Svet i život u poeziji Disa

Stvaralaštvo Vladislava Petkovića Disa obeležilo je srpsku modernu, ono je originalno i autentično, ne pripada ni jednoj od književnih tendencija. On predstavlja svojevrstan vrhunac u razvoju poezije tog doba. Objavio je dve zbirke pesama: Utopljene duše i Mi čekamo cara.

Dis je bio sanjar koji je duboko zagazio u oblasti slutnji, iracionalnih vizija. Njegova pesma Tamnica štampana kao prolog Utopljenih duša razlikuje se od pesama drugih pesnika po svojim mitskim nagoveštajima. Izgrađena je na tri osnovan Disova simbola: tamnici, zvezdama i očima. Zvezde pripadaju čovekovoj preegzistenciji. Rođenje je odvajanje od zvezda i početak tamnice života. Oči nose odsjaj te maglovite preegzistencije i one su ispunjene lepotom stvari koje nas održavaju. I ljubav kao i zvezde nalazi se izvan granica neposrednog postojanja. U lirskim pesmama Dis peva o davnoj, već zaboravljenoj ljubavi. U jednoj od njegovih najlepših pesama Možda spava draga dolazi iz tajanstvenih predela sna. I u ovoj pesmi postoji neko drugo stanje koje pesnik nejasno nosi u sećanju. U Tamnici to su zvezdane nevine daljine, a u drugoj san iz čijih dubina kao melodija zaboravljene pesme dolazi lik drage. Taj lik do kraja ostaje nejasan od njenog tela samo razaznaje oči, dok se ostalo gubi u izmaglici sna. Ta svetlost koja dolazi uvek spolja, iz preegzistencije, iz prošlosti, iz snova postepeno sasvim iščezava. Gubi se sjaj zvezda iz očiju i stara ljubav iz sećanja, gasi se želja za nečim lepim i svetlijim. Pesnik se oseća nemoćno da odoli sili vremena, on posmatra stvari kako odlaze iz života u smrt tonući u vreme.

Mrtve stvari ostaju zauvek izgubljene i rasute u vremenu jer u njegovom sećanju nema više snage da ih ponovo sastavi u celovite slike. U pesmi Nirvana iščezavaju svi znaci života. Pesnik se više ne seća onoga što je bilo nego mrtve stvari same izlaze pred njega. On je nepomičan pred pojavom nebica, pred njegovim pogledom. Dis se svojom smrću seli u večno, u nirvanu i tako zamenjuje prozračnost zemaljskog života. Disa su u životu stalno pratili neuspesi i porazi, pa tematika njegovih pesama proizilazi iz njegovog teškog života. Ipak, on je stvarao za svoju dušu i nije se obazirao na kritike upućene njegovim stihovima u kojima sprovodi svoj doživljaj sveta i individualno proživljava patnju. Dis je za života objavio samo dve knjige poezije - zbog nedostatka novca, kritike koja ga nije štedela, zbog toga što je živeo samo 37 godina, ili zbog svega navedenog. Ali činjenica je da smo ostali uskraćeni za još mnogo stihova koje je mogao da nam podari.