Volja i napor prethode uspehu

Sedim kraj prozora. Misli mi lutaju, a suze naviru. Ponovo me je porazila ljudska nepravda. Dozvolila sam im da me pregaze. Pustila sam ih da me ubiju, da ispiju svaku kap moje snage. Pokazala sam im svoje slabosti, verovala naivno da će me uzdići. Spustili su me na samo dno.

Sklapam oči. Odmahujem glavom pitajući se u neverici da li je sve to moguće. Kome sam zgrešila da me život kažnjava na taj način? Padam u iskušenje da ponovo otvorim oči i da nastavim... Iznenada, kao da se u meni budi davno ugašena vatra. Rađam se iz pepela, kao feniks. Širim krila i osvajam nove horizonte. Znam da ne želim mesto među bezvoljnima. Želim da osetim ukus pobede. Moje mesto je sa prvacima. U meni ima previše istrajnosti da bih se tek tako predala. Ko sam ja da bih se predala u ovom okrutnom svetu, kada se svi bore za život? Ptić širi prvi put svoja krila, uporan u tome da poleti, deca čine prve korake puna nade da će ih ti koraci odvesti u bolje sutra. Tražim nove razloge da se borim. Svaki od njih podstiče vatru da se ne ugasi.

Grabim krupnim koracima ka boljem sutra. Osećam vetar u kosi. Mogu me gaziti, seći moja krila, ali ja ću uvek ustati još jača. Život je moj, a ja ne želim da ga stavljam u tuđe ruke. Znam da će sutra Sunce ponovo izaći, da će dan biti lepši od ovoga i da ja želim da budem na slici tog dana.