Sećanje vezano za neke značajne trenutke mog proteklog školivanja

Kako je život čudan. Nekada je nestašan kao planinski potok, pun virova koji prete, ili mračan kao otvor pakla. Onda se čoveku odjednom učini da se ništa ne događa, kao da ga život zaobilazi i odlazi drugim, njemu nepoznatim stazama.

Dugo sam mislila da živim odvojena od svega, kao prestupnik u ćeliji, odvojena od ljudi, realnosti i onoga što nazivaju trkom sa vremenom. Odjednom našla sam se naraskrsnici životnog puta. Završila sam osnovnu školu i trebalo je upisati se u srednju. Osam godina dugih kao noć i brzih kao planinska reka ostale su iza mene. Taj period sa ovog rastojanja bio mi je sav lep. Došla sam do zaključka da mi je događaj baš iz tog vremena pomogao da se odlučim o svom životnom putu. Bila je jesen. Kiša je beskrajno padala kao da je želela da potopi sve živo. Sunce bi se ponekad bojažljivo pojavilo i uplašeno tim strahom, ponovo skrilo. To jutro me obeshrabrilo. Iznenadni talas melanholije i nezadovoljstva učinio me je nesposobnom za bilo šta. Dok sam posmatrala ova sivila zvono na vratima je zvonilo. Bila je to devojčica iz suseda. Zadihana saopštila mi je da treba da se spremim i pođem u školu radi izrade nekog nagradnog temata. Sada? To mi se učinilo nemoguće. A moje sumorno raspoloženje?

Rasprnulo se kao probušeni mehur. Mehanički sam obukla mantil i izletela napolje u blato, kišu i vetar. Usput sam počela da gunđam. Pitala sam se zašto sam pošla, zašto dozvoljavam da sa mnom raspolažu kao da sam neka stvar. Još mnogo detinjastih misli mi je palo na pamet. Ali to je bio samo odraz mog buntovničkog duha a ne prave ljutnje. U sali gde je nekad bila školska kuhinja već se sakupila grupa učenika. Ušla je profesorka i izdiktirala temu: "Nema nagradebez rada, ni bogatstva bez štednje''. Bilo je to dolivanje ulja na već rasbuktalu vatru. Tema mi se nije ni malo svidela. Ipak sam, malo bezvoljno, počela da pišem. Dva dana kasnije na času fizike u učionicu je ušla ona devojčica iz susedstva i rekla da me director zove. Zašto? To nisam znala. Pošla sam. U kancelariji meje dočekalo direktorovo strogo lice, sada nasmejano i, učinilo mi se srećno. Mirnim, dubokim glasom mi je saopštio da sam osvojila prvo mesto u opštini u izradi nagradnog temata. Bila sam neizmerno srećna. Tada, tog trenutka, odlučila sam o svemu. Studiraću književnost i raditi ono što volim.