Lektire.me - sastavi je internet stranica koja sadrži primere sastava, pismenih zadataka i eseja za osnovnu i srednju školu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da što bolje i kvalitetnije napišu sastav na određenu temu.


Samo jednom se ljubi

Samo jednom se ljubi

Samo jednom se ljubi

 

Samo jednom se ljubi... sve je ostalo varka...

 

Jedan evergreen mi je ovih dana dao na razmišljanje. Pa pesma kaže ukratko - možemo samo jednom voleti i to će biti ono pravo. Sve ostalo je samo privid. Sve ostalo je... šta?! Romantično, slažem se. Ali koliko ima istine u tome?

 

I onda je došao on, spustio poljubac na njene usne. Otvorila je oči i zagledala se u njega. I živeli su srećno do kraja života. Snežana, Pepeljuga, Uspavana lepotica... Kao devojčica volela sam ih čitati. I shvatila sam da sve te bajke uviek nekako isto završavaju. Sve imaju princa i princezu. On je uvek njen heroj hrabrog srca koji se bori sa svim neprilikama ovog sveta da spasi svoju voljenu. I uspeva uvek! I naravno, uvek žive srećno do kraja života. A šta je sa stvarnošću? Kad se zaljubimo, onda otprilike svi isto doživljavamo. Tu osobu posmatramo kroz ružičaste naočare i on/ona nam je najsavršenije biće na svetu. I dok zaneseno posmatramo te oči, verujemo kako ćemo ostariti s tom osobom. Kako je baš ta osoba ona jedna jedina prava za nas. I niti jedna druga.

 

A tome i težimo... Svesno ili podsvesno tražimo onu osobu, onu jednu jedinu osobu koja će biti idealna za nas i za koju ćemo mi biti savršeni. Onaj komadić slagalice koji nedostaje da slika bude potpuna. Tu osobu sa kojom ćemo zajedno kročiti kroz život, kroz dobro i loše. Osobu koja će nam biti ljubavnik, partner i pre svega prijatelj... S kojom ćemo se smejati i plakati. Za koju ćemo želeti da bude zadnje što vidimo uveče i prvo što ugledamo ujutro. Osobu koju cemo voljeti. Osobu koja ce voleti nas. Baš ovakve kakvi jesmo, sa svim manama i vrlinama. I opet se vraćam na stih... Samo jednom se ljubi... Ma zar je moguće?! Da u životu možemo voleti SAMO i ISKLJUCIVO jednu osobu? A da zaista sve ostalo bude varka? Mislim da cela teza ostaje na tom romantičnom pojmu. I tu joj je kraj. Ne, nemojte me pogrešno shvatiti. Ja verujem u ljubav. U pravu ljubav između muškarca i žene. U odnos koji može trajati do kraja. Ali ne verujem u činjenicu da nam je samo jednom dato da iskreno volimo. Poput jednokratnog kupona kojeg kasnije ne možemo iskoristiti. Ne, ne verujem, jer znam da je to čista glupost.

 

Na svom životnom putu susrećemo puno osoba koje nam postaju saputnici. Kao kad se vozimo vozom, neki udu u njega i voze se deo puta s nama. Zatim siđu i nastave svojim putem. Neki dođu pre, neki kasnije. I trajanje našeg zajedničkog putovanja nam bude nepoznato. Za neke poželimo da siđu na idućoj stanici. Za druge da ostanu pored nas sve do kraja vožnje. I dogodi se... dogodi se da naiđe osoba koja nam izvrne svet naopako. I mi počnemo ploviti od početne zaljubljenosti prema nečem dubljem. I dogodi se... da poželimo tu osobu zadržati pored sebe zauvek i nikada je ne ispustiti iz ruku. I volimo. Kako samo volimo...

 

Volimo tom snagom da bi bez razmišljanja učinili bilo šta na ovome svetu samo da tu osobu usrećimo. Volimo svom snagom koliko jednom maleno ljudsko srce može voleti. Volimo, ne zato da primimo, već zato jer imamo toliko toga za pružiti.. I pružamo to sve širom raširenih ruku. Ali onda nas činjenica pogodi. Trajanje zajedničke vožnje tim vozom života je završila i naše najvoljenije silazi ostavljajući nas same u kupeu. I mi se ne pitamo želimo li to ili ne. Boli li ili ne. Mi se tu ništa ne pitamo. Sudbina je odredila i rastanak je neminovan. A razlozi nam budu često nejasni, neprihvatljivi i previše bolni. I jedino čega smo svesni je osećaj kako nam duša umire sa svakim korakom koji tu osobu odnosi sve dalje. I ne pomažu niti suze, ni tuga, ni jecaji... Sudbina ide svojim tokom, odnosi nam voljeno, a mi ju samo nemo i nemoćno posmatramo boreći se za dah.

 

Znači li to da ćemo zauvek ostati sami u tom kupeu, sve do kraja naše vožnje? Koliko god u tom trenutku verovali u to, odgovor je ne! Iako romantično zvuči, ne ljubi se samo jednom! Samo jednom se ljubi - tu osobu i na taj način! Jer hteli to ili ne, život nam šalje svoje zadatke i lekcije. Šalje nam i nove ljude u tu vožnju. I možda, možda ćemo ljubiti i neke od njih. I opet iskreno i u potpunosti. Celim srcem i dušom. Voleti tu osobu kakva je - jedinstvena i unikatna. I voleti je na samo takav nacin. Sasvim drugačiji, u skladu s tom osobom. Ne mislim na manje, ni više, - već drugacije. I hoće li to značiti da smo osobu pre te voleli lažno? Veštački, površno ili polovično? Nikako! Voleli smo je na isto takav jedinstven način, kako samo možemo voleti tu osobu i niti jednu drugu. I ako smo zaista tako voleli, onda ta osoba i ostaje u našem srcu. U posebnoj pregradi koja pripada samo njoj.

 

A srce... srce je čudna stvarčica... Nikad nije pretesno za ljubav. I koliko god da se nade te ljubavi u njemu, uvek ima mesta za još. I kao da se te posebne pregrade za posebne osobe stvaraju same od sebe, baš kad zatreba. I ne gube vrednost, niti bilo koji od njih s vremenom postaje manje važan. Ponekad volim sa strahom, ponekad sa setom. Ponekad mi ono što se krije u njima izvuče osmeh na lice, a ponekad mi i suze krenu. Ali to sam ja. I ja znam da sam ljubila. Da sam volela iskreno, čisto i snažno, do beskraja i natrag. I da snaga te ljubavi ne postaje ništa manja, niti će ikada izbledeti. Da moje voljeno, zauvek ostaje moje voljeno. Bez obzira na sve što sudbina donese. Ali me i podsećaju da je unutra još toliko toga što imam za pokloniti od srca. Da je ispred mene još puno godina i životnih lekcija. I puno mesta za posebne ljude koji će mi ući u život i sesti pored mene, u moj kupe. I možda, samo možda... neko ostane pored mene sve do kraja vožnje.

 

Možda mi neko od njih ponovo uzburka leptiriće i povuče me duboko ispod površine one obične zaljubljenosti. Možda zaronimo zajedno i zaplivamo istim strujama. I znam... ako se to i dogodi... Opet ću moći reći - Stihovi nisu tačni. Vidi me! Ja ljubim. Opet! Ljubim... na jedinstven i unikatan način. Onako kako ja to znam. Iskreno i čisto! I to nije varka. I umesto početnih, ponoviću Oliverove stihove koji mi više leže: Vjeruj u ljubav... jer ljubav je sve. Ja verujem!

loading...
1 glasova
Koristio vam je ovaj sastav? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovaj sastav na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Samo jednom se ljubi

Najbolji citati

Najpopularniji sastavi

Moja soba

Moja soba   Razmišljajući o svojoj sobi, ne želim ju opisati kakva je ona materijalno jer se bitno i ne razlikuje od soba mojih vršnjaka. Svaka soba… >

Moja škola

Moja škola   Škola, to je ustanova čiji je osnovni zadatak prenositi znanje na mlade ljude. To su zgrade u čijim se prostorijama odvija nastava.… >

Moji snovi

Moji snovi   Ne postoji čovjek koji ne sanjari ili barem mašta. Snovi mogu biti različiti; počev od snova o uspjehu, preko ljubavnih snova pa do… >

Iskreno o sebi

Iskreno o sebi   Iskreno o sebi. Ne znam što ne mogu da napišem par rečenica o sebi, a uvek brzo donosim zaključke o drugima. Ostavljam olovku,… >

Sloboda

Sloboda   O lijepa, o draga , o slatka slobodo... rekao je davno naš poznati pjesnik Ivan Gundulić. Zaista, sloboda jeste lijepa, draga i slatka no… >

Sastavi na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u