Tamnica 

Pesma tamnica je prva pesma o utopljenim dušama. Ona daje ton i osnovno raspoloženje celoj zbirci. Naslov ove pesme kazuje jednu od nasumornijih misli o životu izrečenu u srpskoj poeziji - Tamnica to je onaj život, gde sam pao i ja.

Već u drugom stihu označen je i drugi motiv. Ova misao o čovekovom padu na zemlju poznata je u mnogim religijama. Nevine daljine u Disovoj tamnici nijednom oznakom ne sugerišu misao o božanskom raju. Ni to što Dis ovde sluti, neko čovekovo ranije postojanje koje predhodi ovozemaljskom, ne govori o religijoznoj Disovoj inspiraciji. U religioznim viđenjima čovekovom padu predhodi krivica, koju čovek može da iskupi životom na zemlji prema moralnim propisima. U Disovoj viziji pada u život, nema ni iskupljenja ni povratka u nevine daljine. Bez svesti o predhodnom postojanju, bez svoje volje, uz bol i suze u prvom dodiru sa životom, čovek počinje svoj život pod nebeskim svodom. Slika života koji mora da živi je sumorna. Čovek mora Da nosi oblik što se mirno menja, da sanja lepotu, da boluje svet jada. Mora da živi sa zemaljskim svetom prolaznosti a tu prolaznost označavaju boje, tragovi bivših zvezda i zemlja.

Samim stihom: To je onaj život gde sam pao i ja - pesnik nagoveštava spoznaju da je To što danas kao ovo juče, ono sutra kao ovo danas. Život jednako isti u svoj svojoj gorčini, zatvorenosti, grubosti. Život se nudi pesniku kao začarani krug bez mogućnosti izlaza iz njega, kao tamnica, čemer, jad. Na kraju pesme naročito u poslednje dve strofe pesnik nagoveštava izlaz iz pesimizma i začaranog kruga. Centralna metafora ovde je biće pesnikovo i pesnikov duh. Ako ova pesma označava stvaralaštvo kao specifičan vid stvaralačke moći u otkrivanju tajnovitosti svetova onda život ne mora da bude tamnica. Vera u mogućnosti pesnikovog stvaranja i ljubav tu je čovekovo izbavljenje. Umetnost i ljubav snage su koje razbijaju životne tamnice. Istina pesniku nema povratka u nevine daljine ali i ovaj život ima svojih lepota koje treba neprestano osvajati. Svaka strofa tamnice započeta je i završena istim stihom što doprinosi punoći pesnikovog kazivanja.