Očiju tvojih da nije

Ljubav, to iskonsko osećanje koje je uvek zbližavalo ljude, pruža najlepše i najsadržajnije trenutke ljudskom životu. Ona doleprša do svakog srca i zatreperi sve žice ljudskih osećanja. Zato je ljubav nešto najjače, najvažnije i najplemenitije u čoveku. Mnogi pesnici su to osećanje izrazili veoma lepim pesničkim slikama i podarili nam čitavu riznicu poetičnih, maštovitih i melodičnih ljubavnih pesama.

Među takvim pesnicima je i Vasko Popa, koji nam je sva svoja osećanja prema voljenoj osobi, iskazao u pesmi Očiju tvojih da nije. Pesnik piše o svojoj ljubavi i zato u stihovima nisu dovoljne obične reči – jer ljubav uvek piše najlepše. Od takvih reči ispletena je ova ljubavna pesma. Ona sva odiše lepotom i mladošću voljene osobe. Njene oči unose plavetnilo neba, njen osmeh razmiče zidove, njene ruke donose sunce. U stihovima se oseća da je ličnost pesniku bliska, draga, da predstavlja nešto najuzvišenije, što mu daje snagu. Njegovo srce kuca za njeno, njegove misli bdiju nad njom.

Ništa od svega toga ne bi bilo moguće da se u pesnikovo srce nije uselilo jedno osećanje koje ne zna za nemoguće. Ljubav. Ljubav koja nema granica i prepreka, koja nema daljina koje neće preleteti ni voda koje neće prebroditi. Ljubav koja je osvojila pesnikovo srce, ljubav koja je opsela njegove misli. Njoj je izgovorena i posvećena svaka reč.

Da bi izrazio i što vernije dočarao bogatstvo i dubinu svojih osećanja, Vasko Popa se koristio najlepšim i najslikovitijim stilskim sredstvima, a najčešće metaforama. Njegov stil, koji je poseban, jezgrovit, metaforičan i masaon, dao je još veći efekat i još veću moć pesmi. Ona je dobila takav sadržaj, jer je pesnik sledio put svoga srca, jer je čeznuo da kaže najdublje reči. Ovakvim stilom i ovakvim motivima koristili su se i mnogi drugi pesnici koji su želeli da i sami iskažu složena i duboka osećanja, ne samo svoja nego i osećanja svakog čoveka.

OČIJU TVOJIH DA NIJE

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo