Srebrno pače

Jednoga dana kod jezera našla se labudica. Imala je osam jaja. Primetila je da joj jedno jaje nedostaje. Osvrtala se oko sebe, ali jaje nije našla. Bila je jako tužna. Dok je labudica tog popodneva tražila hranu, orao je zgrabio jedno jaje i poleteo visoko sa njim. Dok je leteo, jaje je skliznulo i počelo da pada. Iako je palo sa velike visine, nije se razbilo, već je palo u drugo gnezdo. U tom gnezdu su bila jaja mame patke. Ona nije ni primetila da ima jedno jaje više.

Nekoliko dana kasnije, jaja su se izlegla. Mama patka je primetila razliku među pačićima, pa je malom labudu dala ime Srebrno pače. Iako je ono izgledalo drugačije od ostalih, mama patka ga je hranila i gajila lepo kao i ostale pačiće. Srebrno pače je bilo radoznalo i stalno se gubilo od ostalih pačića. Jednom nije znalo da se vrati. Mama patka ga je uzaludno tražila. Pronašla ga je posle nekoliko dana, kako samo pliva po jezeru. Srebrno pače se obradovalo i ponovo bilo srećno. Jednom, dok su se svi pačići igrali i plivali po jezeru, ugledaše čudne komšije. Bili su to mladi labudi sa mamom labudicom, i svi su bili isti kao Srebrno pače. Mama labudica je prišla i pitala mamu patku da li može da joj vrati njenog izgubljenog labuda. Patka je tužno pristala, jer je videla da Srebrno pače više pripada labudovima. Mama labudica mu je promenila ime u Srebrni labud.

Od tog dana, pa sve dok nisu porasli, svako popodne su pačići i labudići veselom grajom remetili tišinu jezera. Najsrećnije je bilo Srebrno pače, pardon, Srebrni labud jer je, umesto jedne, sada imalo dve porodice.