Moć reči i jezika

Jezik i reči predstavljaju moć, jer kroz govor razumemo stvarnost i same sebe. Naš vlastiti način upotrebe jezika mnogo govori o nama samima.

Koliko mogu reći, toliki je moj svet - rekao je jedan filozof što je u to vreme pokrenuo svet. U današnje vreme, kada imamo puno načina komunikacije, mislim da u ovome i te kako ima istine. Ljudi danas mnogo pričaju, i to što kažu nema više nikakvu vrednost. Dok prolazimo ulicom čujemo samo prazne reči, izgovorene nesvesno... milioni bespotrebnih informacija koji bombarduju naš um, svakodnevno. Sa televizije, radija, novina, interneta, ulice... iz autobusa, gde god se okrenem samo zombiji iz kojih izlaze prazne reči, bez ikakve vrednosti. Naš vlastiti način upotrebe reči i jezika mnogo govori o nama. Izbor izraza uslovljen je našim stavovima, pogledima na život, maštanjima kao i mnogim opredeljenjima. Reč je data čoveku da bi mogao sakriti svoje misli, reče Malagrida. Dosta je istine u tome i ma koliko se odupirali, reči umeju jako da povrede, a i da nas uvere u neke lepe stvari. Reč ima moć, veću nego što bismo želeli. Za mene, moć reči dolazi sa usana onog ko mi je bitan, čije mišljenje cenim i poštujem. Ono što reč čini moćnim, nije šta se priča, već ko priča.

Jezik kosti nema, ali kosti lomi - je narodna izreka koja mnogo toga kaže u samo jednoj rečenici. Ne treba biti toliko mudar i pametan da bi je razumeo. Svakome je jasno da jezik kao organ u čovečijem telu nema kosti, ali da li će ovu drugu tvrdnju svi razumeti? Ne verujem. Ne verujem, zato što nisu svi doživeli tu patnju, bol, ranu na duši koju izazove samo jedna izgovorena reč koja se više ne može povući. Nekada i sami povredimo drugu osobu, svesno ili nesvesno i nikada i nećemo shvatiti koliki je taj bol, sve dok ga jednog dana ne osetimo. Sve dok jednog dana ne čujemo jednako bolnu i uvredljivu reč od strane nekog nama dragog. Sve će se tada srušiti, mi ćemo se razočarati, nikada nećemo moći da zalečimo ranu na duši. I posle samo jedne reči - Izvini. Neće nam biti mnogo lakše, jer takve se stvari ne zaboravljaju. Zar nije prava umetnost reći jednostavne stvari na još jednostavniji način?