Nesporazum

U životu svakoga od nas, bar jednom se dogodio neki nesporazum. Neka uglavnom neprijatna situacija koju nismo hteli svojom voljom da izazovemo. Neretko se dešava da zbog jedne nesmotrenosti dođemo u vrlo neprijatne situacije.

Neki nesporazumi mogu biti vrlo zamršeni i neočekivani. Takođe se ponekad dogodi i to da nesporazum izazove svađu između nekog, ili nečiju tugu, ljutnju. Često sam se i sama našla u takvim situacijama. Nekada sam bila iznervirana i tužna, a nekada su mi neki nesporazumi bili i smešni. Najvažnije od svega jeste da sam na kraju uvidela da je po sredi bila samo zabuna i nesmotrenost. Mnogih se nesporazuma, više i ne sećam. Međutim, ima i nekih koji su mi ostali u sećanju. Jedan od njih se dogodio kada sam bila četvrti razred osnovne škole. Radilo se o jednoj slučajnosti koja je izazvala tugu kod moje najbolje drugarice i mene. Bilo je leto i bližio se moj rođendan. Mama je ukrašavala rođendansku tortu. Brat i tata su ukrašavali sobu balonima. Za to vreme ja sam vidno raspoložena i srećna pisala pozivnice za rođendan. Među svim tim pozivnicama bila je i ona namenjena mojoj najboljoj drugarici. Od svih gostiju, njoj sam se, zaista, najviše radovala. Volela sam da budem na njenim rođendanskim proslavama, ali i da ona na moje dolazi. Pošto nije bila kod kuće kad sam joj odnela pozivnicu, ja sam je dala njenoj baki. Ona se zahvalila u njeno ime i obećala da će joj dati čim dođe kući. Međutim, njena stara baka, verovatno da je slučajno zaboravila. Naravno, ja sam se nadala da će je dobiti i zato nisam brinula. Očekivala sam njen dolazak.

Tako su na mojoj rođendanskoj zabavi došli svi pozvani drugari, osim moje najbolje dugarice. Ja sam je sa nestrpljenjem iščekivala. Nadala sam se da će doći svakog trenutka. Povremeno sam gledala kroz prozor da vidim da li dolazi. Nekoliko puta sam pitala mamu da slučajno nije javila da će malo zakasniti. Međutim, ona nije došla, zbog čega sam bila mnogo tužna. Rođendan se završio, svi su otišli, a ja sam tužna otvarala poklone. Poneki poklon mi je izmamio osmeh i oduševljenje, ali sam bila i dalje tužna. Mama je primetila moje raspoloženje i tešila me da je drugarica možda imala neke obaveze. U jednom trenutku sam bila čak i ljuta, jer smo uvek odlazile jedna kod druge na rođendane, ma kakve god obaveze imale. Sutradan u školi, sela je kod mene u klupi i tužno me pogledala. Nekoliko minuta smo ćutale i gledale se. Kao da smo htele da pitamo nešto jedna drugu. Onda sam odlučila da je ljutito pitam zašto nije došla na rođendan. Međutim, ona je zbunjeno odgovorila da nije ni bila pozvana. Njen odgovor me iznenadio i istovremeno zbunio. Tad sam shvatila da je u stvari došlo do nesporazuma i da je njena baka zaboravila da joj da pozivnicu. Zatim sam joj objasnila šta se dogodilo i kako sam se osećala.

Kada smo shvatile šta je zapravo u pitanju, videle smo da se slučajno i sasvim nehotice dogodila ova situacija. Njoj je bilo krivo jer je mislila da je nisam pozvala, a meni jer sam mislila da nije htela da dođe. Posle škole je došla kod mene, sa najlepšim poklonom, a ovaj nesporazum smo dugo prepričavale. Međutim, iako smo ga dugo prepričavale, ipak smo se osećale i tužno i ljutito zbog toga. U svakom slučaju, nesporazumi su takvi, zbune nas i razljute. Ali, kad sve dođe na svoje, i kad se sve razreši ipak budemo srećni. Ako ne prihvatimo nesporuzum možda nikada nećemo znati šta je zapravo istina i kako je nešto trebalo da izgleda. Ove male, naizgled sitne slučajnosti, nikada nisu zlonamerne. Ne dolaze našom voljom i samo nam stvore zamršeni klupko koji treba odmrsiti. Nekada su toliko zbunjujuće i zagonetne, da sve te nesporazume teško podnosimo. Međutim, nekada mogu biti i sasvim smešni i simpatični, ali, najvažnije jeste da ih uspešno rešimo.