Stari Vujadin - Analiza pesme

Stari Vujadin je bio hrabri srpski hajduk, ponosan i častan čovek koji ni pred najtežim mukama nije izdao svoje prijatelje. Izabrao je junačku smrt, a ne izdaju i život bez časti i dostojanstva, jer su za njega su ponos i častan obraz junaka bili vredniji od samoga života.

Vrline starog Vujadina, njegova hrabrost, odlučnost i izdržljivost, najviše su došle do izražaja u teškim trenucima dok su ga Turci mučili i terali da izda svoje jatake. Ovaj hrabri hajduk spremno je dočekao sve muke i ni u jednom trenutku nije pomislio da izda one koji su ga verno štitili. Bio je dosledan i nepokolebljiv i sledio je svoje ideale do samoga kraja. Muke su bile neizdržljive, ali on nijednog trena nije posustao. Lomili su mu ruke i noge, obraćali mu se podsmešljivo i grubo želeći da ga ponoze i slome, ali nisu uspeli u svojim namerama. Hrabri starac Vujadin im to svojim ponosnim držanjem nije dozvolio. Borio se protiv svojih mučitelja rečima, jedinim oružjem koje je imao, a njihovi trodnevni napori da osmisle muke koje čovek ne može izdražati bili su ništavni i beskorisni, jer Vujadin nije bio sasvim običan čovek. On je bio žilav i nesalomiv starac kome su životno iskustvo i dugogodišnja borba protiv turskih osvajača ulili dodatnu snagu i odlučnost da ne poklekne.

Dok su mučitelji smišljali muke za gorske hajduke, Vujadin nije brinuo za sebe i svoj ponos, nego je roditeljski savetovo svoje sinove da budu nepokolebivi pri mučenju. Silno je želeo da da i oni budu hrabri i izdržljivi kao on sam i da kao pravi junaci istrpe sve muke koje ih čekaju. Zvao ih je sokolovima, jer je soko simbol za hrabrost, izdržljivost i moć i savetovao ih da ostanu nepokolebljivi, da ne budu srca udovička, već srca junačkoga. Verovao je u to da će ga oni poslušati i svojim junaštvom sačuvati čast cele porodice.

Stari Vujadin je simbol pravog srpskog hajduka, hrabrog i požrtvovanog junaka koji je bio spreman da se žrtvuje za druge, pa čak iako bi ta žrtva bila pogubna za njega samog. Ljubav prema svom narodu i borba za slobodu po cenu sopstvenog života su bile smisao njegovog života i njegovog postojanja. Častan obraz mu je bio skuplji od sopstvenog života.

Stari Vujadin - Epska pesma iz ciklusa hajdučkih pesama

Tema - Junaštvo, ogromna izdržljivost i snaga starog Vujadina

Glavni likovi - Stari Vujadin, đevojka,

Stari Vujadin je srpska epska narodna pesma iz hajdučkog ciklusa pesama u kojoj su kroz lik starog Vujadina date osnovne karakteristike srpskih hajduka, njihova samopožrtvovanost i herojski moral, kao i sva surova zbilja hajdučkog života, borba za slobodu i njihovo žrtvovanje za njeno ostvarenje.

Početak: Devojka kune svoje oči i priča kako su Turci odveli Vujadina i njegove sinove. Ona kune svoje oči jer ne želi da vidi kako ih odvodi i na taj način nas priprema na nešto strašno što će im se desiti.

Čarne oči, da bi ne gledale!
Sve gledaste, danas ne viđeste
Đe prođoše Turci Lijevnjani,
Provedoše iz gore hajduke:
Vujadina sa obadva sina 

Turci Vujadina i njegove sinove vode u čudnoj odeći. Vujadin na sebi ima binjiš od suvoga zlata, a odela oba sina su lepa i raskošna. Jedan od sinova čak ima i na svojoj kapi ukrase od zlata. Ovakvu odeću su nosili najuvaženiji Turci i bilo je čudno da se hajduci pojave u njoj. Turci su ih vodili baš u ovoj odeći zato što su hteli da hajduke predstave kao lopove koji kradu samo za svoje potrebe. Želeli su da ih ponize i prikažu u negativnom svetlu pred njihovim narodom. U suštini, narodu nije bilo bitno ono šta hajduci nose na sebi, jer nije sve u spoljašnosti. Najbitnije je ono što oni nose u sebi i to je jedino neprocenjivo. U ovom slučaju su to su hrabrost, ljubav prema svom narodu i borba za slobodu po cenu sopstvenog života.

Zaplet - Dolaskom u Lijevno, stari Vujadin opisuje svojim sinovima strašne muke koje ih čekaju i savetuje im da ne pokleknu:

O sinovi, moji sokolovi,
Ne budite srca udovička,
No budite srca junačkoga 

Lijevno je prokleto zato što u njemu Turci muče svoj zatvorenike. Vujadin poručuje sinovima da treba da istrpe sve što ih čeka, da treba da budu hrabri. Srca udovička bi odmah izdala svoje prijatelje, dok bi srce junačko ostalo nepokolebljivo. Naziva ih sokolovima jer su oni vrlo bitni za njega, smatra ih junacima koji će morati još puno toga da istrpe. Soko u ovoj pesmi je simbol za hrabrost, izdržljivost i moć.

Vrhunac - Turci Starom Vujadinu prebijaju noge i ruke, prete mu da će mu oči izvaditi misleći da su one nešto najbitnije za njega i da će zbog njih pokleknuti, ali Vujadin na mučenje odgovara rečima, jedinim oružjem koje u tamnici ima. Podsmejava se svojim mučiteljima i govori im da čak ni zbog svojih „varljivih očiju" neće izdati sebe i svoj narod. Oči čarne se spominju više puta, pa nam to pokazuje kolika je njihova važnost.

Rasple i epilog - Vujadin je do kraja je ostao veran samom sebi i nije izdao ljude koji su ga godinama štitili. Hrabrost koju je pokazao u najtežim trenucima potvrđuje narodnu poslovicu Na muci se poznaju junaci.

__________________________________

Stari Vujadin - Analiza pesme

Književni rod - epika
Književna vrsta - narodna pesma hajdučkog ciklusa

Tema dela - Hajdučki ciklus, kako mu i sam naziv veli govori o borcima protiv turskog zuluma, hajducima i njihovim hrabrim delima. Tako je i tema epske narodne pesme Stari Vujadin hrabrost hajduka po imenu Stari Vujadin.

Često se za pesmu Stari Vujadin može čuti da se smatra jednom od najlepših epskih pesama ovog ciklusa. Brojni su razlozi za ovakvu tvrdnju, a na prvom mestu je taj što epska narodna pesma Stari Vujadin opisuje neverovatnu hrabrost srpskog hajduka.

Kompozicija pesme je specifična, jer u njoj nema uobičajenog hronološkog ređanja događaja koji su se zbili i detalja vezanih za njih, kao što je to slučaj u mnogim drugim epskim narodnim pesmama. Ali, iako je specifična, kompozicija pesme Stari Vujadin sadrži sve elemente koje sadrži kompozicija bilo koje druge pesme.

Analiza pesme Stari Vujadin mora početi od osnovnih podata o glavnom liku. Biografija ovog srpskog hajduka nije poznata, uzevši u obzir da on nije istorijska ličnost. A narodni pevači su često osobine likova poput lika Starog Vujadina stvarali kombinacijm više likova.

Osnovni motivi u pesmi Stari Vujadin su briga glavnog junaka za čast njegovih sinova, kao i motiv mučenja hrabrog hajduka i na njima je, zapravo izgrađena kompozicija pesme. Pored ova dva vrlo bitna motiva, prisutan je i motiv očiju, koji je prisutan u celoj pesmi. Analliza ovog motiva pokazuje da je on narodnom pevaču poslužio kako bi spojio dva vrlo bitna aspekta pesme Stari Vujadin. Na početku devojka kune svoje oči, a u završnim stihovima Turci, kao vrhunac muka, vade oči hrabrom hajduku.

Epska narodna peesma Stari Vujadin počinje slikom devojke, koja proklinje svoje "čarne oči", jer je njima videla veliku nesreću. Videla je kako Turci odvode hajduke:

Provedoše iz gore hajduke
Vujadina sa obadva sina.

Vrlo je važna analiza stihova u kojima je opisan izgled hajduka. Naime, njih su Turci sa namerom obukli tako:

Na njima je čudno odijelo:
Na onome Starom Vujadinu,
Na njem' binjiš od suvoga zlata,
U čem paše na divan izlaze;
Na Miliću Vujadinoviću,
Još je na njem' ljepše odijelo;
Na Vuliću, bratu Milićevu,
Na glavi mu čekrkli čelenka,
Baš čelenka od dvanaest pera,
Svako pero po litru zlata.  

Sasvim je jasno da su Turci želeli da prikažu hajduke kao loše ljude, negativce koji ne brane narod, već samo kradu kako bi se oni lično obogatili.

Međutim ipak se želje turskih okupatora nisu ispunile, jer je narod dobro znao ko su bili hajduci i šta su sve činili da bi zaštitili svoj narod.

Analiza epske narodne pesme Stari Vujadin nas dalje vodi do zapleta radnje, koji nastaje kada Stari Vujadin sa sinovima stiže u grad Lijevno. Inače ovaj grad je bio poznat po tome što su tamo mučili zarobljenike, a Stari Vujadin je to dobro znao. Zato on govori sinovima kakve ih strašne muke tamo čekaju, ali ih istovremeno moli da izdrže govoreći im da ne treba da izdaju ni jatake ni mlade krčmarice koje su im krišom služile vino:

O sinovi, moji sokolovi,
Ne budite srca udovička,
No budite srca junačkoga,
Ne odajte druga ni jednoga,
Ne odajte vi jatake naše
Kod kojih smo zime zimovali,
Zimovali, blago ostavljali;
Ne odajte krčmarice mlade,
Kod kojih smo rujno vino pili,
Rujno vino pili u potaji.  

Motiv sokola koji je prisutan kada Stari Vujadin govori sinovima šta ih čeka je vrlo važan, jer se često upravo ovi stihovi pesme "Stari Vujadin" koriste kao tema za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje ova lektira. U ovom slučaju soko predstavlja simbol hrabrosti i moći, ali i izdržljivosti. To su sve vrline koje su krasile mnoge hajduke.

Vrhunac radnje pesme je trenutak u kome narodni pevač prikazuje mučenja koja doživljava Stari Vujadin. Njemu su Turci prvo prebili noge, zatim ruke, a na kraju mu vade i oči. Međutim hrabri hajduk je izdržao sve muke.

Analiza pesme Stari Vujadin pokazuje da kompozicija ima epilog u trenutku kada Turci shvataju da uzalud muče ovog hajduka, jer on ni po koju cenu neće odati svoje jatake.

Al' govori stari Vujadine:
Ne ludujte, Turci Lijevnjani!
Kad ne kazah ta te hitre noge,
Koje-no su konjma utjecale,
I ne kazah za junačke ruke,
Koje-no su koplja prelamale
I na gole sablje udarale,
– Ja ne kazah za lažljive oči,
Koje su me na zlo navodile,
Gledajući s najviše planine,
Gledajući dolje na drumove,
Kud prolaze Turci i trgovci.  

Hajdučki ciklus epskih narodnih pesama, u koji spada pesma Stari Vujadin opisuje srpske hajduke u svoj njihovoj veličini i hrabrosti. Stari Vujadin je prikazan kao izuzetno izdržljiv i nepokolebljiv čovek, koji čak ni u najtežim trenucima ne izdaje one koji su mu pomagali.

Stari Vujadin je odlučan da se bori do kraja, pa čak i po cenu sopstvenog života on ne odstupa od svoje časti.

Analiza lika jasno pokazuje da je narodni pevač u glavnom liku pesme Stari Vujadin prikazao sve one osobine koje su krasile mnoge hajduke : hrabrost, poštenje, izdržljivost, odlučnost, požrtvovanost.

Vrlo često lik Starog Vujadina bude tema za sastav iz srpskog jezika kada se obrađuje ova lektira, pa je zato vrlo bitna i njegova analiza.

Osobine likova u ovoj pesmi su vrlo jasne. Turci su na prvom mestu surovi, što se najbolje vidi kada smišljaju kako će da ih muče. Uz to su i prepredeni i pokvareni, jer su hajduke obukli u zlato želeći da ih prikažu kao lopove.

_________________________________

Stari Vujadin

Đevojka je svoje oči klela:
"Čarne oči, da bi ne gledale!
Sve gledaste, danas ne viđeste
Đe prođoše Turci Lijevnjani,
Provedoše iz gore hajduke:
Vujadina sa obadva sina;
Na njima je čudno odijelo:
Na onome starom Vujadinu,
Na njem' binjiš od suvoga zlata,
U čem paše na divan izlaze;
Na Miliću Vujadinoviću,
Još je na njem' ljepše odijelo;
Na Vuliću, bratu Milićevu,
Na glavi mu čekrkli čelenka,
Baš čelenka od dvanaest pera,
Svako pero po od litru zlata."

Kad su bili bijelu Lijevnu,
Ugledaše prokleto Lijevno,
Đe u njemu bijeli se kula;
Tad govori stari Vujadine:
"O sinovi, moji sokolovi!
Vidite li prokleto Lijevno,
Đe u njemu bijeli se kula?
Onđe će nas biti i mučiti:
Prebijati i noge i ruke,
I vaditi naše oči čarne.
O sinovi, moji sokolovi!
Ne budite srca udovička,
No budite srca junačkoga,
Ne odajte druga nijednoga,
Ne odajte vi jatake naše,
Kod kojih smo zime zimovali,
Zimovali, blago ostavljali;
Ne odajte krčmarice mlade,
Kod kojih smo rujno vino pili,
Rujno vino pili u potaji."

Kad dođoše u Lijevno ravno,
Metnuše ih Turci u tavnicu;
Tavnovaše tri bijela dana,
Dok su Turci vijeć' vijećali
Kako će ih biti i mučiti;
Kad prođoše tri bijela dana,
Izvedoše starog Vujadina,
Prebiše mu i noge i ruke;
Kad stadoše oči vadit čarne,
Govore mu Turci Lijevnjani:
"Kazuj, kurvo, stari Vujadine!
Kazuj, kurvo, družinu ostalu,
I jatake, kud ste dohodili,
Dohodili, zime zimovali,
Zimovali, blago ostavljali;
Kazuj, kurvo, krčmarice mlade,
Kod kojih ste rujno vino pili,
Pili rujno vino u potaji?"

Al' govori stari Vujadine:
"Ne ludujte, Turci Lijevnjani!
Kad ne kazah za te hitre noge,
Kojeno su konjma utjecale,
I ne kazah za junačke ruke,
Kojeno su koplja prelamale
I na gole sablje udarale:
Ja ne kazah za lažljive oči,
Koje su me na zlo navodile
Gledajući s najviše planine,
Gledajući dolje na drumove,
Kud prolaze Turci i trgovci."

Hajduk u prevodu sa arapskog jezika znači odmentik. Hajduci su se odmetali u šume, stvarali male čete i napadali turske karavane iz zasede. Svaka četa je imala svog vođu koji je bio najhrabriji i najčasniji hajduk. Zvali su ga harambaša. Ljudi koji su im pomagali, donosili im hranu i skrivali zvali su se jataci.

U epskim pesmama hajduci su opevani kao hrabri borci za slobodu srpskog naroda. Oni su nesalomivi junaci ogromne snage, koji su mogu da izdrže i najstrašnije muke.