Sve je laž

Danas, kad pogledam iza sebe shvatam da ništa nije večno, iskreno... To mogu reći iz sopstvenog iskustva. Jer sam ja volela iskreno i to mi je, tek sada shvatam, donelo mnogo suza i neprospavanih noći. Previše sam verovala ljudima, misleći da mi svi žele dobro. Kad bi se razočarala u nekog opet bih nalazila krivicu u sebi, jednostavno bila sam čak i previše iskrena i neiskvarena... sve dok nisam doživela i osetila pravu bol.

Ta bol za mene je bila nešto što me je promenilo iz korena i učinilo potpuno drugom osobom, koja više ne mari ni za šta. Nekad se pitam šta sam ja to zgrešila, pa sam to doživela... ai odgovora nema to znam. Sve ono lepo o čemu sam sanjala, za šta sam živela, u šta sam verovala, drugi su mi oduzeli, ne mareći za moj bol, moje suze. Niko nije pitao kako mi je, kako ću to podneti, svi su otišli, ostavivši me da patim. Ja koja sam verovala u ljubav, i bila joj odana, ostala sam sama, a sve zato jer sam i previše volela, davajući sve, a za uzvrat ne dobijajući nista, pa ni reč izvini. Sada gledam stvari drugačije, potpuno sam druga osoba, koja je zaboravila i koja više i ne pamti šta je to sreća a sve zbog ljudi u koje sam bezgranično verovala i koji su mi predstavljali sve. E Baš te osobe dovele su me do dna. Oduzeli su mi ljubav mog života, a Predamnom se pretvarali i ja im verovala.

Puno sam se razočarala da sam samim tim i izgubila veru u ljubav, u ljude. To je teško reći, ali tako je... Ko voli iskreno a nesrećno, ko veruje ljudima a razočara se, zna kako je to i može da me shvati. Danas svi mare za sebe i ne biraju sredstva da dođu do Nečeg što žele. Tesko mi je, jer sam to osetila, ja koja nikad nikome nisam loše poželela a ni učinila. Nakon svega jedna Merlinova pesma kaže sve:

Sve je laž, samo pusta laž, sve ja laž osim smrt.