Lektire.me - sastavi je internet stranica koja sadrži primere sastava, pismenih zadataka i eseja za osnovnu i srednju školu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da što bolje i kvalitetnije napišu sastav na određenu temu.


Nekad tišina zna prepasti džina

Nekad tišina zna prepasti džina

Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik

 

Dečko kom je posvećen ovaj post, je nešto što se desilo i promenilo moju koncepciju o životu. Tek posle njega, shvatila sam da se sve dešava sa nekim razlogom, dobro utemeljenim.
Sada, kada mi kajanje polako ulazi pod kožu, mnogo mi je lakše da samo to mislim: da je sve tako moralo da bude i da ja nisam kriva za ono što se desilo posle.

 

Ja sam taka uvek bila: u svemu što radim, davala sam se maksimalnno. Ako sam glumela u 2 predstave u istom periodu, pokušala sam da dam sve od sebe na obe strane. Šta onda reći o Slovaku? Već pominjanom momku. Koga ću, eto, posle nekog vremena pominjati kao "moje prve devojačke suze", "moj prvii oteti osmeh", "moje prvo ustezanje". I svakako, "moj Slovak". Najbolji drug u kog sam se zaljubila. I eto, preko njega stigoh do ostalh Slovaka. Što bi rekli: "Ko je k'o ti sad?"

 

Ako oduzmem činjenicu da smo se u prolazu mimoišli, da smo sedeli jedan do drugog u tramvaju a nismo imali pojma da ćemo se jednog dana zavoleti ono drugo, i ako se zapitam "Slučajnost?" Smem da drznem i glasno odgovorim "ne!"


Tamo negde, među oblacima, odavno je bilo zapisano ovo. Da ću mu pružiti ruku u vozu koji je jurio do Bukurešta i da ću uz osmeh dodati: "Pričali su mi o tebi."

 

Sećam se tuge u njegovim očima. Presekla me je odmah.


Naše druženje u Bukureštu, a kasnije i u Parizu, sretno se nastavilo i mesecima kasnije, kada smo se vratili svojim kućama. Dušu sam davala za noćna filozofiranja sa njim. Da progutam još malo njegove inteligencije, da čujem, da osetim... A ja... ja sam u svoje konverzacije uvek uvodila i njegovog najboljeg druga. Bila sam zaljubljena, valjda se oprašta? I otkud sam tada znala, da on oseća nešto?

 

Pod prekrivačem njegovog osmeha, skrivalo se malo tuge, namenjene meni. Malo žalosti, što se nismo ranije sreli i što nije on bio taj koji će osvojiti moje srce. I voleo me je dostojanstveno. Nikada ništa nije zatražio. Bilo mu je dovoljno da ponekad pričamo. Divio se meni, govoreći kako sam vredna i borbena.

 

Nije priznavao da ga boli kada pričam o drugim muškarcima. Samo je prognozirao da ću njegovog najboljeg druga preboleti.

 

U aprilu me je gledao kako se smejem. Možete li da zamislite kada je neko zagledan u jednu tačku. Razmišlja o nečemu, ali je teško protumačiti o čemu je reč. Moja objektivnost bi tu bila bespotrebna, ali su mi drugi rekli.


"Ma jesi li ti videla, budalice, kako je on tebe gledao? Izgubio se u tvojim očima."


Stidljivo bih podigla pogled a on bi tada svoj spuštao. Želela sam da pričamo, ali nismo. Ali smo u džepovima svojih pantalona čvrsto stezali Pariz koji će nas zauvek povezivati. Bolno mi je kada se setim da sam nekome ukrala osmeh. A hiljadu puta kasnije sam pomislila da smo jedno za drugo. I sa istinom je uvek tako: kada je saznate, počinjete da vraćate sve momente unazad i da sklapate slagalicu.

 

Čestitao mi je na osvojenoj nagradi i na desetci. Plakalo mi se. Zagrlila sam ga snažno i taj zagrljaj je pitao: "zašto nismo probali?" Jednog dana sam u pošti zatekla beli koverat sa čitko ispisanim imenom. Bila sam prva kojoj je poslao sliku i sonet po završetku gimnazije.


I ronila sam suze.

 

Sa njim, eto, ništa nije bilo površno. Sve je odmah bilo preduboko. Zaljubila sam se. U novog Slovaka. Njegovi odnosi sa najboljim drugom su se iznenada pokvarili i mislim da sam jedina koja zna pravi razlog za to. Želim da odtugujem sve to. Da pomirim noć i dan i da prestanem da plačem svaki put kada se setim njega.

 

On odlazi u Bratislavu na fakultet. Poneće sa sobom knjigu koju sam mu poklonila i možda me se nikada više ne seti. A ja ću, uronjena u blesavo perje tmurnih oblaka, misliti da sam kreten jer sam ga izgubila.

 

Jer smo zajedno mogli da budemo celina. Da rušimo kule koje su nam preprečavale puteve. I čujem jednu melodiju, koja priziva suze. I sećam se jedne knjige, profesorka mi je rekla: "Podseća me na tebe".


I čim sam pročitala naslov setila sam se njega. Kasnije ju je i Una pominjala.


A meni se plakalo.

 

P.S. Posle nekih nemilih događaja iz mog života, suze su presušile. Plakala sam 2-3 puta godišnje i to obično onda kada mi ponestane snage i stvari ne idu svojim tokom. Ovaj dečko je uspeo da me rasplače opet. Zašto nismo ranije priznali jedno drugom? Ko zna šta nam sudbina sprema.

loading...
1 glasova
Koristio vam je ovaj sastav? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovaj sastav na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Nekad tišina zna prepasti džina

Najbolji citati

Najpopularniji sastavi

Moja soba

Moja soba   Razmišljajući o svojoj sobi, ne želim ju opisati kakva je ona materijalno jer se bitno i ne razlikuje od soba mojih vršnjaka. Svaka soba… >

Moja škola

Moja škola   Škola, to je ustanova čiji je osnovni zadatak prenositi znanje na mlade ljude. To su zgrade u čijim se prostorijama odvija nastava.… >

Moji snovi

Moji snovi   Ne postoji čovjek koji ne sanjari ili barem mašta. Snovi mogu biti različiti; počev od snova o uspjehu, preko ljubavnih snova pa do… >

Iskreno o sebi

Iskreno o sebi   Iskreno o sebi. Ne znam što ne mogu da napišem par rečenica o sebi, a uvek brzo donosim zaključke o drugima. Ostavljam olovku,… >

Sloboda

Sloboda   O lijepa, o draga , o slatka slobodo... rekao je davno naš poznati pjesnik Ivan Gundulić. Zaista, sloboda jeste lijepa, draga i slatka no… >

Sastavi na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u