nekoliko oficira se popelo na zid izgorele kuće, uz koji je stajao Pjer. Sve što je on video nije na njega ostavilo nikakav utisak. On je video samo kretanje ljudi. On opazi kako je ona zlokobna sila, koja ga je zbunila za vreme streljanja, sad opet zavladala njegovim bićem. Ode sa svojim drugovima da spava

14 - prvih dana oktobra dolazio je Kutuzovu još jedan parlamentar sa Napoleonovim pismom u kome je nudio mir. Kutuzov je odgovorio onako kao i na ono prvo. Rekao je da o miru ne može biti ni govora. Posle toga je stigao izveštaj iz Dolohovljevog partizanskog odreda o viđenju trupa koje pripadaju diviziji Brusjeovoj. Stiže i izveštaj da je na ulazu u Tominsko prethodnica cele velike armije, kako je tu sad i Napoleon i kako je cela armija izašla iz Moskve ima već pet dana. U 12 sati noću Bolhovitinov je dobio pismo i usmenu zapovest, i u pratnji jednog kozaka, odjurio u glavni štab

15 - Bolhovitinov ja za sat i po stigao Ljetašovku. Javi se dežurnom generalu, a ovaj ga povede do Ščerbinjinova i Konovnjicina (Petar Petrović) pa dalje do presvetlog

16 - Kutuzov je ležao na svom krevetu kad su mu doneli pismo. Smišljao je sve moguće slučajnosti. Zamišljao je svakojaka kretanja Napoleonove vojske. Bolhovitinov je podrobno raportovao sve što mu je bilo naređeno

17 - otkako je došao izveštaj o izlazu francuza iz Moskve pa se do svršetka rata, sva aktivnost Kutuzovljeva beše samo u tome da vlašću, lukavstvom, molbama zadržava svoju vojsku nekorisnog nastupanja, manevara i sudara sa neprijateljem koji propada. Stradan posle veće Napoleon je, rano izjutra, praveći se da hoće da pregleda vojsku i polje jahao sa svitom i svojim maršalima sredinom linije kojom je bila vojska razmeštena. Kozaci su nabasali na njega i umalo ga nisu uhvatili

18 - kad se čovek nekud kreće, on uvek zamišlja sebi i cilj tog kretanja. Francuzima je u njihovom nastupanju bila obećena zemlja Moskva, a u odstupanju njihova otadžbina. Kad su Francuzi izašli na veliki drum, oni su sa neobičnom energijom, sa nečuvenom brzinom pojurili svom zamišljenom cilju. Od ruskih vojskovođa nije to niko razumeosem Kutuzova. Jedini Kutuzov upotrebio je svu svoju snagu da ne dopusti nastupanje

 

Treći deo

 

1 - Istorijski pogledi na spoljašnju aktivnost država i naroda u njihovim međusobnim sukobima 

2 - najjasnije i najkorisnje odstupanje od takozvanh ratnih pravila, je operisanje rasturenih ljudi protiv ljudi sabijenih u gomilu. Pored ostalh to su činil Rusi 1812. godine. Partizanski rat

3 - partizanski rat je počeo ulaskom neprijatelja u Smolensk. Partizani sa malim odredom su Denisov i Dolohov. Njihove pripreme za napad na Francuze u blizini Šamševa

4 - Denisov, kazački ađutant Lovajski jašu kroz šumu i očekuju dolazak Dolohovljevog glasnika. Dolazak Peće Rostova u odred

5 - Denisov zarobljava dečka francuskog dobošara. Odlazak Denisova i Peće Rostova u francuski tabor kao izvidnica. Tihon Krezav i njegov dolazak u odred Denisova

6 - Denisov, Peća i kozački oficir razgovaraju o sutrašnjem boju. Dođoše do stražare i vide Tihova koji dolazi iz šume. Razgovor. Smeh. Poslani oficir srete Denisova i javi mu da će Dolohov sam odmah doći i da je kod njega sve dobro

7 - Peće je pri pristupanju u aktivnu vojsku sudelovao u boju kod Vjazme. Želeo je da dođe u Denisovljev odred. General ga je poslao ali i izričito zapretio da ne sudeluje ni u kakvim operacijama Denisovljevim. Peća je sa oficirima Denisovljevim pripremao sto za ručak. Ručak i razgovor. Pećin pogled u dobošara

8 - dolazak Dogohovljev odvrati Pećinu pažnju od dobošara. Peća je slušao u armiji mnoge priče o neobičnoj hrabrosti i bezdušnosti Dolohovljevoj prema Francuzima. Razgovor Denisova i Dolohova o položaju Francuskog odreda. Dolohov i Peća su pošli u Francuski logor, i pored Denisovljevog protivljenja da Peća ne ide 

9 - Peća i Dolohov obukoše francuske šinjele i staviše Francuske kape pa odoše. Na mostu ih zaustavi stražar. Dolohov ipak prođe do spahijske kućice. Razgovor dolohova i francuskih oficira. Kad su napustili Francuski logor pođoše pored sela. Vidi u daljini zarobljene Ruse

10 - kad se Peća vratio stražari čekao ga je Denisov. Peća je oduševljeno pričao o svom izviđanju sa Dolohovim, zamišljajući živo šta će biti sutra. Peća i kozak Ljihačov, koji mu naoštri sablju, i donese u svanuće. Denisov naredi spremanje

11 - Denisov je izdavao poslednje naredbe. Denisov i Peća su jahali ćuteći. Kad su bili na kraju šume pođoše niz brdo. Ćuo je pucanj. Napred šumom su jurili kozaci. Peća pojuri ne oklevajući onamo gde su se čuli pucnji i gde beše najgušći dim od baruta. Peća je leteo je leteo na svom konju ali ubrzo pade. Bio je pogođen. Među zarobljenim Rusima koje su oteli Denisov i Dolohov bio je Pjer

12 - sprovodnici su se ponašali prema zarobljenicima veoma mračno i strogo. Pjer je razmišljao o svemu što je prošlo. Sve više se tuđio od Karatajeva. Tek je sad Pjer poznao svu životnu jačinu čovekovu i onu spasonosnu snagu. Dolazile su mu radosne i utešne misli, uspomene i predstave. 

13 - 22. oktobra, u podne, išao je Pjer uzbrdo, kaljavim, klizanim drumom, gledajući u svoje noge i u neravan put. Išao je gledajući tamo-amo. Razgovor sa Platonom Karatajevim, kraj vatre

14 - među zarobljenicima i sprovodnicima nastala je radosna uzbuna i očekivanje nečeg veselog i svečanog. Zarobljenike su zgurali sa puta a spovodnici se postrojili. Prošao je maršal. Izdaleka je Pjer video Karatajeva pokraj puta i dva Francuza nad njim. Kasnije je čuo pucanj. Pjer se nije osvrtao

15 - Dep i zarobljenici, i prtljag maršalov zaustavili su se u selu Šamševu. Pjer se primakao vatri, legao i zaspao. Opet su se događaji stvarnosti stapali sa snovima. Pjera razbudi često pucanje i vika. Pored njega protrčaše Francuzi, a okruži ga gomila Ruskih lica. Sa druge strane stajao je Dolohovljev kozak i brojao zarobljenike. Denisov je mračnog lica išao za kozacima koji su nosili leš Peće Rostova

16 - od 28. oktobra, otkad su počeli mrazevi, Francusko bekstvo dobilo je samo tragičnji izgled ljudi. Kad su se Francuzi sručili u Smolensk, oni su ubijali jedan drugog oko provijanta, opljačkali svoje magacine i pobegli dalje. Išli su neznajući ni sami kuda idu ni zašto idi. Oni su mislili svaki o sebi i o tome kako će što brže pobeći i spasti se.

17 - Francuzi su bežali i Rusi za njima jurili. Francuzi su od Smolenska imali mnogo različitih puteva

18 - 19 - pisanje istoričara i različita gledanja na obe vojske i Ruske i Francuske. Različito su opisane Napoleonove naredbe i njegovi mudri planovi. Tako isto opisuje se njegovo odstupanje od Smolenska na Oršu. Cilj narodni bio je jedan: da se očisti svoja zemlja od najezde. Taj je cilj postignut. Ruska vojska morala je reagovati kao bič na životinju koja beži

 

Četvrti deo

 

1 - posle smrti knjeza Andreje, Nataša i knjeginica Marija osećale su to podjednako. Marija se spremala za svoju seobu u Moskvu. Zvala je i Natašu da pođe sa njom. Dok je Nataša ratmišljala o prošlosti, dođe Đunjaša i pozva ja da ide kod oca

2 - Nataša je otišla kod roditelja i čula za Pećinu smrt. Ona oseti strašan bol. Učini joj se da se nešto otkida u njoj i imire. Razgovor sa majkom

3 - knjeginica Marija je odgodila svoj put. Nataša je tri nedelje bila pored majke. Poslednji dani kneza Andreje združili su Natašu sa knjeginicom Marijom. Marija je sad gledala bolesnu Natašu. Razgovor Marije i Nataše. Utvrdilo se ono strasno i nežno prijateljstvo između njih. Pri kraju januara je otišla knjeginica Marija u Moskvi i Nataša sa njom

4 - posle sukoba kod Vjazme, gde Kutuzov nije mogao zadržati svoje trupe od njihove zelje da razbiju, i odseku dalje kretanje Francuza koji su bežali i Rusa koji su za njima jurili, išlo se do Krasnog bez bitaka. Brzo maršovanje Rusa za Francuzima uticalo je na Rusku vojsku isto tako ubistveno kao i bežanje na Francuze. Kutuzov je znao, da su Francuzi pobeđeni, da neprijatelji beže i da ih treba ispratiti; ali je uz to, osećao, zajedno sa vojnicima, svu tegobu toga po brzini i godišnjem vremenu nečuvenog pohoda 

5 - u 1812. i 1813. godini Kutuzova su otvoreno okrivljivali da je grešio. Car nije bio zadovoljan njime. Ali taj isti čovek, nije za sve vreme svoje aktivnosti rekao nijedne reči koja se ne bi slagala sa onim jedinim ciljem koji je on za sve vreme rata išao da postigne

6 - prvi dan kod Krasnog bio je peti novembar. Kutuzov je izašao iz Krasnog i pošao u Dobro, gde je toga dana premeštena vrhovna komanda. Svuda usput grejale su se pored vatara gomile zarobljenih Francuza. Jedan od generala raportovao je Kutuzovu gde su oteti topovi i zarobljeni ljudi. Kutuzov je govorio oficirima i vojnicima: ja znam, teško vam je, ali šta ćemo. Pritrpite se, neće dugo trajati. Kad ispratimo goste, onda ćemo se odmoriti

7 - poslednji dan borbe kod Krasnog 8. novembra. Musketarski puk, koji je pošao iz Tarutina došao je kao jedan od prvih, na označeno prenoćište

8 - vojska nije bila nikad, pa ni u najboljim materijalnim prilikama, veselija i življa. A to je dolazilo otuda što se svaki dan izbacivalo iz vojske sve što je počelo da gubi duh ili da slabi. Vojnici su naložili vatru, skupili se oko nje pričali i smejali se

9 - peta četa je bila do same šume pokraj ogromne vatre, kada su naišla dva Francuza. To su bili oficir Rambal i njegov posilni Morel. Pridružili su im se

10 - prelaz preko Berezine. Analiza uzroka i posledica, položaja i begunaca, i potere. Pošto je oteran Benigsen, došao je vojsci veliki knez Konstantin Pavlovič. Kutuzov je 29. novembra ušao u Vilnu, gde ga je dočekao Ččagov. Car je Vilnu stigao 11. decembra zajedno sa svojom svitom. Među ostalima i grof Tolstoj, knez Volkonski, Arakčejev. Grof Tolstoj prinese Kutuzovu poslužavnik na kome beše krst sv. Đorđa prvog reda.

11 - sutradan bio je kod feldmaršala ručak i bal, koji je gospodar udostojio svojim prisustvom. Rat 1812. godine morao je, sem svog narodnog, Ruskom srcu dragog značaja, da ima i drugi-evropski značaj. Kutuzov nije nije shvatio šta je to Evropa, ravnoteža, Napoleon. On to nije mogao da shvati. Pošto je neprijatelj bio uništen, Rusija oslobođena i uzdignuta nna najviši stupanj svoje slave, predstavnik Ruskog naroda, Rus, kao Rus nije imao šta više da radi. Predstavniku narodnog rata nije ništa ostalo, već da umre. I on je umro

12 - Pjer je osetio svu težinu fizičkih oskudica i napora što ih je izdržao u ropstvu tek onda kad su se ti napori i oskudite svršili. Posle svog oslobođenja iz ropstva došao je Orel. Tu se razboleo i ležao je tri meseca. Dok se oporavljao od bolesti, Pjer se samo pomalo odvikavao od utisaka koji su mu u poslednjim mesecima postali obični. On sad nije više imao cilj života, sad je imao veru u život, veru u uvek prisutnog Boga

13 - Pjer se gotovo nije izmeno u svojim spoljašnjm manirima. Ranije je izgledao, istina, dobar čovek ali nesrećan. Sad je oko njegovih usta neprestano treptao radostan osmeh. Promenu koja se dogodla na Pjeru opazile su na svoj način i njegove sluge - Terentje i Vaska, kao i knjeginica koja je došla u Orel da ga nadgleda. Došao mu je grof Vilarski, njegov stari poznank mason

14 - Pošto je Moskva očišćena od neprijatelja ljudi su sa svih strana navalili u Moskvu. Prvi Rusi koji su ušli u Moskvu bili su kozaci iz odreda Vincengerodova. Rusi koji su ušli u razorenu moskvu  našli je opljačkanu, počeli su  sami da pljačkaju. Oni su nastavili ono što su radili Francuzi. Posle nedelju dana vlast je preuzela razne mere

15 - Pjer je došao u Moskvu krajem januara, i smestio se u dvorišnoj zgradi koja je ostala čitava. šao je grofu Rastopčinu i nekm svojim poznanicima. Treći dan posle svog dolaska u moskvu otišao je u posetu knjeginci Mariji za koju je čuo da je u Moskvi. Tu je sreo Natašu Rostovu, koju nje odmah prepoznao

16 - razgovor Pjera, knjeginice Marije i nataše o knezu Andreji, Peći i ostalom, kao i svemu što su proziveli za proteklo vreme

17 - Pjer je na ručku kod knjegince Marije i Nataše. Svi su u trpezariji za stolom. One su tražile od Pjera da m priča malo o sebi. Razgovor uz ručak. Pjer je pričao svoje avanure. Kada se oprostio i otišao one su nastavile razgovor

18 - Pjer nije mogao toga dana dugo da zasp. Mislo je o knezu Andreji, o Nataši, o njihovoj ljubavi. Završio je neke poslove pa pođe na ručak knjeginci Marji. Posle ručka su svi Pjer, Marija i Nataša otišli na bdenje. Sutradan je Pjer došao rano, ručao i presedeo celo veče. Razgovor Pjera i Marije o Nataši. Sutradan Pjer dođe da se oprosti pred put u Petrograd

19 - Pjerom je ovladala radosna, neočekivana zaluđenost. Posle je često pomnjao to vreme svog srećnog ludovanja

20 - Nataša je malo govorila o Pjeru, ali kad bi ga Marija pomenula, u njenim bi se očima zablistao davno ugašeni bljesak. Nataša se sva predala novom osećanju. Razgovor Marje i Nataše

 

EPILOG

 

Prvi deo

 

1 - 2 - prošlo je sedam godna. Istoričari opisuju aktivnost istorijskh ličnosti, koje su, po njihovom mšljenju, uzrok onome što oni zovu reakcijom i oštro ih osuđuju. Svi čuveni ljudi z toga vremena izlaze pred njihov strogi sud i opravdavaju se li se osuđuju, sobzirom na to da li su pomogli progresu li reakciji. Po njihovom opsivanju, u Rusiji je u tom periodu vremena nastala reakcja i glavni vinovnik te reakcije bio je Aleksandar I

3 - Osnovni bitni fakt evropskih događaja početkom ovog veka je ratnički pokret masa evropskih naroda sa zapada na istok  zatim sa istoka na zapad. Počinjući od Francuske revolucje, ukidaju se stare navike tradicje, izrađuju se, malo - pomalo, nove navike i nove tradicije. Sprema se onaj čovek koji će predvoditi potonji pokret i poneti na sebi svu odgovornost za ono što će se dogoditi

4 - pokret naroda počinje da se vraća u svoje obale. Poređenje postupaka Napoleona i Aleksandra I  kao i uzrok i cilj postupaka

5 - Nataša se 1813. godine udala za Pjera Bezuhova. Te iste godine umro je grof Ilja Andrejevič. Nikolaj je bio sa ruskom vojskom u Paruzu kada je dobio vest o očevoj smrti. On je odmah došao u Moskvu. Grof je bio u dugovima. Nataša i Pjer živeli su u to vreme u Petrogradu. Nkolaj sa majkom i Sonjom nastanio se u malom stanu na Sivcovom Vrašku

6 - početkom zime knjeginica Marija dođe u Moskvu. Iz onog što se govorilo po gradu doznala je u kakvom su stanju Rostovi. Išla je u posetu staroj grofici. Na lici Nikolajevom ogledao se izraz hladnoće i ponosa, što je iznenadilo Mariju. Oko polovine zime Nkolaj je došao da poseti knjegnicu Mariju. Marija je držala razgovor vrlo dobro

7 - u jesen 1814. godine oženio se Nkolaj knjeginicom Marijom i svi su živeli u Golim brdima. Za tri godine splatio je, zaostale dugove, a za još tri godine, do 1820. godine, uredio je svoje novčano stanje tako, da je i kupio jedno malo imanje. Bio je pravi domaćin

8 - jedino što je Nkolaja, ponekad, mučlo u njegovoj ekonomji bila je njegova plahovitost i uz nju njegova stara husarska navka da udari rukom. To je bilo u slučaju sa knezom koji je zamenio umrlog Drona. U plemćkom svetu u guberniji Nikolaja su poštovali ali ga nisu voleli. Knjeginca Marija nije volela Sonju, čak je često osećala  zlobu prema njoj, ali se slagala sa tumačenjem Natašnim. Spahijski dom u Golim brdima bio je iznova opravljen

9 - bilo je uoči zimskog sv. Nikole 5. decembra, godine 1820. Nataša je sa decom  mužem gostovala kod brata otkako je nastala jesen. Pjer je bio u Petrogradu nekim poslom, očekivali su ga svaki čas. U gostima kod Rostovih beše i stari prijatelj Nkolajev, Vasilije Fjodorovič Denisov general u ostavci. Za ručak su bili svi zajedno za stolom. Razgovor je postao opšti i veseo. Posle ručka Nkolaj je otišao na spavanje a Marija bila sa decom i gostima. Razgovor Marije i Nkolaja

10 - Nataša se udala u proleće 1813. godne a 1820. godine već je imala četvoro dece. Živela je sa mužem u Moskvi, u Petrogradu, u selu kraj Moskve i kod majke. U društvu slabo su viđali mladu groficu Bezuhovu. Nije volela društvo ali je volela društvo svoje rodbine. Otkako je prošao rok Pjerovom odsustvu, Nataša se nalazila neprestano u strahu, bla je nevesela i razdražljiva

11 - Pjer je došao iz Petrograda u Gola brda. Razgovor sa Natašom. Potom dolaze Nkolaj i Marija. Razgovor

12 - dolazak Pjerov je bio radostan i važan događaj i kao takav ogledao se na svma. Posebno ga je voleo i obožavao Nikoljenka. Pjer je kupio svima poklone. Oni poneše poklone i odoše najpre u dečku sobu, a zatim grofici

13 - Pjer i Nataša u salonu kod stare grofice. Tu je i Ana Timofejevna. Razgovor i gledanje poklona. Svi odrasli članovi porodice su se iskupili oko okruglog stola kod samovara na čaj. Razgovor Pjera, Nataše, Nikolaja i Denisova

14 - deca su se oprostila i otišla na spavanje, a Pjer, Nataša, Nikolaj i Denisov su nastavili razgovor. Samo je Nikoljenka ostao ali ga niko nje primećivao. Razgovor se okretao oko one tadašnje spletke iz vše uprave u kojoj većina ljudi gleda obično najvažnji nteres unutrašnje politike. Prešli su u kabinet i tamo nastavli razgovor

15 - digoše se svi za večeru. Za večerom se nje vše razgovaralo o politici, ni o društvima, nego se poveo razgovor o uspomenama iz 1812. godine. I posle se rođaci ražiđoše u najlepšem prijateljstvu. Knjeginica Marija je bila u spavaćoj sobi pisala dnevnik. Došao je Nikolaj. Razgovor o svemu

16 - Nataša  Pjer sami razgovaraju. Pjer joj priča sve pojedinosti za vreme njegovog boravka u Petrogradu. Na drugoj strani razgovor vode Desal i mali Nikoljenka. On priča Desalu svoj san

 

Drugi deo

 

1 - predmet istorije je život naroda i čovečanstva. Raniji istoričari su opisivali delatnost pojedinih ljudi koji su upravljali narodom, i ta delatnost izražavala im je delatnost celog naroda. Moglo bi izgledati da je nova nauka, pošto je odbacila verovanje starih da su ljudi potčinjeni Božanstvu, i da ma određenog cilja kome se vode narodi, bila je dužna zučavati nepojave vlasti, nego uzroke koji stvaraju vlast. Opisani su događaji i vladari u Francuskoj, Italiji, Austriji, Pruskoj, Rusiji

2 - 3 - kakva snaga pokreće narode.

4 - objašnjenje značenja vlast. Napoleon je imao vlast, i zato je bilo zvršeno ono što je on zapovedio

5 - žvot naroda ne oličava se u životu nekoliko ljudi; jer veza između tih nekolko ljudi i naroda nije nađena. Kakav je uzrok istorijskih događaja? Vlast - šta je vlast? Vlast je skup volja prenešena na jednu ličnost. Pod kakvim uslovima prenose volje mase na jednu lčnost. Pod uslovima da ličnost bude izraz volje svih ljudi, to jest, vlast je vlast. Vlast je reč kojoj ne znamo značenje

6 - samo izraz volje Božanstva, koji ne zavisi od vremena, može biti u vezi sa čtavim nizom događaja koji treba da se dogode posle nekoliko godina li vekova, i samo Božanstvo može, ničim neizazvano, samo po svojoj volji, odrediti pravac kretanja čovečanstva; a čovek radi u vremenu i sam sudeluje u događaju

7 - kad se odigrava bilo kakav događaj, ljudi iskazuju svoja mišljenja i želje povodom tog događaja, pa pošto događaj potiče iz zajedničkog delanja mnogo ljudi, onda se svakako, ima i približno, ispuni jedno od iskazanih mišljenje i želja. Kad je jedno od iskazanih mišljenja ispunjeno, onda se to mišljenje vezuje za događaj kao zapovest koja mu je prethodila

8 - zašto se događa da rat ili revolucija? Kad bi istorija imala posla sa spoljšnjim pojavama, odredba ovog prostog i očevidnog zakona bila bi dovoljna, i mi bi smo svršili naše razmišljanje. Ali se istorijski zakon tiče čoveka. Ali čovek, koji je predmet istorije, otvoreno veli; jesam slobodan i zato nisam podložan zakonima

9 - rešenje pitanja o slobodi i neminovnosti za istoriju ima, nad drugim granama znanja u kojima se to pitanje rešavalo, to preimućstvo što za istoriju to pitanje nije samo u vezi sa egzistecijalnom čovekove volje, nego sa opisivanjem pojava te volje u prošlosti  u izvesnm uslovima

10 - i tako se naša predstava o slobodi i neminovnosti postepeno umanjuje i uvećava, prema većoj ili manjoj vezi sa spoljšnjim svetom, prema većem ili manjem razmaku vremena i prema većoj ili manjoj zavisnosti od uzroka u kojima razmatramo pojavu života čovekova

11 - istorija ispituje manifestacije čovekove slobode u vezi sa spoljašnjim svetom, u vremenu i u zavisnosti od uzroka, tj određuje tu slobodu zakonima razuma, i zato je istorija samo utoliko nauka ukoliko je ta sloboda određena tim zakonima

12 - otkako je nađen i dokazan Kopernikov zakon, samo priznanje da se ne kreće sunce nego zemlja uništilo je svu drevnu kosmografiju. Tako je isto teško istoriji da prizna da su ličnosti potčnjene zakonima prostora, vremena i uzroka jer bi se odrekla neposrednog osećanja da je ličnost nezavisna  

________________________________

 

1828. - Rođen je Lav Nikolajevič Tolstoj, romansijer, pripovedač, autor brojnih religioznih, filozofskih, etičkih i estetičkih studija, velikan ruske i evropske realističke književnosti, umetnik kog Gorki i Čehov vide kao gorostasa, titana koji zemljom tumara sa antičkom veličanstvenošću, jedan od onih retkih književnih genija čija se dela čitaju u više navrata i svaki put sa novim otkrićem i saznanjima. Po poreklu plemić, u svom delu neretko je bio okrenut narodu i teškim uslovima carskog samodržavlja i grube eksploatacije u kojima je narod tada živeo. Učestvovao je u Krimskom ratu kao mlad oficir, a zatim je podneo ostavku i povukao se na imanje Jasnu Poljanu, gde je živeo sve do svoje 82. godine, kada je napustio porodicu i kuću i umro na železničkoj stanici Astapovo, odbivši da se pomiri sa Pravoslavnom crkvom koja ga je prethodno ekskomunicirala.

 

U obimnom i raznovrsnom stvaralaštvu Lava Tolstoja mogu se, uslovno rečeno, uočiti tri faze: "pripovedačka", koja traje do šezdesetih godina 19. veka i u kojoj, osim pripovedaka, pisac započinje i pisanje Rata i mira, "romansijerska", u sedamdesetim godinama 19. veka, u kojoj je okončan rad na romanu Rat i mir i napisana Ana Karenjina - esej, i "propovednička", pozna faza, u osamdesetim godinama 19. veka i početkom devedesetih, obeležena prevashodno piščevim duhovnim radom, ali i izuzetnim književnim ostvarenjima Hadži Murat, Vaskresenje, Smrt Ivana Iljiča, Krojcerova sonata, Đavo, Otac Sergije, Posle bala, drame Živi leš, Carstvo mraka...). Za Tolstojevo delo u celini karakteristična je složenost tematike i značenja (stoga se u njegovim romanima osnovna priča ne može parafrazirati, jer oni nemaju samo jedan, površinski sloj, niti jedinstvenu fabulu), kao i prisustvo brojnih paralelizama i kontrasta na različitim nivoima (na nivou likova, tematskih aspekata...).

 

Složenost strukture Tolstojevih romana oličena je u lajtmotivskom ponavljanju realističkih pojedinosti, koje već u ranim pripovetkama dobijaju tematski značaj, postajući vezivno tkivo kompozicije, slika i vraćanju na njih u novom kontekstu i sa drugačijim značenjem. Umetničko jedinstvo svojih dela Tolstoj, dakle, ne gradi putem jedinstva radnje, tj. zapleta, već putem paralelizama, kontrasta i tematski povezanih detalja. Tako Tolstoj i na delu, čini se, pokazuje jednu od ključnih ideja svoje poetike - da je suština umetnosti u "beskrajnom lavirintu spojeva". Kao pisac, posedovao je ogromnu originalnu stvaralačku snagu, a odlikuju ga izvandredna jednostavnost izraza i jasnoća raelističkog kazivanja. Izvršio je veliki uticaj na rusku i svetsku književost uopšte. Dela: romani Rat i mir, Ana Karenjina, Vaskrsenje; pripovetke Otac Sergije, Kozaci, Sevastopoljske priče; drame Živi leš, Carstvo mraka...

 

Lav Tolstoj - Ana Karenjina

Lav Tolstoj - Ana Karenjina - esej

Lav Tolstoj - Ana Karenjina - interpretacija

Lav Tolstoj - biografija

Lav Tolstoj - Genije iz Jasne Poljane

Lav Tolstoj - Hadži Murat

Lav Tolstoj - Život i djelo

loading...
11 glasova
Koristilo vam je ovo prepričavanje? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovu prepričanu lektiru na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Lav Tolstoj - Rat i mir

Najbolji citati

Najpopularnije lektire RSS

Ivo Andrić - Prokleta avlija

Ivo Andrić - Prokleta avlija   Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >

William Shakespeare - Hamlet

William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet   Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >

Dobrica Ćosić - Koreni

Dobrica Ćosić - Koreni   Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >

Meša Selimović - Derviš i smrt

Meša Selimović - Derviš i smrt   Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera

Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera   Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >

Lektire na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u