Sveti Sava

Jedno od najznačajnih imena srpske istorije, kulture i crkve, jeste ime Rastka Nemanjića. Najmlađi među braćom, a čista i široka srca, Rastkov život je ostavio je bogato nasleđe potomcima. Gotovo da ne možemo zamisliti kulturnu baštinu bez njega. Svemu čega se dotakao, dao je smisao i značaj. Zato ga vekovima slavimo i pominjemo.

Veliki župan Stefan Nemanja, kao i starijim sinovima, tako i Rastku, dodelio je jednu oblast na upravu. Imao je velike planove za svog najmlađeg sina. Međutim, Rastkove želje su bile sasvim drugačije. Dok su roditelji mislili o njegovoj ženidbi, on je maštao i sanjao velike snove. Ne, to nisu bili snovi jednog dečaka. To su bili snovi jednog života, čistog, neiskvarenog i požrtvovanog. Rastko je mnogo čitao o manastirima, o isposnicama, o prvim svecima i monasima. Znao je mnoge priče, kojima se divio i o kojima je i sam maštao. Nije želeo carsku krunu niti raskoš. Njega nije ispunjavao bogati dvor, hrana i piće. Nije se ni zabavljao kao drugi mladići niti je zabavama težio. Uvek je mislio na jedno - na život u manastiru. Tako su njegove želje postajale prava stvarnost. Jer, iskrene i snažne želje samo čekaju pravo vreme da budu ostvarene. Tako je i Rastko dočekao svoj trenutak. Skinuo je carske rize i otišao sa ruskim monasima na Svetu goru.

Mnogo toga je ostavio, ali mnogo više je i dobio. Njegov san je postao realnost. Postrizao je vlasi i čistog srca primio monaški čin. Tako je mladić Rastko, u manastiru Vatoped, postao je monah Sava. Savina životna snaga dopirala je iz želje da služi Bogu, da pomaže drugim ljudima, da uči svoj nepismeni narod. Želeo je prosvećenje i trudio se da to i ostvari. Njegov značaj bio veliki za srednjovekovnu srpsku kulturu.

Sava je otvarao škole u manastirima, lečio je ljude, učio ih dobrom i poštenju. Svom neprosvećenom narodu je na svaki način pomagao. S pravom je Sava nazvan prvim srpskim prosvetiteljem i isceliteljem. Međutim, bio je mnogo više od toga. Savin život je bio ispunjen ljubavlju prema knjigom. On nije samo čitao, već je i pisao. Pisao je o životu svoga oca, ali i druga crkvena dela. Zato se za Savu kaže da je bio prvi srpski književnik. Još u svoje vreme, za Savu su svi znali. Odlikovala ga je čista duša, velikodušnost i plenenita narav. Dao je doprinos i srpskoj crkvi, koju je utemeljio, ali pored toga, mnoge druge je obnovio. Na putu dobrih dela, kasnije mu se pridružio zamonašeni otac Simeon. Zadjedno su putovali i gradili svete građvine. Njihovo najznačajnije delo je prvi srpski manastir - Hilandar, delo koje vekovima traje kao prvo i najveće središte srpske duhovnosti.

Savin život obeležio je srpsku srednjovekovnu državu. Dao je doprinos i značaj našoj kulturi i istoriju. Nakon njegove smrti koja je potresla njegov narod, Sava je proslavljen kao svetac i čudotvorac, kao Sveti Sava. Postao je mit svom narodu, a srpska književnost ga je opevala i opisala u najlepšim srpskim pesmama i delima.

________________________________

Sveti Sava  

Ljubav je Bog. Naša ljubav je božanska i nju je Gospod usadio u nas. Kad se sjedine osećaji, misli i volja, onda je to snaga koja se nalazi u srcu i koja se ljubav zove. To je večno nebesko blago.

Veliku ljubav srpskom narodu ostavi u amanet Sveti Sava. Na dlanu srpskom zvezde rodiše čoveka, dadoše mu snagu iskona, blagost pogleda, magičnost korena i ime da odzvanja kroz vekove. Vera je život začela. Nikli smo kao seme večno satirano, a nikada satrto. Kroz njega je progovorila srpska duša. Njegove misli zatamnjuju zvezde svojom svetlošću, njegova dela su na granici nadčovečanskog. On nam je jasno i iskreno, duboko i mudro pokazao put kojim treba da hodimo. Najveći Srbin među Srbima, najveći mučenik među mučenicima pleni nečim svetlim, dubokim i toplim...

Savo, blaženi oče i svešteni, primi nas, hvalioce ti, Hristu moli se za duše naše. Korača svetitelj Sava kroz vekove ka nama da nas blagoslovi, da ne zaboravimo krst kojim se krstimo, jezik kojim govorimo i pismo kojim pišemo. Korača kroz vekove da Srbe umudri i privede veri, da podari mir i slogu svome rodu. Čujete li korake Proroka, Apostola i Evanđelista? Zastanite da ta stopala poljubim. Korača Svetitelj i daruje nam ljubav Božju. Raskrilo svetlost, zauzdao tamu, u beskraj nas vodi i raspukle cvetove rascvetava. Gorostasan je i jak. Volimo ga kao rođenje. Iz njegovih očiju, toplih očinskih i učiteljski strogih, niče nada za nas, za zvezdan put. Nebo je stalo u njegove misli. Ko bi, osim njega i nas samih, smeo da nas nazove svojima.

Gradio je crkve i manastire da nam veru i ljubav u srcu sačuva. Gledajte kako se prostiru Mileševa, Gračanica, Hilandar, Žiča, Dečane... Lepa si Srbijo kada imaš ovakve hramove. Ovde smo rođeni, ovde su naši koreni. Vera je svetinja, ona je blagoslov, ljubav, hleb i vino. Čuvajmo je, nju su nam ostavili naši očevi. Ona je istinska i prava, vera u Gospoda...

Iz korena dobra još bolji izdanak niče, vodama bogosaznanja napajan... Imamo Božansku ljubav! Ona nam daje snagu, sigurnost, čvrstinu. Uz nju je sve lepše i svetlije. Ne bojimo se prepreka, zla, smrti. Imamo veru! Imamo pravoslavlje! Imamo krst časni! Čujete li molitve onih koji vaskrsnuše do zvezda za naše grehove. Čujete li vapaj protiv patnji i stradanja. Svetosavlje je naša ispovest. Svetosavlje je traganje za putem dobra i blagostanja. Ono nastavlja svoje trajanje kroz svakog od nas, onako kako ga je Svetitelj Sava stvarao.

Miriše dela tvojih trud, blistaju učenja tvojih reči, čudotvorstva se posvuda oglašavaju, ugodniče Savo, Hristov sveštenoučeniče. Vero naša iz koje iskonska svetlost rađa ljubav, iz čije krvi smo potekli kao reka vremena što se ne zaustavlja, hoću da mlečnom belinom svojih očiju nad vekovima uzdigneš njegovo ime! Za zrnevlje istine što na njegovom tlu raste iz njegovih reči, izbrisasmo granice vremena da bi ga večnim učinili, da bi mu ime u našem osmehu do beskraja klasalo – Svetitelj Sava. Sada se tiho pomolite i primite u srce – LJUBAV – dar Božji.

________________________________

Sveti Sava

27. januar. Hladno i snežno zimsko jutro. Sa obližnjeg zvonika razleže se ujednačen, blaženi zvuk. Miris tamjana, upaljenih sveća i pobožni žamor u crkvenoj porti budi u meni nostalgiju za starim vremenima. U školama veselje, razigranost. Slavi se školska slava! Zar se samo na današnji dan slavi Savino ime? Zar nije pravo pred Bogom i ljudima da ga se stalno sećamo, da se trudimo da makar malo živimo život sličan njegovom? Zar su uzaludne žrtve koje Sava prinese za spasenje celog srpskog roda, te smo posustali i zastranili na stazi pravednog i čovečnog života!? Gde nam je nestala ljudskost i briga o drugima?

Sveti Savo, pomozi! Pomozi srpskoj deci da izrastu u čestite i poštene ljude kakav si i ti bio! Podaj nam, Savo, malo tvoje mudrosti i čovekoljubivosti, tvoje darežljivosti i bratske ljubavi, tvoje sposobnosti da miriš zavađenu braću i narode, čuvaš naše Srpstvo i voliš sve ljude: nesrećne, bolesne, siromahe, plemiće, vladare, starce i decu - sve podjednako! Pokaži nam, naš duhovni vođo, pravi put! Pokaži nam put istine i pravde, put znanja i odricanja, put bratstva i sloge! Prosvetli naše živote i ogrej nam srca toplim zracima Hilandarskog sunca! Vrati Srpstvo tamo gde su njegovi koreni i duhovni temelji! Podaj nam još Žiča, Studenica i Mileševa! Opismeni nepismene, izleči bolesne, podaj vid slepima i onima koji ne žele da vide, smekšaj najtvrđa srca, usreći nesrećne kao što si mnogo puta za svoga života! Ujedini pravoslavce, katolike, muslimane i Jevreje, sve tvoje poštovaoce, kao nekada kada se poklanjahu tvojim moštima u Mileševi! A srpskom rodu podaj mira, sloge, znanja, ljubavi, poroda i sreće.

Mnogo je vekova, buna, nedaća i strepnji prošlo od Savinog rođenja i mnogo će ih još proći, ali njegov lik i delo ostaće prvi, pravi i jedini istočnik srpske države i duhovnosti.