Moral nije samo ideal

Izuzetno mi je drago što mi se ukazala prilika da iznesem svoje mišljenje na ovu temu, za koju verujem da je i dan danas pod velikim znakom pitanja. Iskoristiću ovu priliku da iznesem svoje stavove i ujedno apelujem na društvo, da daju sve od sebe za očuvanje moralnih vrednosti, jer upravo je to ono čime se razlikujemo od životinja, ono što nas čini ljudima.

Pretpostavljam da je svima poznato značenje izraza moral, ali verujem da neće škoditi da se podsetimo još jednom. I ako zatreba još jednom, koliko god puta to bilo potrebno. Moralna norma je nastala još davnih dana, u prvobitnoj ljudskoj zajednici. Još dok je čovek živeo u malim grupama, zapitao se kako se treba ponašati kako bi usrećio socijalnu zajednicu i na koj način se društvo treba ponašati ne bi li se čovek osetio srećnim. Pod pojmom moral se podrazumeva sistem normi ili pravila ljudskog ponašanja. Moral jedne ličnosti nam govori o stepenu razvitka te individue, o njenom uočavanju, rasuđivanju, ponašanju, navikama. Govori nam o ophođenju pojedinca prema socijalnoj zajednici, a samim tim i o ophođenju čoveku prema samom sebi. Moralni sud čoveka zavisi od emocionalne inteligencije ličnosti.

Objekat moralne ocene je uvek samo čovek. Da li je moral daleki ideal? Da li je moguće prihvatiti sva moralna načela I rukovoditi se njima tokom života, da li je moguće da zaboravimo na svoj ego i budemo pravi, istinski altruisti? Po rečima čuvenog psihijatra i oca psihoanalize, Sigmunda Frojda, čovek u toku svog odrastanja uči o moralu, usvaja njegova načela, ali ako uzmemo u predvid ljudsku nagonsku, impulsivnu prirodu, shvatićemo da harmonizacija moralne svesti, kao oblika društvene cenzure, i svesti pojedinca je gotovo nedostižna. Ali ne očajavajte, ne dozvolite da vas to obeshrabri, jer Moral je tvorevina koja služi očuvanju ljudskog identiteta. I na nama je da ga očuvamo, što više možemo.

Živimo tako reći, u društvu gde često nailazimo na pojam moral, često stavljamo nečije ponašanje na kantar i sudimo o dobrim i lošim osobinama. Lepo je to što uviđamo razliku između ta dva pojma. Ali šta dalje? Da li zaista postoji moral u našem društvu? Da li postoji moral u bukvalnom smislu te reči? Nekada smo se slobodno kretali ulicom bez straha da li će neko iz čista mira da nas napadne, samo zato što mu je dosadno. U današnje vreme su takve pojave sve učestalije, ali uprkos tome sebe nazivamo moralnim, kulturnim društvom, koje je evoluiralo od doba primitivizma. Kakve li ironije. Svoju decu učimo o moralnim vrednostima, govorimo im kako trebaju poštovati druge, kako treba biti tolerantan i prihvatati razlike. Ali mi im samo govorimo o tome, dok dela pokazuju nešto sasvim suprotno.

Kako je moguće jednog adolescenta odvojiti od televizora, novinarskih članaka, jednostavno zatvoriti mu oči pred svim onim što de dešava u današnjem drustvu? Adolescentske krize su iz svakog dana sve gore i gore. Ima li tome kraja? Ne pamtim da su ranije deca dolazila naoružana u školu, s namerom da ubiju, da usmrte nekoga. Da su se okupljali na tribinama s namerom da prebiju, osakate. Šta se to zaboga desilo sa našim društvom. Toliko pričamo o vrednostima, a uporno ih ignorišemo. Ne razmišljamo da treba početi od nas samih. Prvo moramo razumeti sebe kao ličnost, spoznati, pa promeniti, a tek nakon toga možemo misliti o društvu. Ali krenimo od nas samih, to je najveći doprinos koji možemo pružiti ovom društvu.

Nemojte se vređati, molim vas. Verujem u ljudsku dobrotu, verujem da ima jako puno ljudi koji cene prave vrednosti života, ljudi koji se rukovode dobrotom, ljubavlju, humanošću. Ali ako želimo da ovo društvo napreduje, moramo se još više potruditi. Moramo one uspavane podsetiti čemu zaista služi moral. U našem društvu zaista postoji veliki problem, koji se rasprostranio poput epidemije.

Čovek je zapostavio duh i duhovne vrednosti. Više niko ne čita Platona ili Konfučija. Spinozu, Kanta. Upravo oni su pokušali da probude našu dušu, da učine nešto za čovečantsvo, da izazovu saosećajnost, ali nažalost, sve je otišlo u drugom smeru, umesto saosećajnosti dobili smo licemerstvo. Ponašamo se kao da smo centar sveta, sve oblikujemo po svojoj meri. Isto se desilo i sa moralom. Postao je amoralan. Umesto da težimo savršenstvu, mi samo pričamo o njemu. Rukovodimo se svojom neurotičnom fikcijom, identifikujemo se sa svojim alter egom, a zaboravljamo na svoje pravo Ja. Sudimo svima, ali ne želimo nama da se sudi.

Ne prihvatamo kritike, idealizujemo sebe, svakog jutra oblačimo pažljivo odabranim kostim i pripremamo se za nastup na pozornici života. Možda sam isuviše kritična, ali zaista mislim da smo mi klovnovi koji glume u svom teatru. Šta bi se desilo kad bi te maske spale? Da li bi onda mogli nastaviti priču o moralu i moralnim vrednostima? Izopačili smo moral, postao je vid manipulacije. Smeškamo se, fini smo i kulturni, samo radi lične dobiti. Naivni se plaše proračunatih, saosecajni se plaše licemernih. I upravo zbog tog straha i čiste duše počinju da glume, da se pretvaraju, iz straha da ne bi bili povređeni, iskorišćeni. Nažalost, pojam dobro je dobio i svoju drugu stranu, korisno, svrsishodno.

Ne kažem da smo mi jedna izopačena, egoistična nacija. Slobodno mogu reći za sebe da sam jako altruistična i upravo iz tog razloga me toliko pogađa ponašanje većeg dela našeg društva. Veliki sam optimista, veliki čovekoljub, puna sam nade i verujem da će se naše društvo izmeniti, da ćemo početi da cenimo i druge vrednosti života. Ne retko sam bila povređivana, ali to me nije obeshrabrilo, neću dozvoliti da postanem marioneta izopačenih, sebičnih, amoralnih manipulatora.

Nadam se da sam maker delimično ukazala na primenu morala u današnjem drustvu. Naravno da posedujemo neke od moralnih vrednosti, ali trebamo poraditi na njihovom očuvanju, kako moral ne bi postao samo reč i ništa više. On je tu, u nama, prisutan, ali ne smemo ga zapostaviti zbog naše okupiranosti sobom. Molim vas, nemojte me pitati kako vi sami možete protiv svih, kako bi vi kao jedinka mogli nešto da promenite u ovom društvu. Jer to je samo izgovor. Upravo su jedinke te koje rukovode društvom. Pa zašto ne bi ste mogli i vi? Ne gubite nadu, verujte, dajmo svoj doprinos očuvanju moralnih vrednosti, ako ne zbog nas, onda barem zbog idućih pokoljenja.