Moja učionica

Iskreno govoreći, učionica za mene predstavlja samo četiri zida u koje su okupljena nasumično odabrana deca, najčešće iz istog naselja, verovatno zato da bi imali sa kim da odlaze i da se vraćaju iz škole.

To je dominantno u periodima kada su deca prvačići, ali kako postajemo stariji sve se više družimo sa ljudima koji ne idu u naše odeljenje. Generacije koje se prošle kroz učionicu u kojoj smo mi sada ostavile su svoj trag u izrezbarenim i išaranim klupama i stolicama. A sami niski budžeti ministarstva nisu baš omogućili redovno krečenje zidova pa se i na njima mogu pronaći umetnička dela ranijih generacija. Na zidovima još uvek više karte koje su pravile na sekcijama neke ambicioznije generacije ali koje su već požutele od vremena i iscepane od svih dobacivanja loptama, sveskama, jaknama ili šta već dodje u ruke odredjenoj generaciji. Ja sam u redu do prozora, uvek mogu baciti pogled na školsko igralište koje je u ovom zimskom periodu pusto. Prozori su stari tako da uvek mogu osetiti lagani dasak hladnog vetra koji duva napolju. Ono u šta ne gledam tako rado je tabla koja je tačno ispred mene, naravno oštećena toliko da se često pitamo jel to neki dodatak na slovu ili tacka.

Ne mogu zameriti školi kao školi jer od nje ne zavisi kao ni od profesora, ali mi se nekad čini da bih sa mnogo većim zadovoljstvom učio da je učionica lepša i modernija, ili ja to samo tražim izgovore da opravdam svoju lenjost u učenju.

_________________________________

Moja učionica

Naša škola je velika i ima puno učionica, a moja se nalazi na spratu naše škole. Baš prva učionica sa desne strane hodnika je moja. Iz nje se pruža pogled na školsko dvorište i ulicu. Vide se klupe na kojima sedimo za vreme velikog odmora, visoka stabla jela i hrasta i cveće koje je naš domar pažljivo sadio. Učionica je najlepša kada smo svi tu, kada se svi zajedno smejemo i družimo na malim i velikim odmorima. Kada jedni drugima pomažemo oko domaćih zadataka.

Kada je blizu kontrolni ili propitivanje, tad vlada napeta atmosfera i kao da je cela učionica nervozna zajedno sa nama. Najtiša je minut pre nego što nastavnik dođe na čas i dok traje kontrolni. Čim nekoliko nas ne dođe u školu, učionica izgleda tužno i praznjikavo. Na jednom zidu nalaze se dve table. Jedna malo veća, zelena, sa kredama i sunđerima i druga manja, bela, sa markerima. Ispred table je velika katedra i jedna stolica za kojom sede nastavnici. Klupe su podeljene u tri reda, u svakom redu po četiri klupe, u svakoj klupi po dve stolice. Sa desne strane su veliki prozori sa tankim belim zavesama, kroz koje posmatramo školsko dvorište i dešavanja u njemu. Sa leve strane su plakati koje smo mi napravili i naši radovi nastali na časovima likovnog. Još iz prvog razreda imamo plakat sa tablicom množenja i deljenja. Zatim je tu veliki plakat napravljen za sprski jezik, sa padežima i još jedan sa vrstama reči. Na časovima geografije smo izdvojili najlepše predele i gradove u našoj zemlji i zakačili ih na pano.

Od naših radova sa likovnog, izložili smo one na temu Moj ljubimac. A pored svega toga, tu se nalaze i dve velike, uramljene fotografije. Jedna je fotografija našeg razreda na početku prvog razreda, a druga je iz petog. Sačuvali smo jedno mesto i za fotografiju iz osmog razreda. Preko puta table nalazi se jedan veliki orman. U njemu odlažemo sve one stvari i knjige koje nam nisu potrebne kod kuće, tu su i oprema za fizičko, lopte za fudbal, košarku i odbojku, vodene bojice, tempere, flomasteri, drvene bojice. Pored ormana su čiviluci na koje kačimo jakne i stvari.
Zidovi naše učionice su svetlo roze boje i imamo puno velikih i istih lustera. Oni osluškuju sve naše razgovore, tajne i šaputanja, odgovaranja i smeh. Učionica utihne kada nismo tu i čeka da joj se vratimo, a mi se vraćamo sa nestpljenjem i željom da saznamo i naučimo nove stvari.

_________________________________

Moja učionica

Moja škola je velika i ima puno učionica. Svaka učionica je različita i posebna na svoj način. Tako na primer, imamo posebne učionice za likovno, muzičko, istoriju i geografiju, hemiju, fiziku i biologiju i istoriju i geografiju. Pored svih ovih imamo i kabinet za informatiku kao i salu za fizičko. Najveća od svih je učionica za likovno. Prostrana je i pregledna. ima velike prozore, da bi u njoj bilo što više dnevne svetlosti i zidovi su bele boje. Klupe su poređane u krug, tako da svi sedimo jedni pored drugog. U sredini se nalazi sto nastavnice likovnog, kao i njen štafelaj, kad ona s vremena na vreme nešto naslika ili nacrta kako bi nam pokazala.

Na zidovima su naši radovi sa časova. Subotom se u toj učionici održava i likovna sekcija na koju odlaze talentovani učenici i oni koji vole da crtaju. Odmah pored učionice za likovno je učionica za muzičko. U njoj nema klupi, već samo stolice sa podmetačima za pisanje. Na tabli su izvučene linije i ona podseća na naše notne sveske. U učionici imamo i jedan veliki klavir, za kojim nastavnik sedi i svira dok mi pevamo. U njoj se nalaze i dva zvučnika, kao i kasetofon, preko kog nam nastavnik pušta raznorazne kompozicije. Na zidovima su portreti velikih umetnika, poput Mocarta, Betovena i Vivaldija. Pre ili posle časova, članovi hora naše škole ovde održavaju svoje probe sa nastavnikom. Moja omiljena učionica u školi je za fiziku, hemiju i biologiju. Ona više liči na malu laboratoriju, nego na učionicu. Nekima ona nije naročito omiljena, jer su nastavnici fizike, hemije i biologije veoma strogi, a meni je posebno interesantna zbog svega što se nalazi u njoj. Sa leve strane je zastakljeni ormarić u kom se nalaze male figurice divljih životinja, kao i dinosaursa. Tu su i pribori koje koriste pravi hemičari u laboratorijama, male verzije mikroskopa, epruvete i bočice sa hemijskim supstancama. Od rekvizita za fiziku tu se nalaze raznorani magneti, klatna i kuglice za eksperimente koje ćemo videti u sedmom razredu.Najmanja učionica je za istoriju i geografiju. Slična je običnim učionicama, samo se u njoj nalazi veliki broj istorijskih i geografskih karti.

Uvek je raširena karta sveta i karta naše zemlje, a tu je i jedan veliki globus. Na zidovima su fotografije najlepših predela naše zemlje i sveta, kao i arheoloških nalazišta, muzeja i spomenika. Na istoriji i geografiji nikada nije dosadno, jer puno toga možemo da vidimo i naučimo. Pored ovih posebnih učionica, svaki razred ima svoju, ali su sve one dosta slične. U svakoj su zidovi svetlo plave boje, zavese su bele, skoro pa providne. Velika neonska svetla, ogromna zelena tabla sa kredama i sunđerima, katedra za nastavnika i klupe u kojima sedimo dvoje po dvoje. U našoj učionici uvek imamo srpski, matematiku i engleski, a nekad i ostale predmete, naročito kada su na redu kontrolni zadaci i ako su specijalne učionice zauzete. I na kraju, omiljeno mesto svih učenika, sala za fizičko u kojoj igramo odbojku, košarku ili mali fudbal, treniramo gimnastiku, a nekad i stoni tenis.