Sa kim noćas maštaš

Htela ne htela, ne mogu da budem ravnodušna. Ignorišeš me a ja mrzim ignorisanje. Ali ipak neću da insistiram.

Sremac, izgleda da si rešio da se uozbiljiš sa jednom devojkom. Izgleda da si našao neku koja je vredna pažnje, i koja je tvoja. A najviše me boli što smo maštali, i sada sve to ode...

Šalili smo se. Govorio si da nećeš nikada da me ostavljaš samu da radim, i da ćemo uvek izlaziti zajedno... Kada si odlazio, rekao si da je bilo pogrešno vreme kada smo se sreli. Da želiš nešto ozbiljno i veliko, a mi smo bili deca...

Pogotovo ja. (Iako sam uvek želela da delujem zrelije od tebe).

Bože, šta mi je sve taj Sremac govorio. Maštali smo gde i kako ćemo živeti, planirali smo koliko ćemo dece imati i kako će se svako od njih zvati...

U srce pogađa saznanje da to sve sada imaš sa nekom drugom. Nikada nisam bila previše ozbiljna kada je zaljubljivanje u pitanju, i znam da su sve to bile samo naše dečije maštarije. Ali mi ipak fale te naše šale, i ti dugi razgovori. Tvoj smeh i podrška.

Šta smo sve imali, to sada imate vas dvoje?

Je li bar lepa? Pametna? Starija? Iskusnija?...

Sremče, pitam se samo, da li je to sve zbog toga što si nekada imao 15 godina, a sada imaš 20? Znači li to da u tvojoj 20. godini nema mesta za mene? Tužno saznanje.

P.S. I nemoj da misliš da nisam krenula dalje. Jesam. Ali nisakim konkretno. Ne vredi više čekati.