Moja draga baka

Kod šporeta u kuhinji, na drvenoj stolici, sedi moja baka. Jednom rukom, varjačom meša pasulj, a drugom rukom vešto dodaje griz u šerpicu sa mlekom. Lice joj umorno a oči crvene od neispavanosti. Sigurno je ustala rano jutros, oko šest sati, da uključi mašinu i nahrani našeg psa. Kad sam ja ustala, doručak je već bio na stolu a baka je zadovoljno pijuckala svoju prvu kaficu i plela džemper. Izgledala je kao general koji je upravo zavrišio još jednu bitku.

Kao i svakog jutra i danas je odgledala svoju omiljenu seriju a zatim se vratila u kuhinju da pogleda da li je ručak gotov. Baka, često, kad kuva peva. Peva vesele narodne pesme, i ako je neko prekine ona istu pesmu počne od početka. Oko dvanaest sati baka obavezno izvodi psa u šetnju i svrati u prodavnicu da dedi kupi novine. Na glavu stavi svoj crveni šeširić, ogrne se svilenom maramom, pa kao neka dama šeta po parku. Kada se vrati kući sudopera je puna sudova, i kao što ona kaže „ima zanimaciju do ručka". Babin hobi je rad u bašti. Ruke su joj grube i tamne ali je zato njena bašta najlepša u kraju. Ona, inače, voli da sve bude savršeno i čisto u kući, zato u džepu svoje kecelje nosi krpu kojom svaki čas nešto briše. Divim joj se kako uspeva da sve svoje silne obaveze završi do pet sati, a onda sedne u svoju stolicu za ljuljanje i čita svoju omiljenu knjigu. Tada niko ne sme da je uznemirava i remeti njen mir.

Moja baka je najbrža i verovatno najbolja domaćica na svetu, jer i pored nas petoro u kući koji gotovo ništa ne radimo, kuća blista baš onako kako to ona želi.

Milica Urošević, 8. Razred, OŠ "Veselin Misleša" Beograd

________________________________

Moja draga baka

O mojoj vam baki mogu reći mnogo toga i verujem da priči nikada ne bi bilo kraja. Ona je jedna divna osoba, koja je pre svega jako dobar čovek, koji uvek svima želi i hoće da pomogne i koja za svakoga ima po neki savet ili reč utehe. Moja baka, majka mog tate, zove se Ruža i baš je tako divna, nežna i mirisna poput ruže. I u potpunosti zaslužuje svoje ime, jer baš kao što je ruža najlepši cvet, tako je i moja baka najlepša baka na svetu. Baka živi svega nekoliko ulica od nas, tako da smo u mogućnosti i prilici da se redovno viđamo, a zna se, nedeljom je ručak tradicionalno kod bake i deke. Dok smo bili manji, baka je najvišw vodila računa o meni i bratu, ona nas je čuvcala kada bi mama i tata odlazili na posao, brinula o nama kada bismo bili bolesni, vodila na s i čekala iz škole.

Baka nam je uvek bila kao druga mama. Uvek ima razuimevanja za nas, za sve naše nestašluke i gluposti, kaže, sve je to ona već prošla sa našim tatom i stricem, a mi smo isti kao i oni. A ipak je to zbog toga što je kod bake sve dozvoljeno i granice ne postoje. Naravno, mi to nikada nismo iskoristili protiv nje, čak bismo uvek pravili dogovor sa njom, jer je uvek bila dobra i blaga prema nama. Baka je radila kao medicinska sestra, dok nije otišla u penziju. Sada, kada je u penziji, pomaže tati i mami oko kuće i oko nas. Uvek je tu, šta god nam trebalo. S vremena na vreme prespavamo kod bake.

To su najlepši dani mog detinjstva. Uveče, kada nas ušuška u krevet, onda počinje avantura. Kakve je samo bajke umela baka da priča, toliko je sve bilo čarobno da bismo u potpunosti upali u svet bajki i tako zaspali. A danas, kada smo bajke prerasli, priča nam poučne priče o tome kako uvek treba biti dobar čovek, mudar, kako treba pomagati svima i nikada nikome ne učiniti ništa loše. Svake godine za moj rođendan, baka pravi tortu samo za mene, moju omiljenu, sa čokoladom i malinama i tvrdim vam, to je najukusnija torta na svetu, baš kao i sve ostalo što moja baka pravi. Kada nemam previše školskih obaveza i domaćih zadataka, obavezno odemo kod bake, svaki put je zateknem kako sedi u svojoj fotelji i plete nam džempere i kape za zimu, zato nam je zimi uvek toplo, ne samo da nas greju oni, već i ljubav koju je baka utkala. Eto, to je moja baka, i ako se ikada uputitte kod nje, uvek će vas dočekati sa šoljicom čaja ili kafe i ukusnim kolačima, a uz to će i imati lepu reč za vas.

______________________

Jovan Jovanović Zmaj - Stara baka

Godine su mnoge,
A leđa nejaka,
Godne su teške, –
Zgurila se baka.

Ali ipak voli
I pesmu i šalu,
Uvek ima priču
za dečicu malu.

Kad je deca sretnu,
U ruku je ljube,
A ona se smeši:
– Hvala ti, golube!

Pa se onda smeste
Ispod brsne zove,
Pa poteku priče
Sve nove i nove.

Zamiriše zova
Od sunčeva zraka, –
Uživaju deca,
Uživa i baka.