Lektire.me - sastavi je internet stranica koja sadrži primere sastava, pismenih zadataka i eseja za osnovnu i srednju školu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da što bolje i kvalitetnije napišu sastav na određenu temu.


Moj omiljeni kutak

Moj omiljeni kutak

Moj omiljeni kutak

 

Stan u kome živim sa svojim roditelljima je mali, ali ipak dovoljno organizovan da svako ima svoj mali kutak u kome može da stvori svoj svet. Vrata mog raja se nalaze odmah pored ulaznih. Prelepi prizor. Velika tri prozora dozvoljavaju sunčanim zracima da me svakog jutra nežno probude i nateraju da ustanem iz svog kreveta koji se nalazi sa desne strane vrata. Iznad kreveta se nalazi crveno, penasto srce koje mi je posebno važno i drago, jer je mesto gde se sada nalazi izabrala moja mlađa sestra od tetkee koja ga je i napravila,

 

Najveće emocije me ipak vežu za komodu u kojoj se nalazi moja gardetoba, a na kojoj se nalazi skoro sve šta je meni potrebno da popravim raspoloženje. Na toj posebnoj komodi se nalazi: šminka, četkice, šnalice, gumice, parfemi i sve sta je vezano za sređivanje. To parče drveta koje me sa svojim tkaninama i predmetima vodi iznad neba, nalazi se pored prozora na mestu gde je najsvetlije u mojoj sobi,.Leva strana sobe je prekrivena ormarom, radnim stolom i raznim policama. Na jako skrovitom mestu se nalazi jedna obična žuta sveska koja skriva i čuva sve moje misi i događaje dok je neko ne otkrije. Veliki crveni jastuci su moja strast od malena, pa ih odložim na krevet i odmah iznad njih, kao na tron, stavim svog večng prijatelja kojeg imam više od 12 godina, mog najlepšeg Vini-Pua.

 

Kiti i Krele, moji papagaji su pored prozora sa leve strane, pa me njihovi mili glasići svakog jutra prvi pozdrave. Njima, mom dnevniku i medi mogu reći apsolutno sve, sve ružne i lepe događaje, a sigurnost da me nikada neće ostaviti mi daje snagu da i sledeci put sve ispričam njima. Sličice cvetića koje krase svaki zid moje sobe me podsećaju na prirodu, dok velika slika Ajfelove kule pored koje toji moja diploma za zavrsenu školu za modele i fotomodele mi često izmami osmeh. Sveće su takođe strast od malih nogu, pa se nalaze svuda gde ih mogu staviti.

 

U toj maloj prostoriji sam stvorila svoj svet, po svom ukusu, gde su uglavnom ostale sve moje misli, svaki moj razgovor sa najboljim drugaricama u kojima se izjadam ili podelim sreću sa njima, u kojima se takođe često naljutim sa razlogom ili bez razloga. Emocije koje osećam prema toj prostoriji su nesalomljve, pa ni jedna osoba koja mi nije previše bliska ne može da zameni ta četiri zida.

________________________________

 

Moj omiljeni kutak 

 

Često odlazim kod moje bake na selo. Ona ima pravu starinsku kuću. Kada sam na selu, uglavnom izlazim napolje da igram fudbal sa drugarima. Ali, kada padne kiša i dune hladna košava, odlazim na tavan.

 

Da bih došao do tavana, moram se popeti strmim stepenicama. Dok se penjem, pod nogama mi škripuću stare i već napola trule daske. Popevši se na tavan imam osećaj kao da sam upravo osvojio najviši vrh na svetu. Taj osećaj imam jer znam da ću na tavanu biti potpuno sam i bez ikoga da me uzmenirama. Krećem do stare istrošene klupe koja je iz dvorišta prenesena na sred tavana. Iznad moje glave su dugačke grede. Na gradama visi šunka. Tada shvatam odakle taj prijatni miris. Pošto tavan nema zidove, on ima krov sa obe strane. Sitne kapljice kiše provlače se kroz stari crep. Na tavanu ima mnogo zanimljivih stvari. One su svuda. Na jednom delu krova vise moji srteži iz doba kada sam bio „Strastveni slikar", tj., kad sam bio u zabavištu. Nasuprot tome su stare, izbledele porodične fotografije. Volim da ih posmatram. Onda se osvrnem desno i ugledam mali prozor. To je jedini prozor na celom tavanu. Veoma je neobičan. Ima polukružna okna. Na trenutke čujem fijukanje vetra. Zanimljiv zvuk dolazi iz vreće sa kukuruzom. Otrčim do vreće, okrenem je naopačke, ono miš. Još nije probušio vreću. Oteram miša i vraćam se na staru klupu. Počinjem da vrtim točak jednog pokvarenog bicikla koji visi zakačen na jednu od onih dugačkih greda. Pošto sam ispitao sve novo što se moglo ispitati, sedam i uzimam stari, porodični album na kom piše: „Letovanje na Braču – 1978". Posle dosta vremena sunčev zrak dodiruje moje lice.

 

Vreme se prolepšalo i to je znak da napustim tavan, grabim neke stare lopte i istrčavam iz mog čarobnog kutka. Za mnom se čuje samo škripa stepenica...

_________________________________

 

Moj omiljeni kutak


Moj kutak nije običan kutak koji bi slučajni ili namerni posetilac odmah primetio kada bi ušao u naš stan ili moju sobu. Možda zvuči kao fraza, ali moj kutak se zapravo nalazi u mojoj duši.

 

Pošto su moji roditelji imali razumevanja prema mojim osećanjima, omogućili su mi da moj kutak bude uređen, baš onako kako bi najbolje oslikao ono što zapravo jesam. Volim plavu boju i tako sam obojila plafon na kojem se nalaze zvezdice koje svetle kada ugasim svetla, ali nisam odabrala plavu boju samo zato što je ja volim.Voleo je i moj deda a to je i boja neba gde se sada i on nalazi. Svako veče, pre nego što zaspim, pogledam u moje plavetnilo i zvezdice i znam da moj deda negde sa neba, misli i pazi na mene. To plavetnilo me odmara i sređuje mi misli kada dođem kući, puna utisaka koji mi se događaju napolju u velikom svetu izvan mog malog kutka. Tu sam naučila prva slova, prve poteze na kompjuteru i pročitala prve bajke i maštala o prinčevima i princezama koji su nekada davno živeli. Ali moj kutak nije samo moj. Bezbroj puta sam tu sedela sa drugaricama, deleći tajne, maštajući o nekim dalekim predelima, koji čekaju da još malo odrastemo i krenemo u njihova osvajanja. Lutkice i figure koje sam pomno skupljala, čine moj kutak toplijim i pomažu mi da lakše savladam teškoće koje mi se nekada nameću u spoljnom svetu, ali nije samo to u pitanju. Ponekad kada zađe sunce, i ja se ušuškam u svoju toplu postelju, moje lutke žive svoj život, deleći tajne, vole se i svađaju se, makar samo u mom snu. Ujutro kada ustanem, čarolija nestaje, ali znam da će već sledeće veče ona ponovo početi. Ipak da ne biste pomislili da živim u sobi iz bajke, moja soba je sasvim obična. U njoj se nalaze sasvim obične zavese boje kajsije, iste takve boje je i nameštaj, zeleni jastuci razbacani su po mom krevetu, a porodične slike zidove čine punijim.

 

Sigurna sam da ću kad odrastem, imati samo svoj kutak, koji će biti drugačije sređen od ovog sada, ali znam da će me ovaj, najlepši i najbolji, uvek pratiti.

loading...
1 glasova
Koristio vam je ovaj sastav? Kliknite like
ili podelite sa prijateljima

Postavite ovaj sastav na Vaš sajt ili forum

Link
Za web stranicu
Za forum
Nazad Moj omiljeni kutak

Najbolji citati

Najpopularniji sastavi

Moja soba

Moja soba   Razmišljajući o svojoj sobi, ne želim ju opisati kakva je ona materijalno jer se bitno i ne razlikuje od soba mojih vršnjaka. Svaka soba… >

Moja škola

Moja škola   Škola, to je ustanova čiji je osnovni zadatak prenositi znanje na mlade ljude. To su zgrade u čijim se prostorijama odvija nastava.… >

Moji snovi

Moji snovi   Ne postoji čovjek koji ne sanjari ili barem mašta. Snovi mogu biti različiti; počev od snova o uspjehu, preko ljubavnih snova pa do… >

Iskreno o sebi

Iskreno o sebi   Iskreno o sebi. Ne znam što ne mogu da napišem par rečenica o sebi, a uvek brzo donosim zaključke o drugima. Ostavljam olovku,… >

Sloboda

Sloboda   O lijepa, o draga , o slatka slobodo... rekao je davno naš poznati pjesnik Ivan Gundulić. Zaista, sloboda jeste lijepa, draga i slatka no… >

Sastavi na društvenim mrežama

Lajkuj Lektire.me na Facebook-u