Lopta traži prijatelja

Bila jednom jedna lopta. Nije imala nikoga svog na svetu. Nije imala čak ni prijatelje. Zato je krenula u svet da nađe bar jednog prijatelja. Kotrljala se, kotrljala i dokotrljala do jedne nabujale reke koja je žurila da pronađe svoju izgubljenu ćerku, reku ponornicu. Lopta ju je zamolila da postanu prijatelji. Reka je pristala i predložila da putuju zajedno. Lopta se spustila u vodu i na talasima reke nastavila put.

Idući tako, prolazili su pored jedne kuće ispred koje je stajao čudan dvoglavi pas. Lopta je zamolila psa da postanu prijatelji. Pas je odmah pristao jer on, takav kakav je, takođe nije imao ni jednog prijatelja. Kako pas nije smeo da se udaljava od kuće, lopta se oprostila od reke poželevši joj srećan put i uspešnu potragu. Pridružila se psu. Ali, pas, na žalost, nije imao mnogo vremena za razgovor, morao je budno da pazi na kuću. Zato je loptu poslao u kuću rekavši joj da će tamo naći nekoga ko će joj se mnogo obradovati. I zaista, u kući je živeo jedan usamljen dečak koji je bio presrećan kada je ugledao loptu. Dečak i lopta postali su nerazdvojni prijatelji.