Nije lako biti tinejdžer

Biti čovek, rođen bez svog znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati, postojati. Ukratko: Biti čovek. - Ivo Andrić

Mladost je nazadrživa, poletna skoro neobuzdana i divlja i ako je snagom svoje volje ne ukrotiš i zagospodariš njenim moćima, bićeš izgubljen, a sve one čari i lepote koje ima, gube značaj i nemaju dubinu. Te svemoguće godine nas mogu napraviti gospodarom svih svetova, a ujedno i robom ozloglašenih poroka. Više nošeni voljom tela nego snagom uma, ponekad nerealno sagledamo situaciju, a to najčešće uvidimo kada nastanu posledice. Danas nije pohvalno šetati ulicama koje su prepune mračnih haustora u kojima misteriozno nestaju ljudi. Ti zamračeni kutci bi trebali da kriju neke lepše tajne, tajne ukradenih poljubaca i dugih pogleda, a ne crnu hroniku. Svaki izlazak u grad bi mogao biti koban i poslednji, a možda smo toga premalo svesni, ili jednostavno ne izgovaramo glasno ono o čemu svi potajno mislimo. Imamo slobodu kretanja, misli, govora, ali nisam siguran da li je to zaista tako. Samo sebi dajemo slobodu, ali je istovremeno uskraćujemo i otimamo.

Moja generacija nema timskog duha i pozitivnog entuzijazma koji bi samo sa mladošću mogao biti nepobediv. Tek nekoliko pojedinaca čini da ovo društvo ne bude potpuno izgubljeno. Droga, prostitucija i alkohol su slobodna tema mojih drugara o kojoj se isuviše otvoreno razgovara. Svaki tabu je srušen a predrasude potpuno nestale. Sloboda je izgleda krivo shvaćena.

Teško je naći svoje mesto pod suncem, posebno sada kada mogu i treba da živim punim plućima.

Nemamo izbor da biramo vreme u kojem ćemo da živimo, ali imamo mogućnost da promenimo sve što bi učinilo detinjstvo bezbrižnijim, mladost rasterećenijom, a starost dostojanstvenom. Mi ne treba da menjamo svet, već sami sebe. To jeste kap u moru postojanja, ali zar more ne čine upravo te kapi?...