Možda je to ljubav

Ljubav. Ako ne umeš da voliš, ne umeš ni da živiš! To sam negde čuo. Ljubav je večna inspiracija pesnicima, piscima, režiserima, zbog nje su se vodili ratovi, ona je život. Kažu, suze i smeh, sreća i tuga, digne te do neba pa te baci na tlo, sve je to ljubav. Čudo!

Ja baš ne znam mnogo o ljubavi. Zapravo, verujem da ne znam ništa. Znam samo da volim svoje roditelje, sestru, drugove, rodbinu, ali to nije "ona" ljubav o kojoj mnogi pričaju. Mislim da o toj ljubavi, ne znam ništa. Kako se ona desi? Kada? Kako izgleda? Šta, kada mi se desi? Je l' prava? Hoću li biti srećan ili tužan? Kažu umrli od ljubavi. Zar se od toga i umire? A, onda i ono Živeli su srećno do kraja života. Ništa mi nije jasno. Izgleda da je ta ljubav nešto čudno, i nikad nisi siguran šta može da ti se desi!

Možda se i meni dešava jer da budem iskren, postoji jedna devojčica. Kada me ona okrzne u prolazu, pogleda me onim lepim očima, i krišom mi se nasmeje, a ja... Nekako mi bude neprijatno, pa se preznojavam, crvenim, gledam negde bezveze, a ustvari mi je lepo, pući ću od sreće! Gledam i ja nju, ili bar pokušavam. Prišla mi je pre neki dan, i počela nešto da mi priča. A ja, ništa je nisam čuo! Samo sam je gledao, i to onim izbezumljenim i glupim izrazom lica! Mislio sam da ću se onesvestiti! A ona se smeškala dobronamerno! Uši su mi tada zujale, i sve mi se okretalo u glavi!

Jedva sam stajao, dok nije rekla "Vidimo se, ćao". A onda sam seo na stepenište, mislim srušio se bolje reći!

Bože, da li me je već strefilo? Šta sada? Šta da radim? Imam neki osećaj da se odvajam od zemlje! Osećam se blesavo, da li je to to? Da li je to možda ljubav? Neka mi neko odgovori?!!