Moje prvo pismo

Prvo pismo sam dobila krajem petog razreda osnovne škole, bilo je u prelepoj žutoj, mirišljavoj kovertici i dan danas ga čuvam... Dobila sam ga od tadašnje najbolje drugarice I. Ovako glasi:

- Jeco puno sreće u šestom razredu. Ja se selim i neću biti tu, a tebe ću Jeco možda videti, a možda ne. Samo mi učini uslugu i uči i postani uspešna! Možda ćeš mi jednog dana trebati. E da, pozdravi mi sve ostale, a pogotovo Igora! Voli te tvoja drugarica I.

Ovako sam saznala da se moja najbolja drugarica seli i to samo nakon par meseci pošto mi se odselio i najbolji drug... Kasnije mi je kroz plač rekla da nije imala snage da mi to drugačije saopšti i nakon par dana se odselila... Bila je to devojčica sa kojom sam delila sve slatke tajne, jer u tom bezbrižnom periodu mog detinjstva i nije bilo problema... Devojčica sa kojom sam se igrala, družila i odrastala... Još jedno divno prijateljstvo se prekinulo... Teška je to godina bila, izgubila sam dvoje meni veoma bitnih ljudi koje sam mnogo volela... Ali nije sve tako crno, divni novi prijatelji su ušli u moj život, o kojima ću nekom drugom prilikom...