Lektire.me - sastavi je internet stranica koja sadrži primere sastava, pismenih zadataka i eseja za osnovnu i srednju školu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da što bolje i kvalitetnije napišu sastav na određenu temu.
Možda je naše postojanje sloboda
Danas je moj dragi osuđen na smrt. Ili juče, ne znam, sad su mi javili. Neću biti prisutna kada ga budu besili, ne volim takve predstave. Njegovi prijatelji će ići. Ne znam zašto, tamo idu oni koji se slade tuđom patnjom. Da je neko drugi u pitanju, možda bih i išla, ali Merso je čovek koga volim. Ne želim da gledam kako se njegov život gasi.
A kako je počeo? Nije mi rekao. Kao da je to smatrao nebitnim. Nisam znala ni ko mu je majka (samo znam da je umrla), a ni ko mu je otac. Čudan je čovek bio. Ne znam kako da ga nazovem. Možda, širok. I preširok za ovu zemlju. Čudno je i to kako čovek poput njega može da stane u minijaturni embrion, kao i svi mi. Njegov um je tako uzvišen. Ili je bio uzvišen. Jer ono što je visoko iščezne, a ono što je nisko istruli. A on je sada najniže što čovekovo telo može da bude. Samo se nadam da još uvek ne truli, pošto je pre sat vremena izvršena smrtna kazna. Divila sam mu se. Osim u trenucima kada mi nije govorio da me voli. Tada sam se plašila da je potpuno, u celoj toj svojoj uzvišenosti, poludeo. Uzeo bi cigaretu, zapalio je i gledao negde u daljinu. Šta god da sam pričala, on ne bi čuo. Samo je gledao i jedva disao. Pomišljala sam da se nikada neće vratiti odatle gde je odleteo i da mi neće nikada odgovoriti na pi tanje: Hoćeš li se mnome oženiti? A onda, kao da ga je nešto naglo pokretalo, kao neki životni implus koji je uvek tu da nabubri kada stanemo sanjati i pukne kada polako postajemo deo snova. Da nas podseti da smo živa bića i da je naše mesto ovde. Na zemlji. Odgovarao je: Ako želiš to, hoću.
Zaista je bio poseban. Čak je za sebe govorio i da je zelen. Nisam shvatala, nije čak ni nosio zelenu odeću, a stalno je pričao kako se oseća tako. Zeleno. Volim te zeleno, ali, zašto si baš morao i da visiš obešen? Videla sam ga malo pre nego što je počeo sudski proces i tada sam jedino imala priliku da mu kažem i da mi kaže nešto. Ja sam njemu rekla: Volim te, tražiću pomilovanje, a on je meni rekao: Na obične reči više nemam pravo. Da li je to značilo da me ne voli? Ili da su mu zabranili da mi išta kaže? Dugo sam razmišljala o tome. I rešila da želim objašnjenje te rečenice. Ne volim da mi išta bude nejasno. I tako sam tražila pomilovanje. Tražila pomilovanje za neshvaćenog. Odbili su moju molbu rekavši mi da on čak i ne želi pomilovanje.
Isto je pevati i umirati. Kako isto? Nisu mi odgovorili na to pitanje. A ja više nisam imala snage da se raspravljam ni sa kim. Možda on, zaista, nije bio čovek za mene. Udaću se drugi put, ali ne za nekog koji peva i kojem je to isto kao kada umire. Smrt je možda i bila najbolje rešenje za njega. Oslobodila ga je, a sloboda ne ume pevati o sebi kao što sužnji pevaju o njoj. Verujem da sam ga sad konačno razumela. I te njegove postupke. Ali sam srećna što sam ja slobodna. I što se sve završilo. Pamtiću te, Merso. Tvoja Marija.
Moja draga osoba Postoji mnogo ljudi koji ispunjavaju moj život, koje volim i kojima se divim. To su moji roditelji, moja baka, ujaci, ali i moja… >
Moja škola Škola, to je ustanova čiji je osnovni zadatak prenositi znanje na mlade ljude. To su zgrade u čijim se prostorijama odvija nastava.… >
Moji snovi Ne postoji čovjek koji ne sanjari ili barem mašta. Snovi mogu biti različiti; počev od snova o uspjehu, preko ljubavnih snova pa do… >
Moja soba Razmišljajući o svojoj sobi, ne želim ju opisati kakva je ona materijalno jer se bitno i ne razlikuje od soba mojih vršnjaka. Svaka soba… >
Iskreno o sebi Iskreno o sebi. Ne znam što ne mogu da napišem par rečenica o sebi, a uvek brzo donosim zaključke o drugima. Ostavljam olovku,… >