Desanka Maksimović - Spomen na ustanak

Sadržina i značenje - Predmet ove pesme (tema pevanja) je Srbija kao velika tajna. Tema je predočena već u prvom stihu: Srbija je velika tajna. Srbija je tajna za onog ko ne pripada njoj, nije ponikao na njenom tlu, došao je tu kao okupator. Zato je taj stalno opsednut mišlju šta se sprema, od čega i odakle vreba opasnost - sve je sumnjivo, tajnovito i zagonetno.

Niz detalja razvija temu tajne: veliki broj predmeta i pojava čini život i svet Srbije. Ti predmeti i pojave podstakli su pesnikinju na pevanje, oni su ušli u pesmu i doprineli stvaranju pesničkog sveta. Predmeti i pojave stvarnoga sveta Srbije u pesmi su pesnički motivi koji oblikuju pesnički svet pesme.

Šta sve čini tajnu zemlje Srbije?

DAN, ZORA, GRM, GRANjE, KAMENjE, NjIVE, LIST, ROSA, DOZIVANjE SELjAKA, DEVOJAČKA NEDRA, RUKE DETETA, STARICA, VETRI, MIRISI, POTOCI, REKE, CRKVENA ZVONA, STAZE ŠUMSKE, MAČJA STOPA, TRAG KONjSKIH KOPITA, ŽETELAČKE PESME, UDARCI ŠUMSKIH SEKIRA, USPAVANKE.

Tajne su doba dana i noći, njive i polja, potoci i reke, prirodne pojave, ljudi i životinje, staze i tragovi, zvuci i mirisi, pesme i zvona. U tim tajnama "svakoga časa sve se menja", "zavere možda kuju", "potajne prenose vesti", "dogovori su možda tajni". Zato "neprijatelj verovati ne sme", "ni mačjoj stopi", "ni tragu kopita": ove reči ukazuju kolika je sumnjičavost i nesigurnost neprijatelja - plaši se mačje stope i traga konjskih kopita. Vrhunac je u doživljavanju žetelačkih pesama i uspavanki, dakle sasvim bezazlenih činjenica, kao tasjnih dogovora.

Pesnikinja je sagledala Srbiju u vremenu neposredno pred ustanak: bunt i otpor su klijali; u svakoj pori života i u svemu se osećala napetost i buntovnički naboj. Nabrajajući detalje iz stvarnosti Srbije i gradeći njima svoj pesnički svet, pesnikinja o njima govori sa ljubavlju koja se pretače u ljubav prema zemlji Srbiji, domovini. Snaga ovoga rodoljublja ogleda se baš u tom uočavanju i slikanju svakog i najmanjeg detalja - sve je drago i blisko, od grma i ptice, preko potoka i reka, do žetelačke pesme i uspavanke. Ti detalji su utoliko draži što su bliski svakom čoveku zemlje Srbije, ali daleki, nepoznati i preteći za neprijatelja.

Kompozicija lirske pesme - Dok je pripovetka komponovana iz različitih situacija, opisa i dijaloga, kroz koje se razvijaju radnja i priča, pesma je komponovana iz različitih motiva kroz koje se razvijaju pesnikove misli i osećanja.

Primetili smo da se pesnički svet pesme Spomen na ustanak (sadržina) sastoji iz velikog broja pojedinosti, odnosno iz velikog broja motiva. U svakoj lirskoj pesmi motivi se grupišu oko tri osnovna motiva koji čine kompoziciju lirske pesme.

1. Prvi, osnovni, glavni motiv

U njemu je sadržana tema pesme, predmet, ono očemu se peva. Osnovni motiv i tema sadržani su u prvom stihu: "Srbija je velika tajna;"

2. drugi dopunski motiv

Naziv novih motiva razvija se novi motiv. Uvođenjem novih pojedinosti objašnjava se zašto je Srbija "velika tajna" odnosno šta je čini velikom tajnom.

3. Treći završni motiv

Sadrži emocionalni zaključak ili poentu pesme otkrivajući smisao i značenje pesme poruku: neprijatelj "nesme verovati" "ni mačjoj stopi", "ni tragu konjskih kopita.

Vrhunac, poenta je u stihovima:

Dogovori su možda tajni

i žetelačke pesme

i udari šumskih sekira

i uspavanka uz kolevku skrita.

Mesto u književnom delu, koje sadrži smisao dela, emocionalni zaključak, poruku, naziva se POENTA. U lirskoj i epskoj pesmi poenta se obično nalazi u poslednjim stihovima.

Svako književno delo sadrži PORUKU (ili: misao, ideju, shvatanje, stav), koju pisac upućuje čitaocu. U procesu stvaranja književnog dela prvo se javi misao, potom dolazi zamisao kako da se ta misao predoči čitaocu i najzad stvara se književno delo kao nosilac poruke. Nije jednostavno uočiti (dokučiti) poruku: treba pažljivo čitati, obratiti pažnju na sve elemente dela (jezik, slike, priču, likove). Tek kada delo shvatimo i doživimo, otkriće nam se i poruka.

Rima ili slik

Pročitajte naglas prvu strofu pesme i obratite pažnju na završetak stihova (oslušnite ih):

1. Srbija je velika tajna

2. ne zna noć šta dan kuva

3. Niti noć šta zora rađa,

4. ne zna grm šta susedni grm sanja

5. niti ptica šta se događa

6. između granja.

Primećujete da se neki stihovi završavaju rečima koje na kraju imaju iste glasove:

Rađa - događa

Sanja - granja

Primećujete da ovakvi završeci deluju prijatno (lepo zvuče) i da olakšavaju zapamćivanje stihova.

Ovakvo glasovno podudaranje završetaka stihova naziva se RIMA ili SLIK.

Pitanja, zadaci, vežbe - U ovoj strofi rimuju se treći i peti i četvrti i šesti stih. Da li je ovakav raspored rima u svim strofama? Zbog čega je tako? Šta se time postiže?

Desanka Maksimović - Spomen na ustanak  - verzija 2

________________

Desanka Maksimović - Spomen na ustanak

Srbija je velika tajna:
ne zna dan šta noć kuva,
niti noć šta zora rađa,
ne zna grm šta susedni grm sanja
niti ptica šta se događa
između granja.

Ne zna gušter šta puzi ispod kamenja,
niti kukuruza struk sluti
šta se u susednoj njivi sprema.
Svakoga časa sve se menja,
nijednog kuta ni lista nema
da nije tajna.

Ko zna šta krije u sebi
i ta nevina rosa sjajna:
ti seljački poslovni krici
što se s brda na brdo čuju
zaveru možda kuju.

Ko će u toj zemlji kada
znati šta i devojka mlada
u nedrima netaknutim nosi;
kakvu tešku tajnu
u rukama svojim drži dete;
i starica pogrbljena svaka
do kakve se uputila mete.

U toj zemlji i vetri,
i mirisi, potoci i reke,
i crkvena zvona
potajno pronose vesti,
na prvom zavijutku,
gde suma počinje ona,
ko zna šta možeš sresti.

U toj zemlji ni zečjoj stopi
neprijatelj verovati ne sme,
ni tragu konjskih kopita.
Dogovori su možda tajni
i žetelačke pesme
i udari šumskih sekira
i uspavanka uz kolevku skrita.

__________________________________

Desanka Maksimović (1898-1993), najplodniji srpski pesnik - njen stvaralački vek trajao je preko sedamdeset godina (prve pesme objavila je 1920. godine u časopisu Misao, poslednju zbirku Zovina svirala 1992. godine). Za to vreme je objavila četrdesetak knjiga poezije, proze i putopisa. Sve vreme svoga stvaralačkog veka ona je bila prevashodno pesnik ljubavne, rodoljubive, intimističke i deskriptivne poezije i poezije za decu. Najviše domete ostvarila je u ljubavnoj, rodoljubivoj i socijalnoj poeziji: ona se pamti po ljubavnoj poeziji tihih emocija i kamernog tona, po rodoljubivim pesmama (Krvava bajka - Desanka Maksimović) i po toploj knjizi socijalnih pesama Tražim pomipovanje.

Njena lirika je tematski bogata i raznovrsna. Tema ljubavi, kao iskrena ispovest, obogaćuje se nizom motiva: ushićenje, radost, zanos; nada, nagoveštaj, želja, čekanje; slutnja, strepnja, patnja, tajna; strahovanje, tihi bol. U ovoj poeziji je mirna, nežna i iskrena (Svoje sreće i bolove lakome / u slova sam okovala udesna / i redom ih pokazujem svakome" - Priča o pesniku). Ova poezija je u celini ispovedna: ispovest vere, ispovest sumnje, ispovest ljubavi, ispovest ustreptalosti. Njoj je, prema sopstvenom priznanju, najbliža bila poezija osećanja.

Teme prirode su vrlo česte, ali to nije čista deskriptivna pesma; u njoj se prepliću ljubav i priroda. Ostvaruje se velikim brojem motiva što svedoči da se ovde radi o širokom tematskom kompleksu: zavičaj, polja, njive, šume, livade; potok, breg, pejzaž; ljudi, životinje, ptice; pokreti, pesma i zvuk, boje i mirisi; nebo, doba dana; strepnja, sumnja, strah, smrt. Ova poezija peva o srođenosti čoveka i prirode, o pesnikovoj snažnoj ljubavi prema prirodi: "Ja sam, priznajem, rob prirode (...) Rob sam šumova, žubora, sunčevih rađanja". Motiv smrti, prisutan u poeziji o prirodi, ne znači da je smrt doživljena kao pretnja; to nije ni izraz straha ili drame; smrt je ono što je sasvim prirodno i izvesno u prirodi, svetu i čovekovom životu.

Tema rodoljublja jedna je od dominantnih tema - to je ljubav prema zavičaju i zavičajnoj prirodi, prema zemlji i narodu. Ova poezija peva o čoveku mučeniku i patniku, ali i čoveku ustaniku i braniocu; u njoj ima svedočenja o svetlim delima ustanaka i ustanika, ali i svedočenja o mraku i tami, stradanju i bolu. Ove pesme, međutim, iako izraz snažnog rodoljublja, imaju univerzalni smisao: u njima nema imena ni ljudi, ni lokaliteta, ni mučitelja i mučenika.

Socijalne teme su neminovne kod pesnika koji se ne zatvara u svoj intimni svet, kod pesnika koji je otvoren za sve što je izvan njega - i dobro i zlo, i lepota i rugoba; pesnikinjino pevanje obeležava etička angažovanost na strani onih koji pate - bunt protiv nepravds, problemi egzistencije, život i smrt.

Život i smrt su osnovne teme poezije Desanke Maksimović, koje prožimaju sva navedena tematska područja njene poezije. Ona život doživljava kao složen fenomen koji ima svoj prirodni početak, trajanje i kraj - sve se rađa, živi i umire; postoji radost i sreća rađanja, lepota i tegoba življenja, seta i bol umiranja. Umiranje u ovoj poeziji nije doživljeno dramatično i tragično, nego razumno i mirno jer "zemlja jesmo/ostalo su sve prividi", kaže pesnikinja. Suprotnosti sveta i života ogledaju se i u ovoj poeziji: život - smrt; radost - seta, bol; ushićenje i zanos - rezignacija; ipak, sve to natkriljuju beskonačna vedrina i optimizam.

Poezija Desanke Maksimović je izrazito subjektivna, intimna, ali nije introvertna: otvorena je prema prirodi, drugim ljudima, svetu - i sve to obojeno je ličnim viđenjem i toplinom dobrote i čovekoljublja; prisnošću, mekotom i bolećivošću. To je poezija nežnog senzibiliteta, iskrena, neposrednog kazivanja i "sve te pesme Desanke Maksimović istovrsne su, istim glasom ispevane" (Ivan V. Lalić), glasom koji je specifičan i prepoznatljiv. Čitanje njenih pesama stalno ističe lakoću pevanja, lakoću misli, lakoću oblikovanja (Ne čudi se, pesma sama niče / i protivu moje rađa se volje / ona sama od sebe biva - Pesma); stih je blag i melodičan, metrika stiha poštuje prirodu jezika. Jezik ove poezije je raskošan, slikovit, emocionalan i ritmičan; jednostavan je i skladan po značenju i melodičnosti; slikovitost je spontana, netražena, prirodna; muzikalnost je prepoznatljivo obeležje ove poezije, a pesnikinja je dobila epitet "najmuzikalniji srpski savremeni pesnik" (Borislav Mihajilović Mihiz) - intonacija je raznovrsna: od uspavanke preko molbe i opomene, do tužbalice.

Pesnici obično vrlo retko unose svoje "ja" u pesmu, pa čak kada se ono pojavi, kaže se da je to "lirsko ja", dakle ono biće koje se čuje iz pesme, koje preživljava nedaće, uživa miline života, meditira ili polemiše. Uobičajeno je da se iza takvoga, "ja" ne sagledava stvarna pesnikova ličnost. Kod Desanke Maksimović je slučaj sasvim jasan: ona ne beži od sopstvene ličnosti, ne krije se iza fiktivnog lirskog subjekta - ona je jasna ne samo iz oblika prvoga lica, nego iz tona kojim kazuje (Samo sam ja preživela/smrt voljenih bića - Čovek): nema neutralnog oblika, iz glagolskog oblika "preživela" jasno se određuje rod onoga koji peva, i koji, i pored tolikih gubitaka voljenih bića, nije klonuo nego "i opet mi se hoće / sunca i sveta".

Poznavala sam u detinjstvu pticu srca sitna kao lešnik, a umrla je već u treću zoru kad su joj ljudi oteli gnezdo i goru. I sećam se nekog starog tužnookog pseta koje je imalo snage da skapa od žalosti kada je nestalo drage ruke iz koje je primalo milovanja, udarce i kosti. Samo sam ja preživela smrt voljenih bića, i mnogo mi se dragih prijatelja izgubilo u dubini mraka, preživeča sam niz izdaja i kleveta i rastanaka i opet mi se hoće i sunca i sveta.

Poezija: Pesme (1924), Vrt detinjstva (1927), Zeleni vitez (1930), Gozba na livadi (1932), Nove pesme (1936), Pesnik i zavičaj (1946), Miris zemlje (1955), Zarobljenik snova (1959), Govori tiho (1962), Tražim pomilovanje (1964), Ptice na česmi - pesme za decu (1969), Nemam više vremena (1973), Letopis Perunovih potomaka (1976), Pesme iz Norveške (1976), Ničija zemlja (1979), Slovo o ljubavi (1983), Sajam reči (1987), Miholjsko leto - soneti (1987), Pamtiću sve (1988), Ozon zavičaja (1990), Zovina svirala (1992).

Poeme: Oslobođenje Cvete Andrić (1945), Otadžbina u prvomajskoj povorci (1949), Otadžbino, tu sam (1951).

Pripovetke: Ludilo srca (1931), Kako oni žive (1935), Strašna igra (1954), Pisma iz šume - bajke (1969).

Romani: Otvoren prozor (1954), Buntovan razred (1960), Pradevojčica - roman za decu (1970).

Putopisi: Praznici putovanja (1972), Snimci iz Švajcarske (1978).

Desanka Maksimović - Bajka o labudu

Desanka Maksimović - Balkanac      

Desanka Maksimović - Devojačka molba

Desanka Maksimović - Krvava bajka

Desanka Maksimović - Na buri

Desanka Maksimović - Prolećna pesma

Desanka Maksimović - Selice

Desanka Maksimović - Slikarka Zima

Desanka Maksimović - Šta li te spreči

Desanka Maksimović - Strepnja

Desanka Maksimović - Tražim pomilovanje