Kakvo sam iznenađenje priredila majci

Retki su ljudi koji ne vole iznenđenja, mislim da svima nama prija kada nas neko obraduje lepim gestom, sitnicom, malim znakom pažnje. Moja mama je najvrednija žena koju poznajem. Pola svog dana provede na poslu, drugu polovinu kod kuće. Kad stigne s posla kuva ručak, postavlja sto, čeka nas iz škole, onda nam pomaže oko domaćih zadataka i priprema sve a sutrašnji dna, užinu za mene i brata, pegla nam stvari d abismo bili uredni i čisti.

Gotovo da nema nikada slobodan trenutak za sebe. Volela bih da mogu mnogo više da joj pomognem, ali mama, kako i svaka mama, jedino joj je važno da mi budemo srećni i da ne zanemarujemo svoje školske obaveze. Jednog dana sam došla ranije iz škole i baš tog dana trebalo je da se mama zaduži drže na poslu. Zato sam rešila, srediću kuću da sve bude cakum pakum i spremiću ručak, tako ona neće morati ništa da radi kad stigne s posla, moći će bar jedno popodne da odmori. Počela sam sa pospremanjem dnevne sobe, kada sam usisala i obrisala prašinu, bacila sam se na moju i sestrinu sobu, pokupila sve naše igračke, usisala i sredila i tamo. Mama voli cveće, pa sam svratila do cvećare i kupila lale koje su joj omiljene. Najveći deo vremena otišao je na pripremu ručka.

Rešila sam da skuvam supu iz kesice, napravim pire krompir i ispržim pileće meso. Za dezert sam pripremila puding od vanile, jer je bio najjednostavniji za pravljenje. Kada sam završila pripremu ručka, oprala sam sudove i očistila kuhinju, jer nijedna prava kuvarica ne voli da ostavi nered za sobom. Postavila sam sto za ručavanje, poređala tanjire i pribor za jelo i sve je bilo spremno kad mama i tata stignu s posla, da sednemo i ručamo. Meso mi je bilo malo zagorelo dok sam pržila, nadam se da mi neće zameriti. Kada sam čula ključ u bravi, znala sam da je mama na vratima, brzo sam otrčala da joj otvorim i da je dočekam. Videlo se na njenom licu da je umorna, a dan još uvek nije bio gotov, sigurno se pita šta je sve kod kuće čeka, ni ne sluti iznenađenje. Par trenutak kasnije, mama je ostala u čudu kada je videla ručak postavljen na stolu i sređen ceo stan, govorila je da ne može da veruje i pitala se kako sam ja uspela sve to sama da pripremim.

Bila je iznenađena, ali u isto vreme i ponosna na mene i ja sam bila srećna što sam uspela da obradujem moju mamu. Lepo je s vremena na vreme obradovati drage ljude, porodice i prijatelje. To je jedan od načina da im pokažemo koliko nam znače, a i mi se osećamo lepo, znajući da smo za nekoga učinili nešto lepo.