Kako zamišljam svoju budućnost

Svi mi zamišljamo svoju budućnost kao veoma svetlu. Oduvek sam smatrala da sam predodredjena za uspehe, ne one svetski priznate, već svoje lične. Kad spomenete moje ime u školi, svi će vam reći kako sam veoma mirna devojčica, ali to ne znači da nisam ambiciozna i energična jer upravo jesam takva.

Oduvek sam volela istoriju, fascinirali su me jezici i kultura udaljenih civilizacija i smatram da ću biti veoma usprešan arheolog jednog dana. Nije uspešan čovek samo onaj koji zaradjuje puno, uspešan je onaj koji zarađuje dovoljno da pruži sebi osnovne stvari ali, koji je srećan poslom koji radi. Samo takva osoba može napredovati. Ja sebe zamišljam kao uspešnog i poznatog arheologa koji je pronašao mnogo starih civilizacija i njihovog bogatstva i baštine koju bih darova muzejima širom sveta. Vazan deo za nauku i ljude je da znaju svoj razvojni put a to podrazumeva sve narode, pa čak i one koji više ne postoje. Samo uzbuđenje dok istražujete neku grobnicu faraona koji je umro pre više hiljada godina je fantastično i predstavlja veliki pokretač kod svih ljudi avanturističkog duha, kakva sam i sama. Ne mogu reći da se zamišljam u nekoj luksuznoj kući, ali ta je kuća svakako puna starina i predmeta koje sam otkrila tokom svojih putovanja. Važno je da svako zamišlja svoju budućnost na onaj način koji njega čini srećnim, jer ni jedan život nije uspešan i srećan ako se zadovoljevamo sitnicama.