Opis moje dnevne sobe

Hladan vazduh uvukao se tiho i rashladio prostoriju pa sam morala brzo zatvoriti vrata terase. U dnevnoj sabi je vladao muk. Čulo se samo tiho cveketanje malog zamrzivača na kraju sobe. U stanu nije bilo nikoga osim mene. Osvrnula sam se po prostoriji i ugledala moju staru sliku iz nižih razreda.

Ta slika je oduvijek stajala tu, ali sam ja tek sad primetila da se i ona malo promenila. Na nju, kao i na druge slike, spustila se siva prašina. Nepospremljen sto, prašnjave slike i kauči sa sa spuštenim pokrivačima dali su mi nagoveštaj da je vreme za raspremanje. Za tili čas sam donela usisivač i par krpa, pa je raspremanje moglo da počne. Brzo sam počistila prašinu sa starih slika, a ni ogromni časovnik nije bio preskočen. Prljavo posuđe i solnjak stavila sam u kuhinju, pa je i sto bio raspremljen. Hrpice mrva po podu, i već sam morala uzeti usisivač. Muzika je proradila i mrve su jedna po jedna nestajale sa poda. Ostali su samo kauči koje sam lako raspremila, pa je raspremanje za pet minuta bilo gotovo. Odmah sam se bacila na dvosed, uključila televizor i odmorila se od napornog raspremanja. Odmarajući sam se setila koliko samo lepih, a pomalo i tužnih trenutaka provela u njoj. Za mene ona nije bila samo jedna soba puna ispravno poređanog nameštaja već i mesto događaja svega onog lepog u mome životu, što ću nadam se još dugo pamtiti.