Reci ranije - volim te

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, pošli svojim životnim putem... uobičajna priča.

Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.

Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ...Hm, hm... Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo:

- Ja bih rekao da vaša supruga jednostavno više nema volje za život.

Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:

- Ti nećeš umreti!

- Zašto? - upita ona jedva čujnim glasom.

- Zato što si mi potrebna!

- A zašto mi to ranije nisi rekao?

Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna. Možda i zna, ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: Ja sam, želim ti reći da te volim.

Stisni ruku osobi koju voliš i reci: Trebaš mi! Volim te, volim, volim te...

Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.