Na krilima zmaja

Hladna zima polako dolazi u moj kraj. Iznad moje zgrade leti jato zelenih ptica. Odjednom, sletela je jedna od najčudnijih ptica. Kada sam ga bolje zagledala, bio je to zmaj. Sav je drhtao. Nahranila sam ga i pokrila ćebetom. U znak zahvalnosti, on me je smanjio i stavio na krila. Leteli smo iznad cele Srbije. Kasnije smo svratili do Pariza, Pize, Majamija i Njujorka.

U Parizu su nas čekala razna čuda, ali, najviše mi se dopao Ajfelov toranj. Kip slobode se nalazio u Njujorku. Jedan lep okean bio je u Majamiju. Svratili smo i do Pize, gde nas je čekao Krivi toranj. Sleteli smo na jednu od najčudnijih livada. Trava je bila roze, Sunce se zelenilo na crvenom nebu. Voda je bila žuta. Svuda se širio miris livadskog cveća. Do mojih ušiju dopirao je jedan nežan glasić. Radoznalo sam potrčala da ga pronađem. U laticama kamilice pevala je Palčica. Upoznali smo se i započeli igru. Iznad nas su letele vile, ali nam je jedna posebno privlačila pažnju. Zvala se Zvončica. Počelo je da sviće. Zvončica, Palčica i ja bile smo veoma tužne. Palčica je otišla do svog plavog cveta, a Zvončicu je pozvao Petar Pan.

Dala mi je jedno seme. Sunce je tužno što mora da preda presto Mesecu. Svici su osvetleli mrak. Cvrčci su svirali. Dok su svirali, meni se prispavalo. Zamolila sam zmaja da me odvede kući. Kada smo stigli, ja sam odmah zaspala. Ujutru sam posadila seme. Izrastao je jedan veliki žut cvet. Svakoga dana sve više i više iščekujem dolazak zmaja, da me opet odvede u Zemlju čuda.