Putevi ljubavi

Svi smo mi dospeli u ovozemaljsku baštu koja se zove život. Staze kojima hodamo su različite, prepliću se i razilaze, mi tečemo kao vreme, radujemo se, smejemo, patimo, bolujemo i što je najvažnije... Volimo...

Tako sam i ja zavolela... Brzo, nepromišljeno, totalno blesavo...

Zavolela sam tako lako a tako sam teško znala to da pokažem... Možda je to moja najveća mana a možda čak i najveća vrlina... možda ću upravo zbog toga uspeti da sačuvam svoje srce u jednom komadu što retko kome polazi za rukom u ovom svetu punom laži, prevara i neiskrenih ljubavi... A sa druge strane čovek bez ljubavi je samo mrtvac koji diše, ništa drugo do nekoliko slučajnih imena i datuma...

Ljubav je čudna stvar... Danas je sve lepršavo i lepo i mi ušuškani u svojoj ljubavi sijamo od zadovoljstva a sutra... Šok... Ugledamo onu stranu stvarnosti, onu stranu života koju juče nismo poznavali, svi lepi trenutci ispare a u nama ostaje jedino osećaj gorčine, usamljenosti i neobjašnjive tuge... Da li je onda nase srce vredno da ga žrtvujemo zbog nekih lepih zelenih očiju? Očiju koje su tu uz nas, bodre nas i prate kroz život a onda odjednom nestanu kao da nikada nisu postojale, a nase srce ostane samo, napušteno i ranjeno...? Očigledno da jeste čim je toliki promet!!! Danas se srca poklanjaju tako nepromišljeno i brzo da je gotovo nemoguće sačuvati ih... Da li su ljudi poludeli ili i dalje ne shvataju da je srce ono najvrednije što poseduju?

Možda su ipak ljudi u pravu... Možda srce ipak treba staviti na kocku i čekati da naiđe ono koje će kucati u istom ritmu... Možda je ta neizvesnost ono što u stvari čini ljubav a kada bi sve bilo očigledno i lako ljubav verovatno više ne bi bila to što je sada... Zbog toga ljudi ne treba da se opiru kada ih pogodi Amorova strelica a još gore da beže od toga i stide se da pokažu svoju zaljubljenost, taj najlepši osećaj na svetu...

Putevi ljubavi su veoma čudni i satkani su od bezbroj trenutaka. Svaki je poseban i neponovljiv. Svaki preživljeni dan i prespavana noć samo su delići ogromnog mozaika. Nikada se jedan preživljeni trenutak neće ponoviti i zato treba voleti i biti vojen u svakom trenutku, tokom ovog celog kratkog i nesavršenog života... A ja bih to verovatno prvo trebala da naučim sebe...