Ostavite nadu ispred svi koji ulazite

Ispaštanje, bol, bes. Ljutnja, prezir, samoća. To je ono što vas čeka u ovoj furuni. Unutra je svaki sledeći uzdah sve teži, a sva sećanja na ono što beše život, bole. Peku kao vatra na goloj koži.

Ovde vlada neprekidno buka. Neprekidni nemir ispunjen zvucima zavijanja punog tuge i zakasnelog pokajanja, a ipak tako je tiho. Nema zvižduka vetra kroz granje, ni cvrkuta ptica, ni pesme razigranih klinaca u parku. Nema nevažnih razgovora o sutrašnjem ručku, ili sinoćnom provodu, jer ni ručka ni provoda ovde nema. Ostaju samo neprekidne, duge priče o grešnim životima. Iskreni, dražesni smeh ne zalazi ovde. Čuju se samo katkad ironični, prazni grohoti Lucifera samog ili nekoga ko je ovde dovoljno dugo da ništa od njega nije ni ostalo, do goli sarkazam i nemir. Ovde godišnjih doba nema: lišće ne žuti, ne rađa se ponovo. Ono samo plamti, večno i neumorno, oslobađajući tako iz sebe ogromnu, nepodnošljivu toplotu. Nema lasta da lete na jug, ni snega da obeli i ulije tračak sreće mučeniku. Ne. Ovde, oko tebe, samo su vatra, bol i haos, koji se neprestano obnavljaju proizlazeći iz nas samih.

Ovo je mesto gde telo truli, a duša zauvek ostaje netaknuta, ogrebana samo za života. Ranjena isključivo od nas samih, od sopstvenih postupaka. To je ono što što najviše boli, činjenica da nije moralo tako da bude. Bilo je u tvojoj moći. Zašto nisi drugačije postupio? Samo te korak deli od užasa. Dođi! Pridruži se! Postani jedan od nas paćenika. Neka ti dani prolaze u mislima o proživljenom ti životu. Seti se svake sekunde, svakog pogrešnog koraka. Prematraj ga u glavi. A vremenom, kada svaki delić života pročešljaš nekoliko puta, shvatićeš da je sve već gotovo. Tada ćeš dići glavu iz pepela koji te je godinama zatrpavao mešajući se sa uspomenama. Okrenućeš se večnosti koja je pred tobom. Gledaćeš tuđe izraze lica dok sada oni pokušavaju da vrate vreme. Gledaćeš druge kako se lagano gube, lagano nestaju. Osluškivaćeš riku od bola i smeh od muke.

Tada ćeš lagano i sam da se nasmeješ, a kad jednom krene, grohot nikad ne prestaje, traje večno. Baš kao i tvoja gola duša. On u paklu kao jecaj u raju potpuno neprikladan, ali je, u ovom slučaju, mom, tvom, njihovom slučaju, u jednom momentu večnosti, potpuno neizvestan.