Mi smo za ljubav

U danas nje vreme svet je pun mržnje, ratova i nepravde, a sve manje koristimo reč koja pokreće svet a to je ljubav.

Čitajući školsku lektiru pod nazivom Antigona počela sam da razmišljam o jednoj njenoj rečenici: Ja sam za ljubav a ne za mržnju stvorena. Kada bi se svi vodili ovom njenom mišlju shvatili bi da je u životu sve lakpe i lepše. Ona je svesno srljala u propast prekršivši carevu naredbu. Ljubav prema bratu je preovladala, jer je smatrala da svaki čovek zaslužuje dostojnu sahranu ma kakav on bio. Iako smo mi mladi, sigurna sam da ćemo pokušati da nas kroz život vode samo lepe stvari. Znam da ne možemo promeniti čitav svet ali se treba potruditi da svom okruženju pokažemo prave vrednosti. U porodici kao i u čitavom društvu treba da vlada harmonija i mir, i samo tako ćemo promeniti sve nabolje i ljubav staviti na pravo mesto koje joj odavno i pripada. Ali ako zagrebemo malo ispod površine vidimo da svako u sebi ima ono za šta je rođen, a to je ljubav. Postoji više vrsta ljubavi, prema roditeljima, bratu, sestri, prirod... i svaku iskazujemo na različite načine. Svakodnevno se susrećemo sa nasiljem, što na televiziji što uživo. U meni uvek postoji tračak nade da će sve nekad biti bolje. Antigona nam je na svom primeru pokazala kako bi trebalo da se nonasamo, ali mi to sada treba da unesemo i u svoje živote.