Aleksandar Vučo - Podvizi družine Pet petlića

Poema Družina Pet petlića ima šest pevanja, četiri međučina Šta je u međuvremenu bilo i završni kratki odeljak Šta se zatim dešava. U poemi, Aleksandar Vučo je težio da oslobodi svet dece od idiličnih slika i fetišizma, a njihovu pažnju je usmerio na druženje, akciju i snagu volje.

Glavni junaci poeme su pet dečaka (Pet petlića) i devojčica Mira. Pesnik nas, odmah, u prvom pevanju upoznaje sa junacima. Svaki dečak ima nadimak kojim je naglašena bitna karakterna osobina. Prvi petlić je Kraka, koji se odlikuje spretnošću i hrabrošću (u stanju je, kad zatreba, da preskoči svaki zid); drugi petlić je Ždera Njore - on je hrabar, odlučan i ni po koju cenu neće da napusti druga svog, a isto tako voli i mnogo da jede; treći Jova nežno dete, ne voli ni klis ni mete. Ko god hoće neka trči - I na vrelom, letnjem suncu nek mu nos i teme cvrči; četvrti je Mića, koga svi zobu Bulja, on je spreman, vispren i okretan; poslednji i peti petlić je Đođa - vođa, on je snažan i od glave sve do pete spreman je ko granit - kamen - on je vođa ovih petlića i šta god da se desi on će uvek biti uz njih.

Pored portreta i karakterizacije dečaka, prisutan je i portret sestara iz instituta (u kome se nalazi devojčica Mira), one imaju dvosmislena i karikaturalna imena: Kalavestra ("prepredena stara sestra"), Kerubina, Ananija, Utopija, Bigamija, Paraskeva i Čaplja. Karakterizacija grupe dečaka, svakako je privlačnija i plastičnija u odnosu na sestre iz instituta, od kojih je portret lika sestre Kalavestre najupečatljiviji.

Aleksandar Vučo na jedan dovitljiv način povezuje dečake i ulicu tako što su sve njihove aktivnosti i druženja vezane upravo za ulicu. Nijedan od dečaka ne potiče iz porodice aristokratskog porekla, samim tim u njihovim porodicama vlada nemaština. Isto tako Vučo pokazuje bezdušnost trgovaca i bogatih ljudi, tako majstor Lazar kaže dečaku Kraki (Kraka je šegrt kod majstor Lazara i predstavnik je proletera u čije ime pesnik diže glas protiv izrabljivanja):

Šta će tebi, Krako plata?
Šta će tebi zimski kaput, cipele i topla kapa.

Vučo ne uzima za junake razmažene dečake. dečaci žive u siromašnim porodicama, kakvih je bilo mnogo u međuratnim godinama života u Beogradu. Vučo pokazuje da u nepravednim državnim sistemima dete pati koliko i odrasli, međutim potreba za igrom ni tada ne prestaje. Uprkos svemu tome dečaci su spremni da se druže i nepokolebljivo ulaze u teške situacije koje donosi život. Ideja da dečaci pomognu devojčici Miri jedan je od pokazatelja druželjubivosti i neprestane borbe za slobodom. Mira je dospela u internat u kome vladaju surovi zakoni discipline. U ovom delu internat je simbol mraka, neslobode i teškog života deteta. Tako, umesto da uživa u dečjoj igri i slobodi Mira podnosi torturu od otuđenih sestara. Videvši sve to dečaci su spremni da na svaki način pomognu sirotoj devojčici. Smišljaju prvi plan, koji ne uspeva zbog halapljivog Njore; međutim, oni ne posustaju i uporno žele da ostvare svoj cilj. Tako, sa drugim smišljenim planom uz pomoć "luftbalona" uspevaju da izbave Miru. Da su prava dužina i neraskidiva celina dokaz je situacija prilikom sakrivanja Mire od časnih sestara. Oni smišljaju mesto na kome neće ni sestre, ni ostali pronaći Miru i vratiti je u "zatočeništvo". Prilikom ostvarivanja ovog plana, oni pokazuju veliku hrabrost i odvažnost, te uspevaju da pobegnu upornoj Kalavestri i odvode Miru na adu.
Samim tim, možemo primetiti da ponašanje dečaka prema Miri je prijateljsko i da osim bezbrižnog života i dečje slobode ne žele ništa više:

Na Zanogi, lepoj adi,
Zadovoljno žive deca,
I dok Bulja kuću gradi Od dasaka i od blata,
Dok ribice Kraka peca Ili divlje žabe hvata,
A Đođa sa lepom Mirom,
Daleko od podlog sveta,
Celog dana srećno šeta.

Psihološka stanja dečaka, njihovo mišljenje i ponašanje pesnik je osnažio i upotrebom kontrasta, metafora, ironije, poređenja i karikaturalnog viđenja društvene situacije. Iako dečake "petliće" određuje deminutivom, pesnik ponašanje dečaka doživljava i prikazuje ozbiljnije od ponašanja odraslih. Deca u poemi Vuča su vizionari novog, slobodnog i ravnopravnog života u kome će rad i sve ono što je ispravno imati cenu po čovekovoj meri.

Deca u poemi su prikazana kao kompaktna celina i kao takvi funkcionišu sve vreme. Sloga, jedinstvo i hrabrost glavne su osobine družine. Naime, sve akcije su posledica dogovora i pažljivo analiziranih situacija, a ako se ipak dogodi nešto neočekivano, humor je u službi identiteta detinjstva, jer humor pomaže deci da prenebregnu poteškoće i odbrane se od svega što nije u domenu njihove pažnje i niteresovanja. Upravo taj humor Vučo stavlja u odbrani mladih bića od povreda koje im nanosi spoljni svet, on im je neophodan kao gromobran za njihove nedaće.

Zaključak - Iako je namenjena najmlađima, poema Družina Pet petlića nosi i izvesne poruke. Poema nam prikazuje zdravorazumski odnos dece prema svetu, njihovu okrenutost realnom životu, a istovremeno i iskrenu želju za igrom i slobodnim životom. Time Vučo potvrđuje da su prave i najveće odlike detinjstva igra, mašta i sloboda; a istovremeno nam pokazuje da se najveće vrline kao što su hrabrost, čovekoljublje, odlučnost, istrajnost i sl. stvaraju i primenjuju još od najmlađeg uzrasta.

___________________________________

Aleksandar Vučo je rođen u Beogradu 1897. godine. Pravni fakultet je završio u Parizu, pripadao je Beogradskom nadrealističkom krugu, uređivao je časopise Naša stavrnost i Svedočanstvo. Umro je u rodnom gradu 1985. Bio je pesnik i romansijer, a istakao se i poemama Podvizi družine, Pet petlića (1933), San i java hrabrog Koče (1947) i Momak i po hoću da budem (1970). Deci je najvažnije izvorni, još nenarušeni svet želja i snova. Zalagao se za to da poezija koja je namenjena deci treba da podstiče, rasplamsava i dopunjuje taj čudnovati svet, pružajući mališanima slobodu, živu igru duha. Starmale, zamorne pridike i "poučnosti" sputavaju dečju imaginaciju, koče igru, ograničavaju dečji duh. Prava poezija poučava ne poučavajući.